Apolon i čovek lukav
| ←Zmija i pila | Apolon i čovek lukav Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Medved i majmun→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Pre hristjanstva, Apolona su Greci držali za boga, koji bi im na neizvesna pitanja odgovore davao i buduštaja pretkazivao. Ovome Apolonu dođe jedan lukav brat za iskušati ga, noseći vrapca pod japundžetom, i upita ga da mu kaže ako zna, je li vrabac živ ili mrtav, s namjerenijem: ako reče da je živ, da ga nama' stisne za vrat i pokaže mrtva. Apolon, poznavši šta je on naumio, odgovori mu: „To zavisi od tebe, ako ti hoćeš, vrabac je živ, ako li ti nećeš, a on je mrtav.
Lukav čovek sve o lukavstvu misli; valja se s njim dobro uzeti na pamet; on i kad spava, sve o lukavstvu sanja; njegovi su posli tako zamršeni da ko ga se dobro ne zna čuvati, na koju se god stranu okrene, naći će se u njegovoj mreži. Ostroumije i hitrost na dobro okrenuti, a na opštu polzu upotrebiti, to se zove mudrost; a kad se na pakost i na zlo drugima upotrebljava, tada je lukavstvo, za koje stoji napisato: Rov izri i iskopa, i pade u jamu koju je načinio. Lisica je lukava, ali joj se mnoge kože prodaju. „Σαυτώ κακά τεύχει αλλώ κακά τεύχων. Κακή δε βουλή βουλεύσαντ: Sebi zlo kuje ko ga drugom kuje, i zao sovjet sovjetujuštemu je najgori.”
Izvori uredi
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|