Dušan Silni/13

Dušan Silni
Pisac: Milorad Popović Šapčanin
POJAVA 4

POJAVA 4
JELENA, VUKAŠIN, DEAN i ANDRIJA MUSAĆ.

JELENA:
Gnev koji mi ključa u duši, blakne kad opet vidim vaša gospodstva.
VUKAŠIN:
Milostiva kraljice.
JELENA:
Na stranu sve... htedoh još jednom čuti vašu zajedničku reč.
DEAN:
Mi smo odlučili.
ANDRIJA MUSAĆ:
Mi smo saglasni.
VUKAŠIN:
Da se proglas carstva što brže izvrši, da se carskim vencem krunišete.
JELENA (Zadavoljno):
Carskim vencem... zbilja? (Sedajući na stolicu. Za se.) Koliko blaženstva u jednoj jedinoj reči! (Gospodi.) Srećan je presto, kojm je opkružen takvom uviđavnom gospodom...
VUKAŠIN:
I ima tako visokoumnu vladarku, kao što je naša previsoka gospođa kraljica.
JELENA (Na kojoj se vidi da joj ovo laskanje godi):
Koja sav svoj sjaj crpe iz svetlosti našeg velikoga kralja...
DEAN:
Velikoga kralja i skoro, ako Bog da, imperatora.
JELENA (Sa zadovoljstvom):
Imperatora! (Brzo se popravlja). Lakše, lakše vojvode; još je na visini taj veliki jad; tek ga valja uzabrati.
ANDRIJA MUSAĆ:
I uzabraćemo ga.
VUKAŠIN:
Samo se bojimo...
JELENA (Naglo ustane):
Bojite se?
DEAN:
Da se ne pokoleba kralj.
JELENA (Iznenaćeno):
E da? Ima ih, koji vele to?
VUKAŠIN:
Ne; ali je delo veliko, a župan Vratko još se sa svim ne odlučuje. Pa Pribac.
JELENA:
Pribac? Šta može starac protiv volje, kojom se oduševljava kralj.
DEAN:
Ništa, previsoka gospoćo, ali, smotrenost nije izlišna.
JELENA:
Imate pravo; za to sam tu i ja! (Odlučno). Svi protivnicii, veliki i mali, imaju biti uklonjeni! vaše je poznati ih i... vi već dalje znate dužnosti koje tako svetlo otpravljate. (Ljupko). S vama je zadovoljna vaša kraljica. Dajte mi vaše ruke. Tako! Carska kruna, koja nas očekuje, i vas će obasjati, verna gospodo. A sad mi dozvolite da se udaljim. Vi ostanite u dvoru, vas očekuje kralj.
LAZAR (Spreman za lov):
Konji i sokoli spremni? Vreme je da se polazi!
JELENA:
Odmah. Da bacim na se lovačko odelo! (Palmanu) Recite hipokomosu, da nam spremi velikog zelenka što nam posla iguman našeg manikejskog manastira. Do viđenja gospodo! (Ljube joj ruke). Kako je lepo imati uza se svoje verne (Za se). Na Vukašina ćemo pripaziti. (Palmanu) Bacite na sedlo skerletnu ašu sa zlatnim orlovima, što nam posla domesnik iz Vonera! (Zamakne u svoje odaje. Palman izađe na srednja vrata. Pojavi se naglo Oliver.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.