Душан Силни
Писац: Милорад Поповић Шапчанин
ПОЈАВА 4



ПОЈАВА 4
ЈЕЛЕНА, ВУКАШИН, ДЕАН и АНДРИЈА МУСАЋ.


ЈЕЛЕНА:
Гнев који ми кључа у души, блакне кад опет видим ваша господства.
ВУКАШИН:
Милостива краљице.
ЈЕЛЕНА:
На страну све... хтедох још једном чути вашу заједничку реч.
ДЕАН:
Ми смо одлучили.
АНДРИЈА МУСАЋ:
Ми смо сагласни.
ВУКАШИН:
Да се проглас царства што брже изврши, да се царским венцем крунишете.
ЈЕЛЕНА (Задавољно):
Царским венцем... збиља? (Седајући на столицу. За се.) Колико блаженства у једној јединој речи! (Господи.) Срећан је престо, којм је опкружен таквом увиђавном господом...
ВУКАШИН:
И има тако високоумну владарку, као што је наша превисока госпођа краљица.
ЈЕЛЕНА (На којој се види да јој ово ласкање годи):
Која сав свој сјај црпе из светлости нашег великога краља...
ДЕАН:
Великога краља и скоро, ако Бог да, императора.
ЈЕЛЕНА (Са задовољством):
Императора! (Брзо се поправља). Лакше, лакше војводе; још је на висини тај велики јад; тек га ваља узабрати.
АНДРИЈА МУСАЋ:
И узабраћемо га.
ВУКАШИН:
Само се бојимо...
ЈЕЛЕНА (Нагло устане):
Бојите се?
ДЕАН:
Да се не поколеба краљ.
ЈЕЛЕНА (Изненаћено):
Е да? Има их, који веле то?
ВУКАШИН:
Не; али је дело велико, а жупан Вратко још се са свим не одлучује. Па Прибац.
ЈЕЛЕНА:
Прибац? Шта може старац против воље, којом се одушевљава краљ.
ДЕАН:
Ништа, превисока госпоћо, али, смотреност није излишна.
ЈЕЛЕНА:
Имате право; за то сам ту и ја! (Одлучно). Сви противниции, велики и мали, имају бити уклоњени! ваше је познати их и... ви већ даље знате дужности које тако светло отправљате. (Љупко). С вама је задовољна ваша краљица. Дајте ми ваше руке. Тако! Царска круна, која нас очекује, и вас ће обасјати, верна господо. А сад ми дозволите да се удаљим. Ви останите у двору, вас очекује краљ.
ЛАЗАР (Спреман за лов):
Коњи и соколи спремни? Време је да се полази!
ЈЕЛЕНА:
Одмах. Да бацим на се ловачко одело! (Палману) Реците хипокомосу, да нам спреми великог зеленка што нам посла игуман нашег маникејског манастира. До виђења господо! (Љубе јој руке). Како је лепо имати уза се своје верне (За се). На Вукашина ћемо припазити. (Палману) Баците на седло скерлетну ашу са златним орловима, што нам посла домесник из Вонера! (Замакне у своје одаје. Палман изађе на средња врата. Појави се нагло Оливер.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 125 година.