Софронија
Писац: Вице Пуцић
Ат први


Ат први

Шена прва

* * *


Аладин краљ, и свјетник од Јерусалема.

Аладин:
О мој вјерни, не могу ти
него одкрит мисли моје,
а ти опета рец' што ћути
у истом дјелу знање твоје! 100

Ако прве из младости
на неизбројне справан труде
крвим, снагом, и крепости
слиједио си мê пожуде,

сад кажући срце јако 105
хитрљем знањем само труди,
и у потребе тешке овако
достојан ми свјетник буди!

Свјетник:
Ведри краљу, сионскога
врх пристоља ки господиш, 110
и с јунаштва храбренога
круне источне све надходиш,

засве ове да сједине
свједоци су од промјене,
још под снијегом њих не стине 115
плам, ки снажна чини мене!

Још блх тврдијем под оклопјем,
кад би твоја била жеља,
или с мачем или с копјем
мого затећ непријатеља! 120

Ну у сврси од живота
покли угоди мâ ти вира,
и покли ме тва доброта
за свјетника изабира,

ја сам справан обслужити 125
тве честите заповиједи,
кô роб исту крв пролити
на твôј служби ки не штеди!

Аладин:
Знам, и то сам веће крати
у потребам познат мого; 130
ну сад слуша', и не крати
тве се[1] одкрити знање много:

јур је, кô знаш, к нам допрла
худа војска од запада,
и простријет се справља хрла 135
на погубе свега[2] града!

Силни јој је Гофред глава,
ки несличне пун одлуке
разлицијех је из држава
неизбројне диго пуке. 140

Није витеза, није бана,
ки му брани свê помоћи,
и овезијех посред страна
ки ш њим заједно неће доћи!

Најдаље су земље од свита 145
под његов се стијег здружиле,
плави му су валовита
морска поља приклопиле!

Ну ме ништа то не труди,
ја сам мире утврдио 150
и јунацим вриједнијем свуди
свако мјесто направио.

У толико крзмат неће
цар Сулиман војске скупит,
и кô знамо брзо одвеће 155
на нашу ће помоћ ступит!

Египски ће краљ јоштера
свê могућство подигнути,
да се Гофред худи отјера
и да тешке распе оћути! 160

Свјетник:
Тако уфам, ако је тријеба
вишњу правду вјеровати,
с нам ће истијем краљ од неба
супроћ њему војевати!

Кривине су од свијех худе 165
мир сметати, ки се ужива,
а тко узимат иште туде,
разлогу је супротива.

Аладин:
Тако је, вјерни мој, њихово
дошастје ме мало мучи, 170
од обране али ново
дјело извршит свијес ме учи.

Краљ, ки сједи на владању,
требује помњу да свеђ гледа,
и да мира свому знању 175
за опћену корис не да.

Зато ја сад у мôј свијести
посјећ мислим све крстјане,
у свем граду с приком чести
ки имају родне стане! 180

Засве ер јоште цијећ заставе
ниј' очита сасма жеља,
биљеге у њим видим праве
од новога јур весеља.

Опћене су туге и смеће 185
самијем њима од користи,
самијем њима јес од среће
и од радости наш плач исти.

Може битл снују и сада
на ме силну ставит руку, 190
или ноћно врата од града
отворити знаном пуку!

Ну извршит неће тега,
присјећу им мисли худе,
и гњева ћу ја мојега 195
управ смирит све пожуде!

Да се убију и поразе,
да се осуде на смрт љуту,
да се дјеца мртва пазе
од матера на истом скуту! 200

Крви отровне да текуће
пролију се ријеке околи,
да им спржи цркве и куће
до отрашка плам охоли!

Свјетник:
Засве ер силном мозе руком 205
учинити све влас твоја,
никако се с том одлуком
не угађа мисо моја!

Рец' ми, кô ће моћ икада
дјела уздигнут наречена 210
оружана посред града
број малахан пука стрена?

А да извршиш мисли таке,
дô би узрок по свем свијети
гласе худе и опаке 215
од ведрине тве зачети.

Аладин:
Свијет кô хоће нека суди!
Краљ свијем својијем у дјелима,
ако утврдит круну жуди,
час с користим мјерит има. 220

Свјетник:
Пут можеш ти слиједити,
ведри краљу, кад је сила;
ну потреба нље вршити
сад нам тако худа дила.

Аладин:
Јес велику, доклегоди 225
живи се они узнаходе,
сунњу ћу имат мôј слободи
од ненадне кегод згоде!

Свјетник:
Сумњу остави, неправедно
бог ће одвратит дјеловање, 230
а кад два су зла заједно,
изабрат је тријеби мање.

Крстјани би исто опета
твојљем пуцим учлнили,
и у држави свôј дјетета 235
не би жива оставили.

Још савише начине би
све од мира изгубио,
и ниједнога пута не би
угођај им учинио. 240

Аладин:
Буђи кô хоћ', при невољи
сила ми је милу бити.
Напријед ми ће наук бољи,
како уфам, вријеме одкрити!

Свјетник:
С временом се све и мјери, 245
сад овако вријеме хоће,
ако нећеш круни и вјери
пробудити тешке злоће!

У толлко покли имамо
задовољно пука и хране, 250
извршене чим гледамо
унутрње све обране,

без крзмања чини сада
стијењем сваки пут завалит,
и около свега града 255
посјед дубја, зграђе обалит,

питне паше све пожежи,
свуд напусти пламе пријеке,
сједбе схара'и поплеши,
смути вире, отруј ријеке! 260

Аладин:
Свјети су добри ти; ход' да се сад греде
уреда вршити с бојницим наредеи


Шена друга

* * *


Исмено сам виленик.

Dа то Исмено сам у миру
ти ћеш овди почивати,
и своју ћеш час и виру 265
без обране моћ гледати,

ти, тмастога ки из гроба
мртво тијело мож' дигнути,
и учинит у исто доба
да дух има и да ћути, 270

ти, ромоном од жамора
ки пакљене зборе владаш,
и сред истијех својијех двора
ки Плутона њим припадаш?

Не, не, сцијеним да тва дила 275
с опћенијем ће дјелим бити,
истом небу биће сила
мôј се власти поклонити!

Одлуку имаш прем испразну,
0 Гофредо, ако икада 280
сцијенио си изнач ласну
сионскога добит града!

Стери стијеге, ступај труди,
куј оружја, море броди -
несличној се твôј пожуди 285
у мôј руци смрт находи!

Самијем ја ћу бесједами
на мû вољу вршит боје,
и учинићу да се срами
таштијем смионством срце твоје!290

У краљевске тим полаче
да се отиде сад најприје,
и да што мâ памет заче
свијетлому се краљу одкрије!


Шена трећа

* * *


Олиндо сам

Ако тва влас у слободи, 295
о љубави, свуд дохита,
и ако поглед наш уводи
тва моћ мјеста у скровита,

зашто нећеш у исто мјести,
прије него га болес схара, 300
и стрављено срце увести
за мучећа поклисара?

Погледе си мê унијела,
гдје чистому у животу
Софронија привесела 305
крије рајску свû љепоту.

Ну ако срце справна јеси
у стан драги не унијети,
један уздах дај унеси,
изсред срца ки сад лети! 310

Служим ето кô знаш сама,
ну не познан, јаох, залуду
горућега посред плама
вријежим ташту мû пожуду;

ну ме у смећах живјет сили, 315
што љубјена дјевојчица
јоште на мој поглед мили
не указа ведра лица!

Мрем, ер ми је тајат сила
мога труда све начине, 320
јер не могу ријет: мâ мила,
с тебе Олиндо саме гине!

Гине, ах, јаох, и гинути
до сврхе је обро своје,
још на мллос да ганути 325
вик се не има срце твоје!

Нека се ини љубовници
рани питат лијек не сраме,
и смиони у прилици
ишту објавит своје пламе, 330

доста је мени да на свљети
жив докле сам, мâ радости,
могу само роб се ријети
уздисане тве лијепости!

Ниједном срећом мâ пожуда 335
своје вјере не промијени;
буди блага, буди худа,
једнако си драга мени!

Анђеоска тва доброта
паче рајско лице исто 340
с вјечном службом од живота
научила ме љубит чисто.

Ну ме одсвуд страх попада,
ер млађахна с таком сликом
находиш се посред града 345
међу худијем невјерником!

Ах Гофредо, што цкниш веће,
с бојном војском хрло ступи
и за наше вјечне среће
уред свети град подступи, 350

нека једном одахнемо
испод јарма жестокога,
и заклетвам поможемо
с подниженијем срцем Бога!

А ти, лијепа вило, прости, 355
по уздасим самијем ако
одкрио сам мê жалости,
не могући, јаох, инако! -

Мучи, Олиндо, не наприједа,
невјерници клети излазе! 360
Исприд очи њих уреда
сам најлише уклања се!


Шена четврта

* * *


Војевода од страже с бојницим.

Бојник први:
О војевода племенити,
с многом власти кому сада
Аладин је краљ честити 365
стражу придо сегај града,

како хоћеш заповиједа',
слиједити смо ми приправни
храбренога цијећ изгледа
твој стијег и твој ступај славни! 370

Нека охоли невјерници
греду таштој у слободи,
нашој им се у десници
смрт и пораз храни оди!

Војевода:
Знам, о дружбо племенита, 375
и сповиједат није ми тријеби,
ваша дјела гласовита
ка се знаду свуд под неби!

Стијег и ступај мој тјерати
краљеве има заповиједи, 380
на кијем се крв не крати
и ваш живот,знам, не штеди.

Справите се тим, справите
с бојнијем прсим град штитити,
и сву снагу поставите 385
за пук клети придобити!

Бојник други:
Сцијеним одкле глуха и слијепа
срећа их је помагала,
да таштини њих похлепа
запрека је јоште мала. 390

Варају се и подносе
заман злобној у одлуци,
предна крепос нађе ако се
у храбреној нашој руци!

Бојник трећи:
Наће, наће, крепка и јака 395
у свијех дјелијех ка би сила
источнијех се од јунака
јоште није промијенила!

Тим је боље да се врате
у рођене стране опета, 400
него с главом да заплате
давње узроке нашијех штета!

Војевода:
Прем су, мале наше штете
при штети оној, ку ће имати,
кад на мјесту од освете 405
с врхом им се зајам врати.

Ну ки ово бојник ходи?
Не наприједа', ријет се справи,
је да у граду што се згоди
али нашој у држави?410


Шена пета

* * *


Гласник и исти.

Галсник:
Здрав, честити војевода!
Не умијем ти ја за сада
сповиједати нијеђднијех згода
ни од државе ни од града.

Само Исмено сад у дворе 415
краљевске је приступио,
и оваке је на говоре
мудри језик одријешио:

краљу, ки глас неумрли
стереш прико свега свита, 420
без крзмања ето хрли
бојна војска поносита.

Ниједан се од нас тим не крати
указати влас у боју,
а храбреном срцу дати 425
хоће и свјет парает своју.

I краљева и господе
имаш собом не мао дло,
и опћене си цијећ слободе
далек свијести привидио. 430

Исти начин свак слиједити
ако у дјелу буде свому,
гроб ова ће земља бити
непрљатељу твом худому!

Ја колико с моје стране, 435
друг у свакој тијесној згоди,
идем ради тве обране,
како видиш, трудит оди.

Обећавам без припасти
све што могу стара лита 440
или свјетом или с власти
дјеловања виловлта.

Истим дусим, који с неба
изагнани јур се боје,
учинићу да је тријеба 445
помагати труде моје.

Ну одкле ћу пут истини
силнијем чарим ја узети,
најприје ћу твôј ведрини,
свијетли краљу, сповидјети: 450

у цркви је од крстјана
отар, на ком не велика
сред скровитијех тмастијех страна
находи се једна слика,

слика од оне, ставном вјером 455
ку немили пук химбени
и божицом и матером
покопана Бога сцијени.

Копреном је покривена,
свијећа јој се вик не гаси, 460
а околи одјевена
завјетим се мнозијем пази.

Сад та слика хоћу њима
да се буде уграбити,
и твом руком да се има 465
нашу у цркву поставити!

У начине хитар сваке
ја ћу послије настојати
тако тврде, тако јаке
чари врх не дјеловати, 470

да ће удесна стража у вике
овијем вратим бит, и твоја
круна од ниједне злоће прике
страх неће имат посред боја!

Нетом сврха би подана 475
овијем ријечим, краљ весео
изсред цркве од крстјана
скровиту је слику отео,

пака је је сред честите
наше цркве затворио, 480
гди свê чари валовите
Исмено је извршио.

С овом стражом посред града
у никакву зато страху
ми можемо од запада 485
причекати војску плаху!

Војевода:
Нека, нека с' он помага
виловитијем тијем чарима;
витешка се наша снага
самијем мачем помоћ има. 490

Галсник:
Варка и крепос у добити
на једнакој стоје мјери,
а држан је поклонити
свак што уми својој вјери.

У толико чудна дила 495
чим сповидјех твојој дици,
и мени је отит сила
стражу чинит оној слици.

Кор бојника:
Лијепа ти си на сем свијети,
о витешка храбрености, 500
кад не смета облак клети
зраке обилне тве свјетлости,

и тко варку хвали у боју,
ну се бојно срце срами
помагати крепос своју 505
с химбености и с варками!

Саме прси у витеза
имају се штит бројити,
сама је крепос од уреса
и од дике у добити! 510

Тко се инијем брани и служи,
обиљежје дава праве
да га слабо срце држи,
и да је жељан мале славе.

Варка је у свијех дјелијех худа, 515
и не може бити часно
што без муке и без труда
добива се сасма ласно.

Труд од части на пут води,
труд од срца снагу одкрива, 520
труд у свакој лијеп је згоди,
праву славу труд добива!

Нека испразне држи руке,
тко не хаје труда имати,
и тко тмасте има одлуке 525
из далек се став варати.

Ето Исмено и ти, кога
јур је крепос оставила,
почео си дана овога
виловита слиједит дила. 530

Ну ми који с властим јачом
бројимо се витезови,
справимо се самијем мачом
обранити наш град ови!

Сврха првога ата.


Референце

  1. 132 се ] недостаје Ја1,, Р; за Г; ʃа Т.
  2. 136 свега ] сегај Ја2,, Ја3, Р, Г, Т.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Вице Пуцић, умро 1666, пре 358 година.