Bodin/78

←Četrnajesti prizor

Bodin Pisac: Jovan Subotić PETNAJESTI PRIZOR

Šesnajesti prizor→

PETNAJESTI PRIZOR
Branislav i Gradislav dođu bez oružja.


BRANISLAV:
Meni moji dojaviše ljudi
Da si moga otca uhvatio.
Je l’ istina što mi donesoše?
BODIN (pokazujući na mrtva kralja):
Istina je, pogledaj onamo!
BRANISLAV (vidi otca):
Mrtav većem? Otče, dragi otče!
O nesreće kojoj nema para!
(Klekne s jedne strane nosila.)
GRADISLAV:
Zar je pravda sa zemlje pobegla
Kad se nađe mač za tvoje grudi.
(Klekne s druge strane nosila — Tišina obšta.)
BODIN:
To je sudba svakoga ratnika.
Gledni samo uz to polje bojno
Stotine ćeš njemu naći ravne.
BRANISLAV (ustane stegnuvši srdce, k bratu):
Ustaj, Gradislave!
GRADISLAV (digne se u tugi najvećoj.)
BRANISLAV:
Sad sam dakle ja kuće mi glava.
Čuj Bodine! S ovim rat se svrši.
Ti si krunu imati želio:
Sad je imaš, i neka ti bude.
Moja vojska nije pobijena.
Gledni tamo, vidiš je gotovu
I u redu k’o da boja ne bi.
Ne dolazim dakle iz nevolje.
A da želim tvoje prijateljstvo
Vidiš iz tog što sam sobom dođoh.
Kad prestade uzrok ratovanju
Držim da ćeš mir rado primiti.
Ja ću tebe za kralja priznati
A ti meni ostavi otčinstvo
Pa ćeš imat’ verna prijatelja
A ja brata nadam se dobiti.
RUSLAN:
Zar Ljutomir poginu, junače,
Da ti glavom s bratom amo dođeš?
BRANISLAV:
Nije, kneže, vojvoda pogin’o,
Eno njega zdrava međ junaci.
RUSLAN:
To je stari mozgom prevrnuo
Kad vas pusti da dođete amo.
JAKINTA:
Sam Bog ih je ovamo doveo
I osvetu Kosoru poslao.
BRANISLAV i GRADISLAV (prihvate za mačeve, pa se tužno poglede, kad vide da su bez oružja.)
VUKAN (u strahu k Bodinu):
Kralju, kralju, ne daj se zavesti;
Boj krvavi žensku zbuni glavu!
JAKINTA (k Vukanu):
Ti si danas prevrnuo, kneže,
Ili verom il ’ svojom pameću!
Da li ne znaš, il’ nećeš da znadeš
Da kralj glavom Kosoru duguje?
Da li ne znaš, il’ ti znat’ se neće
Da brat njihov ovo zakla dete
Kad zamahnu da poseče mene?
Krv Kosora osvetu zahteva
I kralj ga je dužan pokajati
Više nego rođenoga sina...
Kao svoga otca rođenoga.
VUKAN:
Krv joj zvera u grudma probudi.
Ne slušaj je, ne slušaj je kralju!
TEODORA (Vukanu):
Čuvaj, čuvaj stare prijatelje,
Dosta njinog pojeo si hleba
I iz iste s njima pio čaše.
A i razlog za to dobar imaš.
Tvoja ruka samo je željezo
Al’ u glavi suho nosiš zlato.
Radoslav ti dade Krušilnicu,
Uz Bodina dobićeš Rasiju;
A kad tako na svu staneš snagu
S Branislavom bacićeš Bodina,
Ostaneš li sam sa Branislavom
Lako ćeš se njega oprostiti,
Pa će tako oni izginuti
A ti ćeš im mesto zauzeti.
JAKINTA (prene na ove reči i rekne):
I to k tomu!
(Na to sgrabi s divljom energijom Bodina za ruku i odvede ga na stranu gde mu nešto u najvećoj strasti govori.)
RUSLAN:
Branislave žalostna ti majka,
Sam ćeš danas sebe da ubiješ.
BRANISLAV:
Izpred Boga niko ne sakri se.
Dnu suđenom niko ne uteče!
GRADISLAV:
Mač, mač samo, mač mi kakav dajte!
Kad ću ginut' da ginem junački.
JAKINTA (glasno u najvećoj razdraženosti):
Neka oba izskoče mi oka
Ako tako danas ne učiniš.
BODIN (dođe napred):
Vod’te sva tri pa ih posecite
A glave im k njihovim nosite,
Pa kraljevim kaž’te sinovima
Da svakoga ista sudba čeka
Koga živog u zemlji uhvatim;
A drugijem rec'te vojvodama,
Ako s bojnog polja ne otidu
I vojnike svoje ne razpuste
Da će svakom biti k’o Ruslanu,
Ni crkva ga odbraniti neće!
VOJNICI (obkole Branislava, Gradislava i Ruslana.)
BRANISLAV:
Vidi Bože, pa po pravdi sudi!
(Polazi.)
GRADISLAV:
Otče! Eto na što mi nedade
Da pogazim zmiju otrovnicu!
(Odlazi.)
RUSLAN:
Kolj’te, sec'te, zverovi ne ljudi!
Srdce ljudsko u vami ne kuca.
Vas je mati u gori začela
Gledajući u ljutoga vuka,
Zmija vas je jedom zadoila,
Ljudskom su vas krvlju odhranil.
Kolj’te, sec’te, dok vas ljudi trpe;
Al’ će doći dan i čas u danu
Već ako Bog na nebu ne umre
Kad ćedu vas nesrećne matere
Kojima ste sinove poklali
Zubi klati noktima čupati
U živu vas bacat' žeravicu...
BODIN (dade znak da ga vode.)
VOJNICI (odvedu ih.)
RUSLAN (u odlazku):
A ime vam večno proklinjati.
(Odvedu ga.)
STEPAN:
Sad će usta smrt mu zapušiti.
Na strani čuje se potmuo krik
VUKAN (za sebe):
I sam naš se tabor užasava!
TEODORA (triumfirajući):
Sad je moja kletva izpunjena.
BODIN:
Vi vojvode uredite vojsku
Pa junački juriš u dušmane;
U zabuni i prvom užasu
Hoćemo ih najlakše slomiti.
(Ode.)
DRUGI (za njim.)
Natpolju trube, doboši, krika i drugi znakovi da se vojska kreće.
JAKINTA (stoji kao u san pogružena.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.