Женидба Милоша Обилића/28
| ◄ ПОЈАВА VII | ПОЈАВА VIII | ПОЈАВА IX ► |
ПОЈАВА VIII
Улазе два пажа и стају пред врата. Цар Лазар, царица Милица, Милош н свати властеле улазе. Сви су сватовски окићени цвијећем.
ЦАР И ЦАРИЦА:
Што су моме заћутале?
Зар су сустале?
СВАТИ:
Што ли стоје као ст’јене
Н’јеме ледене?
МИЛОШ (потрчи тамо):
Шта је ово? (јаукне). Ха, та оне
Већ су биле ту!
ЦАР И ЦАРИЦА:
Шга то збориш?
МИЛОШ (као махнит појури излазу):
Равијојла!
ХОР ВИЛА И ВИЛЕЊАКА (за позорницом):
Ха, ха, ма, ха!
МИЛОШ:
Ах, оне су! Равијојла!
Зв’јездо моја, санче мој!
Узеше те проклетници,
Отргоше живот мој!
Равијојла, Равијојла,
Одзови се мени сад;
Чуј, како ме мори боља,
Порушени срца над!
ВИЛЕ И ВИЛЕЊАЦИ (за позорницом):
Ха, ха, ха, ха!
ЦАР И ЦАРИЦА:
Обилићу, казуј, шта је?
Ко опчини моме те?
МИЛОШ:
Св’јетли царе, с мрачне горе
Бродарица то је зла
Опчинила ове дворе,
Равијојлу одвела.
ЦАР:
Шта? Одвела? — За њом момци!
ВЛАСТЕЛА (ваде мачеве):
За њом, за њом, хајдмо сви!
МИЛОШ:
За њом журте, храбри гонци,
Стићи ћемо вилу ми!
(За поаорницом се чује дрека Грабанцијашева. Олуја и потмула ломљава. У исто вријеме улети Марта)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|