Дванаести час/3

Трећа појава

Четврта појава

Трећа појава

МАРКО АЛТОМАНОВИЋ и ПРЕЂАШЊИ

МАРКО
(долази из ходника)
Војводо, брже, зло је све веће:
Пред црквом једном свештеник збори,
Народ га слуша, очима сева,
Сваком у руци свећица гори.
И заклиње се: Крочити неће
У цркву своју док не освете
Невине. Руља двору се креће,
Деспоту, војсци, држави прете.
Још три пехара спомињу нека,
Пуна су, беле, суза и крви,
А сваки од њих освету чека.
(Силађију)
Ткоју крв пехар тражи им први.
СИЛАЂИЈА
Моју крв? Шта сам? . . . Кога убих ја?
МАРКО
Ђурђа си, веле. . .
СИЛАЂИЈА
Ко ти то рече?
Убићу све њих и оногс пса,
Мрскога попа. Крк нека тече,
А у тој реци нек се веселе,
Нека играју и нек се даве.
Пси мртви кад им оглоñу таће,
Знаћу бар зашто смрт моју желе.
(Одпази нагло.)
ЈЕЛЕНА
(за њим плашљиво)
Миха. . . Војкодо!
(Трза се спазикши да није сама.)