Медвед и мајмун
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Медвед се хвалио да је он добре нарави, зашто никакву животињу мтрву не једе. На то му мајмун одговори: „Ако 'оћеш ти да си добap, у живе ти не дирај, а с мртвима чини што ти драго.”

Наравоученије

На исти начин може се ово рећи и оним сујеверним који од живих с неправдом узимају, а мртвим за душу дају.

Извори уреди

  • Антологија српске књижевности [1]


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.