Сунчаница/АТ ДРУГИ

Сунчаница
Писац: Шишко Гундулић
АТ ДРУГИ

АТ ДРУГИ

ШЕНА ПРВА

Јанко и Владимир

* * *

Владимир:
Чуо сам горке твоје смеће 725
   и вас немир твој приљути,
   и ко Јанка јес мрзеће
   Сунчаници име чути.

Не зна она праве истине
   од несрећнијех твојијех згода, 730
   и да ти си, господине,
   Угрин Јанко војевода.

Ну ако дикла тва гиздава
   како Јанка мрзи тебе,
   ко вриједнога Градислава 735
   љуби и гледа већ нег себе.

Тим покли се и још вику
   нијеси управ открит смио,
   зашто нијеси тву велику
   жељу и љубав њој открио? 740

Не кажи јој твога имена,
   него пламен твој горући,
   ако у жељи прије бремена
   нећеш умријет уздишући.

Јанко:
Смиона је и слободна 745
   прем одвеће мисо твоја,
   да ну ако бит угодна
   не узбуде јој љубав моја?

У мучању волим мому
   плачне данке довршити, 750
   нег по дјелу смионому
   ње љепоту увриједити.

Владимир:
Тако одвеће друже мили
   не буд срца срамежјива,
   угодно је свакој вили, 755
   када јој се плам открива.

Паче указат вику не ће
   дјевојчица засрамљена,
   све што у срцу свом највеће
   жуди, него умољена. 760

Тко зна, тко зна лијепа вила,
   коју тако жељно љубиш,
   да те љуби и да с дјела
   мучеће га ти је губиш.

Јанко:
Ах мој верни Владимире, 765
   знам да имаш ти пожуду
   неизречене ме немире
   и му болес скратит худу.

Послушат ћу ја те сада,
   нећу напријед већ тајати 770
   љубав, ка ме смртно јада
   жељу, ка ми живот крати.

Љубовника ја њој нећу,
   нег љувезни открит саме,
   и у срдашцу туђем ме ћу 775
   открити јој исте пламе.

Али смеће свак час нове
   несрећна не слидом слиде.
   Поклисаре чим ћаћкове
   јоште очи ме не виде. 780

Тко зна у начин дворни и мили
   с благом ријечи праве истине,
   кад би мајци ње открили
   они мене без кривине.

Тко зна, свак час мрем у смећи 785
   желећ лијепу Сунчаницу
   ком достојном службом стећи
   за му драгу вјереницу.

Да би и она блага и мила
ганула се на ме труде. 790
Гњев немили утажила
и смирила ме пожуде.

Владимир:
Поклисари ћаћка твога
   у путу су заисто веће,
   једа Вишња влас их многа 795
   донијет буде цјећ тве среће.

Јанко:
Ах да будем срећан бити
   тере службе ме достоје,
   да се на ме расрчити
   не узбуде сунце моје. 800

I твоје би среће били,
   краљевску би дјевојчицу
   заистину, друже мили,
   стеко за тву вјереницу.

Владимир:
Велики су веома сада 805
   с благодарства дари твоји,
   што твој верни роб икада
   промислити недостоји.

Ти из ропства јеси мене
   злијех гусара слободио, 810
   кад с крипости неизречене
   граде им си разорио.

Ти позива веће пута
   на бој мога господара.
   Немилога Арнаута, 815
   војеводу од гусара.

Пачек њему на очима,
   за јунаштво тве открити,
   тврђе му ваљат смјенство има
   и из њих мене слободити. 820

Ах у кому непокоју
   оста онадар гусар клети,
   кад слободу видје моју,
   кад се не смје теби опријети.

Јанко:
Тко дјелује дјела худа, 825
   зле га свуда згоде слиде,
   али ето одовуда
   дворкињица пут нас иде.

ШЕНА ДРУГА

Исти и дворкињица

* * *

Дворкињица:
Здрава буди милос твоја,
   Градиславе племенити, 830
   Сунчаница ма госпоја
   жуди с тобом говорити.

Јанко:
I ти здрава и весела
   дворкињице лијепа буди,
   добро ме си наћ умјела, 835
   ходино, гди тве срце жуди.

ШЕНА ТРЕЋА

Владимир сам

* * *

Ни јеси Јанко, друже мили,
   сам ки уздишеш ти с љубави,
   горко и мене она устрили
   и у ропство своје стави. 840

С Зорке, ку сам служит обро
   и љубити ја довика,
   моје уфање, моје добро,
   ма честитос сваколика.

С ње лијепости младос моја 845
   мре, уздише, тужи и плаче,
   и у срдашцу с непокоја
   ћути пламе свак час јаче.

Мрем, јер душе није у мени,
   живем тужан без живота, 850
   покли живот мој љубјени
   и душа је ње липота.

Роб јој остах још онада
   вас затрављен у животу,
   сред Будима лијепа града 855
   кад замјерих ње љепоту.

Открит јој се нијесам смио,
   засве јер жеља многа је била,
   да је не бих увриједио,
   да се не би расрчила. 860

Али горко уздишући
   могла је познат лијепа моја
   огањ и плам мој горући
   и узрок мога непокоја.

Тебе драга братучеда 865
   цјећ храбренства славна твога
   Јанко Угрине љуби и гледа
   како браца свога истога.

Пачек за час твоју већу,
   не родитељ благ и мио 870
   вјереника и ње срећу
   у руке је тве спустио.

Али лијепу Сунчаницу
Одовуда видим ити
и с њом једну дворкињицу, 875
тријеба ми се уклонити.

ШЕНА ЧЕТВРТА

Сунчаница и дворкињица

* * *

Дворкињица:
Помно ми си све сказала,
   ну не рече још ми вику,
   јес очито ти спознала,
   љуби ли и он твоју дику? 880

Сунчаница:
Љуби, ах јаох, и савише
   бојни младац младос моју,
   ах да видиш, кô уздише
   и у ком је непокоју. 885

Дворкињица:
Да кад витез подносити
   врх свега те тако љуби,
   зашто урес твој честити
   хараш смртној у погуби?

Сунчаница:
То је мога боловања 890
   узрок с кога ћу уздисати,
   јер ме љуби без уфања
   да му могу помоћ дати.

Примогућа два бојника
   бој ми чине с обје стране,
   час и љубав прем велика, 895
   ка ми узрочи вјечне ране.

Љубав проси, Јубав пита
   прије него ме болес схара,
   да витеза гласовита
   за мога узмем господара. 900

Али час ми је прид очима
   и испунит тужној сила,
   што сам свијем боговима
   заклетвом се подложила.

Што те ткогод не убије, 905
   Јанко, и прси тве не отвори,
   да те једном веће није,
   да се о теби не говори?

Ну што велим с худе смеће
   у кî упадам јад немио, 910
   тад би се управ сасма веће
   горки немир мој открио.

Јер хих била ја држана
   добитнику љуби бити,
   јаох, и тебе уздисана 915
   слатка душо оставити.

Да је, вајмех, моја жеља,
   пачек сада така је сила,
   да од једнога непријатеља
   смрт ми има бит немила. 920

Дворкињица:
Немој плакат ни цвилити,
   нег устави сузе твоје,
   кијем се урес твој честити
   хара, лијепа ма госпоје.

Јер ако ти срце жуди, 925
   да тве клетве буду истине,
   наћ ћеш начин, Јанко худи
   како хоћеш да погине.

Градислав је славна имена,
   ко је видјела твоја дика, 930
   смјенства и срца прихрабрена,
   час и слава свијех бојника.

Већ нег себе он те љуби
   и сред срца држи свога,
   њега пошљи, да погуби 935
   непријатеља худа твога.

Тако ти ћеш освећена
   од худога бит крвника
   и витеза обљубљена
   за свога узет вјереника. 940
Сунчаница:
Покли други начин није,
   ки би тјела ја наћ моћи,
   с Градиславом тријеба ми је
   за говорит сада поћи.

А прем ја сам сад послала 945
   дворкињицу му пут њега,
   још ми одговор није дала,
   тријеба јоште да иште га.

ШЕНА ПЕТА

Краљица, војевода и кор бојника

* * *

Краљица:
Овди сам те ја дозвала,
војевода прихрабрени, 950
мало прије јер допала
по улаку је књига мени,

да гусара војска плаха
   пали, сијече, роби и плијени
   без бојазни и без страха 955
   све по мојој краљевини.

Цјећа тога пођ уреда
   тер сву скупи војску твоју,
   опри им се бојно и недај
   краљевину плијенит моју. 960

Пачек хоћу свиколици
   да с оружјем с тобом иду
   и војеводе и бојници,
   и мјештани да те слиду.

Војевода:
О краљице славна имена, 965
   ма је војска бојна уреда
   испунити приправљена
   све што тва влас заповиједа.

Тим ни се страши ни се сметај,
   јер тва круна има знати, 970
   да би сваки на крај свијета
   пошо за те војевати.

Гусари ће сви немили
   педепсани од нас бити,
   и плијен, ки су учинили, 975
   својом главом заплатити.

А ви, славна дружбо моја,
   пожуда у кијех свеђ је жива
   и којима труд од боја
   како и мени не додива. 980

Сваки обуци тврдо оклопје
   и злаћени мач припаши,
   сваки носећ вито копје
   на бојнога коња узјаши.

Без крзмања да се иде, 985
   докли горе штете није,
   зли гусари да се слиде
   што се може брже и прије.

Бојник први:
О по свему свијету славни
   војевода наш честити, 990
   свиколици ми смо справни
   тве ступаје сад слиједити.

Нас од боја труд не смета,
   ми смо у крви задојени,
   и сви јоштер од дјетета 995
   војевати научени.

Бојник други:
Ходмо, свијетли војевода,
   што чекамо, што стојимо,
   да гусарим смрт се пода,
   да их у плијену заплијенимо. 1000

Слиједимо их нагло дости
   прије него се од нас скрију,
   свиколици без милости
   да се сатру и побију.

Бојник 3:
Не ће утећи, јер да буду 1005
   на крај свијета још отити,
   бјежање ће им бит залуду,
   свуд ћемо их достигнути.

Краљица:
Велика вам буди хвала,
   о витези верни моји, 1010
   ја сам добро вазда знала,
   да ма круна о вам стоји.

А сред двора имам мога
   на обрани овијех мира
   Градислава храбренога 1015
   и с ним друга Владимира.

Не бојмо се ниједној згоди
   имајући њих уз мене,
   да гусари дођу оди
   и да ћерцу му заплијене. 1020

Тијем веће се оправите,
   свак јунаштво кажућ своје,
   оприте им се, забраните,
   да краљество плијене моје.

Пођ по свакој гласи страни 1025
   у то један ову згоду,
   свак да чува и да брани
   мјеста опћена и слободу.

Војевода:
Ходмо, дружбо прихрабрена,
   добрзо ћеш о крајице 1030
   од гусара освећена
   бити наше од деснице.

ШЕНА ШЕСТА

Јанко и Сунчаница

* * *

Јанко:
С којом службом ја на свити
   на милости ове твоје
   моћ ћу вику опслужити, 1035
   Сунчанице ма госпоје.

Докли будем у животу
   свеђер ти ћу робовати
   и врх свега тву липоту
   само дворит и гледати. 1040

Сунчаница:
Робињица ја сам твоја,
   ти господар јеси мени,
   уздисана жељо моја,
   драг животу мој љубјени.

Јер је право да господи 1045
   моје срце и ме ктјење,
   тко ме обрани, тко слободи,
   тко усчува ме поштење.

Ти си био ме обрана,
   ки зле поби издавнике, 1050
   харна ти ћу и држана
   с тега бити ја увике.

Али горке које смеће,
   Градиславе брате мили,
   прико реда тако одвеће 1055
   немирна те су учинили?

Јанко:
Како не ћу сметен бити,
   ако, вајмех, тва је жеља
   прије времена погубити
   мога друга и пријатеља. 1060

Сунчаница:
Неправе су сумње твоје,
   јер је угодна мени вира
   и све службе примам које
   од друга ти Владимира.

Јанко:
То Владимир мој друг није, 1065
   ко ти сцијениш, душо мила,
   него један витез ки је
   мрзећ теби у сва дала.

Сунчаница:
Ах немој се ти без реда
   с тега сметат драг животу, 1070
   љубит ћу га унаприједа
   како исту тву доброту.

Цјећа тога не стој веће,
   нег слободна откриј мени,
   ки је витез славне среће 1075
   пријатељ и друг твој љубјени.

Јанко:
Један ки те служи и гледа
   љубећи те већ нег себе,
   један који свеђер преда
   и уздише цјећа тебе. 1080

Сунчаница:
Да кад слиједи свуд ме тако,
   добро познам и ја њега,
   али браче ти никако
   не сметај се цјећа тега.

Страшимир је то немили, 1085
   химбен, опак, познан свуди,
   кому од рода свеђ су били
   издавници, ко и он, худи.

Јанко:
Није Страшимир то мрзећи,
   него други, ма љубјена, 1090
   господичић веле већи
   краљевскога од кољена.

Доста службе ки је теби
   и харности учинио,
   ни живота који не би 1095
   цјећа тебе заштедио.

Сунчаница:
Не на ходим ја другога,
   ком држана могу бити,
   него тебе ја истога,
   Градиславе племенити. 1100

Јанко:
У свему се сличан гледа
   мени и мојијех он је лита,
   ну не ишти још наприједа
   ни ме о њем веће питај.

Јер знам, кад би узазнала 1105
   име од млаца прихрабрена,
   да би се ончас указала
   расрчена и сметена.

Сунчаница:
Хоћу од тебе ма пожуда
   да се буде испунити, 1110
   али ходмо одовуда,
   Страшимиира видим ити.

ШЕНА СЕДМА

Страшимир сам

* * *

Ах немила худа и прика,
   ах химбена Сунчанице,
   то је поштење, то ли је дика 1115
   од крајевске дјевојчице?

Љубит једнога инострана,
   ки не има сунца дио,
   а не сцијенит Тартахана,
   кому он слуга не би био. 1120

Да ли мојијем на очима
   проћ разлогу и закону
   један тамњак смјенство има
   љубит липос твоју многу?

А ја, славна од кољена 1125
   чесарскога ки излазим,
   твоја дјела непоштена
   и срамоте ме да пазим?

Ах прикора сасма тешка,
   ах срамоте худе одвише, 1130
   гди је десница ма витешка,
   да вас уред сатарише!

Али не ћеш, худа вило,
   дуго с њиме уживати,
   непоштено ваше дило 1135
   ја ћу данас педепсати!

Блуднику ти немилому,
   нека у већој јеси смећи,
   прво хоћу при злу твому
   прем охолу главу одсјећи, 1140

пак за прикор вјековити
   из исте ти је ме деснице
   имам на дар поклонити,
   непоштена Сунчанице!

Нека видиш, о немила, 1145
   паче очито познаш тада.
   на кому си промијенила
   краља који свијетом влада.

ШЕНА ОСМА

Исти и Араб

* * *

Араб:
Устави се, ах устави,
   плахи младче, и не лети 1150
   гди погуба тва се справи,
   гди зли удес смрти пријети!

Пачек да знаш и ти веће,
   што зна сама памет моја,
   звијезде бране, небо не ће, 1155
   Сунчаница да је твоја.

Кијем разлогом хоћ пустити
   ћерцу краља од Персије,
   које слове глас честити
   по свијем пуцим од Азије? 11605

Знаш, с бојницом лијепом да си
   крепку вјеру ухитио,
   у несцијени а сада си
   прем липоту ње забио.

Дјевојчица вриједна и бојна 1165
   кроз храбрена дјела своја,
   сама ова јес достојна
   вјереница бити твоја.

Пачек не мож по разлогу
   другу вилу ти љубити, 1170
   према људем, према богу,
   ако не ћеш сагријешити.

Да ли хоћеш прије времена,
   млад краљевић, погинути,
   не хотећи од љубјена 1175
   твога верна свјета чути?

I да ли ћеш ћаћка твога
   ктјет под старос уцвилити,
   да га буде болес многа
   цјећ тве смрти погубити? 1180

Освијести се, младче, веће
   и не трчи без разбора,
   гди очите тве су смеће,
   гди погуба тва се отвора.

Страшимир:
Тер то да ја Сунчаницу, 1185
   издавниче у свем клети,
   не бих мого вјереницу
   на срамоту свијета узети?

Кроз заклетву јер сам многу
   Перси подо вјеру онада, 1190
   то да с тега ја не могу
   другу вилу узет сада?

А зато ћу срца бојна
   гњевне утажит све пожуде,
   и засве она није достојна, 1195
   силом хоћу да ма буде.

Нека видим та небеса,
   хоће ли ме устављати,
   да прије ноћи ње уреса
   не узбудем уживати. 1200

Пођи друзијех ти издавај
   и варај их твијем ријечима,
   пођ разумјет друзијем давај,
   моје срце страха неима.

Јере јоште, када не би 1205
   тва очита лажа била,
   на срамоту још би од неби
   ма се жеља испунила.

Гди су, ки су ти богови,
   од кијех срце моје преда? 1210
   Ма десница и мач ови
   небу и земљи заповиједа.

Под сред јаме којегоди,
   тер се укопај, јере инако
   твојом ћеш ми главом оди 1215
   заплатити смјенство опако.

Ту химбена и неправа
   ти небеса гледај и пази,
   ту лаживијем звијездам давај
   вјеру, и удес твој сам пази. 1220

Араб:
Ја ћу отит, а ти остани,
   ну споменут ме ћеш име
   и свјет верни и уздани,
   када не ћеш бит на вриме.

      КОР
О од оца племенита 1225
   ћери худа и немила,
   ка за немир јеси од свита
   у паклу се породила.

Сумња, којом кроз ћуд твоју
   љубовнике верне хараш 1230
   и у највећем ка покоју
   огањ у лед мразни ствараш.

О наказни зла, мрзећа,
   с ке се крипос заборавља,
   немир ћути, расте смећа, 1235
   стјече прикор, час оставља.

Ти чемером срца твога
   жалос ствараш од радости,
   родитеја ти истога
   твом убијаш немилости. 1240

Ти се с страшне тве прилике
   гора од Чирче имаш звати,
   ка у звијери љубовнике
   могућа си обраћати.

Ка наказан може гора, 1245
   ка ли срџба хуђа изити
   из тмастијех свијех понора
   за траг љуски погубити.

Заисто изметну тебе пако
   на свијет нека, гди мир чујеш, 1250
   кроз отровно дјело опако
   ти чемером твијем отрујеш.

Ти друзијех навидећи
   себе гризеш с непокоја,
   и за немир пачек њеки 1255
   мрзећа ти је сјена твоја.

Пођи у мјеста понорита,
   да спомена тва не зна се,
   тер страшнога сред Кочита
   жива тако укопај се. 1260

У овакој се има слици
   указат вам изглед прави,
   о несрећни љубовници,
   ваша сумња од љубави.

     Сврха другога ата

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Гундулић, умро 1682, пре 342 године.