Dušan Silni/12
| ←POJAVA 2 | Dušan Silni Pisac: Milorad Popović Šapčanin POJAVA 3 |
POJAVA 4→ |
POJAVA 3
JELENA, ALTOMAN, BRANKO MLADENOVIĆ, BRANKO RASISALIĆ, VOJISLAV VOJINOVIĆ ušavši poklone se i stanu prema kraljici.
JELENA (Odmah odlučnim tonom):
Želeli ste govoriti s kraljicom — dakle!
BRANKO MLADENOVIĆ:
Dođosmo, previsoka gospoćo kraljice, s jednom preponiznom molbom.
JELENA:
Saslušaćemo je.
ALTOMAN:
Tiče se prestola.
JELENA:
Tako?
BRANKO RASISALIĆ:
Krune.
JELENA:
Naše kraljevske krune?
BRANKO MLADENOVIĆ:
Za koju živimo...
VOJISLAV VOJINOVIĆ:
Za koju ćemo poginuti.
JELENA:
O čemu nikad nismo ni posumnjali!
ALTOMAN:
Pa se dogovorismo i doćosmo do tebe, uzvišena kraljice, da te zamolimo da ne daš nikome za našeg života...
BRANKO MLADENOVIĆ (Preseče ga):
Titrati se krunom.
JELENA (Mrko):
Titrati? Ko se usuđuje i izustiti samo taku nepodobnu reč, kad se pomene kruna?
ALTOMAN:
Prosti svetla kraljice... ali i mi lakomislenih ljudi, bez mudrosti, možda i bez dola čistote u srcu...
JELENA:
Dobro — i taki ljudi?
ALTOMAN:
Dozvoljavaju sebi nepromišljene igre, iz računa, koji ne kazuju, a koji se daju s malo razmišljanja izvesti...
BRANKO MLADENOVIĆ (Nagao, preseče ga):
Jednom reči: Hoće da bace svetu kraljevsku krunu naših predaka, pa da je zamene krunom grčkom, koju oni nazivaju carskom.
JELENA:
No (Malo oporije) pa zar carska kruna iije sveta?
BRANKO MLADENOVIĆ:
Za nas ne?
JELENA (Oštro):
Ko se usuđuje izustiti tako nečuvenu drskost?
ALTOMAN:
Izvini, kraljice, nije mišljeno kao što je rečeno. Izvolite milostiva pogledati na ovo pitanje malo blažim okom: reč je o imperatorstvu.
JELENA (Odlučno):
Jest, rešili smo se s kraljem primmti carsku krunu.
ALTOMAN:
Što nam je na saboru svečano i objavljeno. Pa mislimo, pa strahujemo, upravo sva srpska vlastela...
BRANKO RASISALIĆ:
Osim gospodina župana Vratka...
ALTOMAN:
Usuđujemo se misliti: da bi gospodin kralj odgodio ovaj veliki čin...
JELENA (Gnevno):
Ta to je izdajstvo!
ALTOMAN:
Ne previsoka gospođa Kraljice, to je vernost i poslušnost što iskreno izlazi pred vladarku, da nas zastupi kod gospodina kralja.
JELENA (Jetko smejući se):
Ja da vas zastupam, ja, vas, kod kralja? (Gnevno hodi).
ALTOMAN:
Onda nam ostaje da idemo sami i da pred njega kleknemo.
JELENA:
Pristup kralju zabranjuje vam se — udaljite se!
SVI:
Milost, kraljice!
JELENA (Jetko se smeje):
I ovo su savetnici krune!
ALTOMAN:
Ne savetnici, previsoka gospođa; molioci, bszvlasni otroci, koji žele hraniti čast prestola, koji mu žele temeljitosti i zbilje?
JELENA (S ironičnim prebacivanjem):
I vi uobražavate da imate zbilje i čvrstine?
ALTOMAN:
Ne... ali je Bog odredio put kojim plodovi sazrevaju... a tako velik rad, kao što je carska kruna...
JELENA:
Dosta!...
ALTOMAN:
Dozvolite: prvo koren, pa deblo, pa pouzdane grane, pa gusto i sveže lisje...
JELENA (Nestrpljivo):
Pa cvet, pa rod... govorite samo!
ALTOMAN:
S vašim milostivim dozvoljenjem, previsoka gospođo kraljice...
JELENA (Naglo):
Pa kakve sveze ima sve to s proglašenjem carstva?
BRANKO MLADENOVIĆ:
Ima te: najpre pokriti Bosnu, očistiti Podunavlje i Mačvu od Ugara...
ALTOMAN:
Utvrditi kraljevu vlast u Primorju, ograničiti Sase i Latine...
BRANKO RASISALIĆ:
Ne dati tim purgarima i borgezanima da preko kotorskoga biskupa uvlače papištance...
VOJISLAV VOJINOVIĆ:
Još malo, pa će ovamo preseliti ceo Rim!
JELENA (Lupne nogom. Gnevno):
Ni reč više, vi razmažena i izopačena srpska gospodo! (Oni pokušavaju da je ublaže). Rekoh ni reč!... Imate pravo... prenaglili smo... najpre je trebalo očistiti okolinu dvora od takih usijanih i buntovnih glava, pa onda pristupiti ka velikom delu. Ali, što je propušteno, na redu je da se žurno popravi! (Pokaže im rukom da se udalje. Oni odu.) Nečuvena drskost! (Pojavi se prijavnik Germanac.) Očekujemo gospodina Kesara s gospodom. (Kad gospoda ulaze, ona gnevno hodi, a za tim se naglo ustavi i pogleda oštro.)
|