Бодин/79
| ←Петнајести призор | Бодин Писац: Јован Суботић ШЕСТНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Седамнајести призор→ |
ШЕСТНАЈЕСТИ ПРИЗОР
КРАЉИЦА ЈУЛИЈА (разстројена):
Муж мој где је? Деца моја где су?
Краљу! Краљу! Браниславе сине!
Градиславе! Одзов’те се мајци!
(Опази Јакинту и Теодору.)
Ко сте да сте молим вам се лепо,
Кажите ми...
ТЕОДОРА (јој се окрене.)
КРАЉИЦА:
Ху! (Тргне се натраг.)
ЈАКИНТА (осврне се краљици.)
КРАЉИЦА:
Ха! Ти си кћери!
Хвала Богу, кад баш тебе нађох!
Мога мужа вајни заробише,
Кажи мени где га могу наћи!
Моја деца овамо дођоше
Не дај да им ко што зла учини!
ЈАКИНТА (потрешена окрене главу од краљице.)
КРАЉИЦА (ужаснута):
Боже благи! Како ти изгледаш!
Где је муж мој! Где су деца моја!
ЈАКИНТА (ступи једним кораком даље.)
ТЕОДОРА:
Од мене се стресаш и уклањаш,
А од оне помоћи се надаш!
Слепа жено, главо без памети,
Та ти немаш срдца у прсима!
Кад ти сада јасно не говори
Никада га ниси ни имала!
КРАЉИЦА:
Сестро, сестро! и јошт сита ниси!
Ето ти се клетва изпунила,
Суноврат сам са престола пала
А ти злобу јошт једнако тераш,
И несрећној ругаш се рођаки!
ТЕОДОРА:
Нас две данас на чисто смо дошле.
Међ нама је сада све у реду.
И зато ти ево пружам руку.
Ходи, ја ћу к мужу те одвести:
Она тамо то ти учинит' неће!
(Пружа јој руку да је води.)
КРАЉИЦА (натраг уступа.)
ТЕОДОРА:
Нећеш са мном? А ти иди сама!
Ено краља! (узправи се велпчанствено и пружи
руку к носилима.)
КРАЉИЦА (погледи тамо):
На носилах! (полети тамо):
Мртав!
(Падне на краља.)
|