Аполон и човек лукав

Аполон и човек лукав
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић

Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.

Пре христјанства, Аполона су Греци држали за бога, који би им на неизвесна питања одговоре давао и будуштаја претказивао. Овоме Аполону дође један лукав брат за искушати га, носећи врапца под јапунџетом, и упита га да му каже ако зна, је ли врабац жив или мртав, с намјеренијем: ако рече да је жив, да га нама' стисне за врат и покаже мртва. Аполон, познавши шта је он наумио, одговори му: „То зависи oд тебе, ако ти хоћеш, врабац је жив, ако ли ти нећеш, а он је мртав.

Наравоученије

Лукав човек све о лукавству мисли; ваља се с њим добро узети на памет; он и кад спава, све о лукавству сања; његови су посли тако замршени да ко га се добро не зна чувати, на коју се год страну окрене, наћи ће се у његовој мрежи. Остроумије и хитрост на добро окренути, а на општу ползу употребити, то се зове мудрост; а кад се на пакост и на зло другима употребљава, тада је лукавство, за које стоји написато: Ров изри и ископа, и паде у јаму коју је начинио. Лисица је лукава, али јој се многе коже продају. „Σαυτώ κακά τεύχει αλλώ κακά τεύχων. Κακή δε βουλή βουλεύσαντ: Себи зло кује ко га другом кује, и зао совјет совјетујуштему је најгори.”

Извори

Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.