Dvanaesti čas/3

Treća pojava

Četvrta pojava

Treća pojava

MARKO ALTOMANOVIĆ i PREĐAŠNjI

MARKO
(dolazi iz hodnika)
Vojvodo, brže, zlo je sve veće:
Pred crkvom jednom sveštenik zbori,
Narod ga sluša, očima seva,
Svakom u ruci svećica gori.
I zaklinje se: Kročiti neće
U crkvu svoju dok ne osvete
Nevine. Rulja dvoru se kreće,
Despotu, vojsci, državi prete.
Još tri pehara spominju neka,
Puna su, bele, suza i krvi,
A svaki od njih osvetu čeka.
(Silađiju)
Tkoju krv pehar traži im prvi.
SILAĐIJA
Moju krv? Šta sam? . . . Koga ubih ja?
MARKO
Đurđa si, vele. . .
SILAĐIJA
Ko ti to reče?
Ubiću sve njih i onogs psa,
Mrskoga popa. Krk neka teče,
A u toj reci nek se vesele,
Neka igraju i nek se dave.
Psi mrtvi kad im ogloñu taće,
Znaću bar zašto smrt moju žele.
(Odpazi naglo.)
JELENA
(za njim plašljivo)
Miha. . . Vojkodo!
(Trza se spazikši da nije sama.)