Мада/35
| ←Шена четврта | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ПЕТА |
Шена шеста→ |
ЛУЧИЈА: Имај помњу, Весела, ер ми се чини, да Фантажија под фуњестром канта; хоћу, да га излупамо.
ВЕСЕЛА: Хоћу, госпо, имам-му се рефат на вјеру.
ФАНТАЖИЈА: Чујеш ли, Облождере, гдје вачела о мени, пођи се, браче, апика' пођи!
ОБЛОЖДЕР: Тра напријед, видит ћемо и твоју. Канта', канта'!
ФАНТАЖИЈА: Почека' нека ми дође:
Изиди госпоје, изиди Весела,
јес ли одар справила, јес кућу помела?
ФАНТАЖИЈА: Ахај ме, ахи ме, не већ, притукосте ми кости, гратиа, госпоје Лучија, Весела, мисерцордиа! Ахи ме мени!
ЛУЧИЈА: Научи се, пасалиру, око часнијех годишница инсоленције чинити.
ФАНТАЖИЈА: Имаш, госпоје, разлог ти, ма она кучка без коншијенције, овако ме трата. Пациензиа!
ОБЛОЖДЕР: Ола, Фантажија, јес ли чуо, гдје Весела вачела о теби? Ала ларга' се, смрдиш уљем од чесвине, није не, него марга од бата; алаларга' се да ме не би инфето.
ФАНТАЖИЈА: Пачијенца! Ја сам крив, ер да сам за господаром отишо, не би овога било, требује ми га отит наћи.
ОБЛОЖДЕР: А ја се грем на море опрати, да не бих госпару засмрдио пишом, ер сам ин еффетто стропијан. А ево га!
Референце
уреди
