Женидба Милоша Обилића/26
| ◄ ПОЈАВА V | ПОЈАВА VI | ПОЈАВА VII ► |
ПОЈАВА VI
Долази јато дјевојака са Равијојлом, којој су косе расплетене и све пјевајући посаде је и плету је.
ХОР ДЈЕВОЈАЧКИ:
Цв’јеће нева гором брала,
Цв’јећу пјевала:
Цвати, цвати, росно цв’јеће,
Моје прољеће.
Досада сам тебе,
С пјесмом садила,
А сада сам себи
В’јенац савила.
У косе га сплетам,
Све до цв'јета цв’јет,
Нека драгом мири
Од цвјетића сплет.
(Из даљине чује се потмула грмљавина и олуја. Равијојла прене и плашљиво ослушкује.)
РАВИЈОЈЛА:
Боже да ли чујем ил ме страва вара?
ХОР ДЈЕВОЈАКА:
То олуја јури, муња небо пара.
РАВИЈОЈЛА:
Ах, наслутих збиља! Гдје је Милош, Марко?
Уставите пјесме! Бјеж’мо, ето вила!
ХОР ДЈЕВОЈАКА:
Виле?! Бјеж’мо, бјеж’мо!
(Све потрче осим Равијојле, на једну страну, али с вриском устукну.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|