Beno Poplesija (Robinja)3/9
| ←Šena osma | Beno Poplesija (Robinja) Pisac: Nepoznati autor Šena deveta |
Šena deseta→ |
BENO (sam): Bio sam u Gružu i nijesam, per vita mia, našo čeljadeta na onijem galijam koji mi je umio dat novu od moga Pijera; svaki mi govori, njeki Dubrovčanin da je bio oslobođen, ma ne znadu gdi je. Kako sam, tužan, nesrećan u sinovima! po dušu moju, veći dizgus [dosadu] ćutim cijeća zla života Mihočeva nego cijeća Pijera koga sam izgubio. Cazzo, Mihoč mi hoće ugrabit robinju — moju dušicu; ovo se per vita mia, ne može trpjet: ima puknut — biće moja! — Ma ko je ovo ko ide odovuda? Mihoč i Zapletalo! imam se retirat i čut što govore. (Ovdi spijava.)
MIHOČ: Čuo si, Zapletalo, sve što mi je intravenjalo. Ah ljubavi, kako me desperana činiš!
BENO (sam): Per vita mia para mi Cupido!
ZAPLETALO: Ne okora se desperat, gosparu, zašto s tezijem nećeš se ništa pomoć.
BENO (sam): Znaćeš i ti, marijolu, kud te vodu!
MIHOČ: Kako hoć da se ne desperavam, ako se ne zna gdje je robinja koja je bila sve moje ufanje?!
ZAPLETALO: O gosparu, u kapetana su vrata otvorena!
MIHOČ: Ja držim zaisto da ona robinja drugovđe nije nego u kući one rebambite [blesaste] starežine moga oca.
BENO (ishodi iza mira): Što, što?
MIHOČ: (Ajmeh, čuo me!)
BENO: Ovo je rispet [poštovanje] koji se ima nosit svomu ocu za zvat me starežinom rebambitom?! Rebambit si ti koji si zakukurijeko za burdjelom. A ove bijele kose nijesu mi od starosti nego od dezgusta koje na svak čas od tebe primam! ne importa [smeta] ništa — izagno sam te iz kuće, a nazbilj ću te i dezereditat [ne dati baštinu].
ZAPLETALO: Pođi se skužaj najbrže gosparu.
BENO: I ti ćeš se naći privaren, obješeni manigodo.
ZAPLETALO: Govoriš li meni?
BENO: Tebi govorim, tebi; pogledaj ko bezočanstvo!
ZAPLETALO: Nejmaš razloga pravedna me psovat.
BENO: Idi, marijolu jedan; nijesi li mi ti bio ukro peset dukata za u Peraštanina robinju kupit?
ZAPLETALO: Gosparu, da bi se prodevetio, ako ti nije Limica sve slago! Zaisto ja tužan similik davo sam Peraštaninu mjedi, er se š njime htio interesat gospar Mihoč; a evo ti ga, pita’ ga — on će ti istinu rijeti.
BENO: Njega hoć da pitam koji je frfant ko i ti?! zašto „od česa kuto, od tega i ručica!“ Ma ćeš i ti i on znat, ako mi ne vratite robinju: ti ćeš u galiji a on će u tamnici dušu pustit.
MIHOČ (sam: Tot nije u njega robinja!) — Gosparu ćaće, što ti sam učinio ter to govoriš? Istina je da sam ljubio, ma ljubit pristoji se mlađijem.
BENO: Da zašto ne starijijem?
ZAPLETALO: Ima razlog, siromah.
MIHOČ: Zašto su oni dosta uživali.
BENO: Da ko još ne bi bio dosta uživo?
ZAPLETALO: Da ako nije jedan stari dosta uživo stvari od svijeta, kako će ih bit uživo jedan mladi?
BENO: Muči ti, frfante jedan! A ti, Mihoču, ne impačaj mi se [uprti ss] u robinju.
MIHOČ: A ja ti govorim da se hoću impačati. (Ide tja.)
BENO: Hoćeš impačati?! Per vita mia, pokajaćeš se.
ZAPLETALO: Gosparu, ne rabija’ se! alla fine [napokon] je mlad — valja mu kompatiškat; a ja ti se kunem da on od robinji ne zna ništa, nego cijeni da je u tebe.
BENO: Kako u mene, kako?! ako je u vas!
ZAPLETALO: Nije, tako vrat ne slomio! valja da je otišla tja. Sad ću ja poć rijet gosparu Mihoču da je odjedrila; on, kad to čuje, senza altro [svakako] puštaće sve ove stvari.
BENO: Pođi i stoj vrh sebe, ako ćeš da ti ne intravenja što ti sam maloprije obećo. A otiću i ja doma za viđet je li što Limica za robinju obazno.
Reference
uredi
