Дванаести час/11
| ◄ Десета појава | Једанаеста појава | Дванаеста појава ► |
Једанаеста појава
РАДОЈЕВИЋ и СТЕПАН
СТЕПАН
(гледа за Раткокићем)
Кукавица је.
РАДОЈЕВИЋ
Зар?
СТЕПАН
Ја то тврдим.
Ни у једном Ја не кидех боју.
РАТКОВИЋ
Јер ти тад главу заклањаш скоју.
СТЕПАН
Шта?
РАДОЈЕВИЋ
Не, не хтедох да те расрдим.
СТЕПАН
Није том време. Припремај ствари,
Па пред султана! Све нек се блиста.
И Ђурђев узми мач онај стари
— Од ахата му балчак је чиста —
Шта да ти причам? Знаш. Иди.
(Дмитар дође.)
Дмитре,
Јатаган окај што су три литре
Жеженог зпата.
РАДОЈЕВИЋ
Зном.
СТЕПАН
Чекај мапо.
Сад ми је нешто баш на ум пало,
(Упази једна племићка.)
РАДОЈЕВИЋ
(спази је. Осмехне се и дрско прилази Степану)
Шта то?
СТЕПАН
(спази племићку, збуни се)
Па иди. Жури се. Брже!
РАДОЈЕВИЋ
(полази, подсмева му се за свој рачун)
Како се јунак одједном трже.
(Одлази ходником.)