Dvanaesti čas/10

Deseta pojava

Deseta pojava

RATKOVIĆ, STEPAN, RADOJEVIĆ

RATKOVIĆ
(ušao je zajedno sa Jelenom, ali je za vreme cele scene stajao začuđen, skoro zabezeknut)
RATKOVIĆ
Kralju, čuješ li? No ne čuješ ti!
Zidine ove, tvrdi granit sam,
Užase strašnog odbijaju zvuk.
I da popuste, srce tvoje, kam,
Zar bi ikada uzdrhtalo? Ti
Ne ceniš ništa, a pljuješ na sve.
Ta imaj srca kad ginemo mi. . .
Nas mahni. Brani narod kog smrt tre.
Zar Đurđeva se već ne štuje želja?
Čast srpskog mača čistija i belja
Od somog snega, zar sramno tavni?
Pa ko je prlja? Kralj! Strašna kobi!
Tako ti krune, reza mača tvog,
Tako ti oka iz kog seva sjaj;
Tako ti sestre što ti dade Bog.
Čija je pesma kao kad u naj
Daleki svirač s istočnih strana
Peva u slavu šahova silnih
Iz mpadosti ti i srećnih dana;
Majčinog groba i pesme one
Što nad tim grobom šumore smreke,
Zvuka što kao opelo zvone;
Umrle drage kosice meke,
Ljubljenog stvora ručicu čiju
Usana tvojih vreo dah tače,
Koju ljubljaše od majke jače;
Drugova koji na groblju spiju,
Grobove čije dažd ledeni plače;
Srušenih dbora slavnih ti deda,
Gde zimljiv gavran izlomljen gače;
Tako ti oca, junaka seda!. . .
STEPAN
Prestani jednom. Na, čitaj ovo.
RATKOVIĆ
(uzima listinu i čita. Čudnovato mu je sve. Razveseli se. Gleda dugro u Stepano, pa u pistinu. Digne glavu)
Stepane, Bože! . . . Mudro je slovo!
Mudra li glava sve ovo složi!
O, čudni, čudni puti su božji.
Hvalim te tvorče sve vaseljene!
O, nepojamni daleki stvore,
Od koga strepe trunke zemaljske,
Spram čijih dela mi bube spore. . .
STEPAN
Šta Bog tu može? Ja sam to hteo.
Vi samo znate diviti se. Da.
Po vama svet bi srušio se ceo,
A sve radite, trčite. A ja?
Gledom i mislim, jedna reč i glas
I — sreća cveta.
RATKOVIĆ
Vog pa ti. Ne, nije: ti si pa tek on,
Taj što najlakše slasti grešne zna.
I našta borba, našta truo tron?
Zašto da gineš? O, zgreših ti ja.
Oprosti, kralju. Ne, sad nisi kralj,
No seti me se kada budeš to.
Nek tvoje ime slavi ceo svet,
Krunisan vladar i beskućnik go.
RADOJEVIĆ
(Za vreme cele scene uzdržavo smeh. Izdvojio se.)
STEPAN
Jelenu brže idi vrati sad,
Reci da svaki zaludan je rad.
Turcima sutra predaće se grad.
RATKOVIĆ
Odmah! Oprosti! Ja sam dobru rad!
(Ode naglo desno.)