Љубовници/3

←Други призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Трећи призор

Четврти призор→

Трећи призор

СТАРАЦ и ИНТРИГАЛО

ИНТРИГАЛО: Слуга ти сам, господине Ловро! Како ми си?
СТАРАЦ: Добро бих стао да ми је како и теби, Интригало.
ИНТРИГАЛО: Које добро, пер вита туа, госпару? Ја ти сам сиромах човјек, и ево ти се увијам каконо брстран камена за преживјет, а ти у свакој обилности и у свакој феличитати.
СТАРАЦ: Ах, Интригало, није феличитати за мене, погинула је. Ја ти сам у већој мизерији него би се могао имаџинат. Невоље су ме обастрле одсвуда, не могу шетат, не могу ходит, зашто неки црв, чеса црв? Нека веленоза гризица около срца држи ме инквијета перпетуаменте.
ИНТРИГАЛО: То ће бит флат. Него, узми седам коријена од петрусина, убранијех лијевом руком прије него сунце истече, и свари их у млијеку од теонице која је излегла фемину, и напиј се, пак заспи, оздравио си делонго.
СТАРАЦ: Није то моја немоћ, не, од тога сам сикур; тежа је веле веће.
ИНТРИГАЛО: Једа ти је...? О, о...^[1]
СТАРАЦ: Ојбо, здрав сам у тому како не нигда.
ИНТРИГАЛО: Да које ти је зло?
СТАРАЦ: Е, е, да бих смио ријет и да бих се могао уфат да ћеш ме помоћ, одкрио бих ти моје скровене ране.
ИНТРИГАЛО: А зашто не смијеш? А зашто се не уздаш? Зашто те нећу помоћ? Ако бих ја
за ваше господство подао ови живот?
СТАРАЦ: А хоћу ли ријет?
ИНТРИГАЛО: Дà фого^[2], нека иде, реци делонго.
СТАРАЦ: На... на... на..., пер вита миа, скроках аркибуз: намуран сам!
ИНТРИГАЛО: Тер то? То је багатела! Ремедиј је^[3] тому ласно. Него ми реци, на кога си намуран?
СТАРАЦ: То је враг велики: на једну, која или не зна што је љубав, или неће да зна, јер је фантастика веле.
ИНТРИГАЛО: Како је њој име?
СТАРАЦ: Е, е, како јој је име? Не знам ни ја.
ИНТРИГАЛО: Да како те ја могу помоћ, ако не знаш ни ти сам што би ти се хтјело?
СТАРАЦ: Пара ми се да јој је име Лукреција.
ИНТРИГАЛО: Гдје стоји?
СТАРАЦ: Нон со ниенте^[4]. Знам да стоји сваколика удјељана у овом срцу. Зато ти изнађи начин да ми се је аквијетат.
ИНТРИГАЛО: Једа ли је то по срјећи она Лукреција што сама стоји полак Криве улице^[5], има Прождора службеника, а дјевојку Анку?
СТАРАЦ: Ин веритà^[6] си перспикач веома: домислио си се ал примо цолпо^[7]. Она је, она. Него, брате, помози ме, јер знам да можеш.
ИНТРИГАЛО: Могао бих заисто, ма се хоће добар начин.
СТАРАЦ: Теби не мањка сто начина, зато провиди^[8] мојему животу, јер ћу се, вјеруј ми, редужит алла морте^[9] без ње. Она је qуинта ессенза, естратто ди сцорза ди наранзи ин ацqуа делла
регина^[10] за овога мога флата.
ИНТРИГАЛО: Аппунто^[11] мени мањка начин, јер се ту хоће тратит објема рукама. Тријеба је задавит Прождора, тријеба је озлатит^[12] Анку, ако ћемо што учинит. А ја ти не имам одкуда, а да и имам не бих тратио ни беча, јер ја нијесам намуран.
СТАРАЦ: О цхе инфелицитŕ ди qуесто сецоло!^[13] То ли се и љубав на динар дан данашњи купује? Није овога било у моје доба, него се је љубав досизала гледајући, дворећи и кантајући.
ИНТРИГАЛО: Ово је, госпару, алла модерна^[14]: без пинез ништа.
СТАРАЦ: Да што можемо учинит?
ИНТРИГАЛО: Одријешит тоболчину^[15], ставит руку на бече, почет чинит посао, за видјет хоћемо ли реушкат.
СТАРАЦ: Како то? Прво тратит, а пака видјет хоћемо ли реушкат? Тешко је то говорење. Него, прво видимо да нам реушка, а пак тратимо алеграменте.
ИНТРИГАЛО: Госпару Ловро, слуга ти сам, а риведерци.^[16]
СТАРАЦ: Олà^[17], амо стани, прављу^[18] ти! Гдје идеш?
ИНТРИГАЛО: Имам неки посао де импортанза.^[19]
СТАРАЦ: Почекај малахно. Што конклудисмо?
ИНТРИГАЛО: Цхе нон фаремо ниенте.^[20]
СТАРАЦ: Ма зашто?
ИНТРИГАЛО: Зашто сенза беззи фа ла-ла.^[21]
СТАРАЦ: Пер вита миа, не имам при себи тобоца, продро ми се јутрос, тер сам га дао окрпит.
ИНТРИГАЛО: Ако је што заклада, толико би ваљало, докле закрпиш тоболац.
СТАРАЦ (овдје се пипа по џепу): Не имам заисто ништа него ову балотицу од фонтанеле.
ИНТРИГАЛО: Алла ларга, алла ларга^[22], инфетао ме тî смрад!
СТАРАЦ: Почекај, прављу ти. Да виа^[23], да кад тратим, што ће бит?
ИНТРИГАЛО: Ово. Замитит ћемо Анку, удавит ћемо Прождора, а Лукреција у врећи^[24] кад ти драго.
СТАРАЦ: А хоће ли тако бит?
ИНТРИГАЛО: А то дубиташ?
СТАРАЦ: Не дубитам, ма сам сикур. Ти си Интригало по имену. Орсů^[25], ходи са мном у мене дома. Дат ћу ти што хоћеш, е цоси л' аггиустаремо.^[26]
ИНТРИГАЛО: То је права љубав. Ходмо.

Референце

1. Јасно је да је ријеч о опсценој алузији, при чему се у изведби зацијело претпостављају адекватне гесте које недоречени текст пластично надопуњују. (Ф. Чале)
2. дà фого (тал. млетачки) - испали
3. Елиптично, подразумијева се: наћи.
4. Нон со ниенте (тал.) - Не знам ништа
5. I Држић у Дунду Мароју спомиње дубровачку Криву улицу; ходајући дугом римском улицом Џиво својој бартучеди Пери каже: Ја сцијеним диља је од Криве улице (I, 9).
6. Ин веритà (тал.) - Заиста
7. ал примо цолпо (тал.) - отпрве
8. провидјети (тал. провведере) - набавити, доскочити, наћи лијека
9. алла морте (тал.) - на смрт; редужити алла морте - умријети.
10. qуинта ессенза, естратто ди сцорза ди наранзи ин ацqуа делла регина (тал.) - Квинтесенца, сок наранчине коре у краљичиној водици
11. аппунто (тал.) - баш
12. озлатити - подмитити
13. О цхе инфелицитŕ ди qуесто сецоло! (тал.) - О, несретан ли је овај свијет!
14. алла модерна (тал.) - на модеран начин
15. тоболац - кеса за новац
16. а риведерци (тал.) - до виђења
17. Олà (тал.)- хеј
18. правити (през. прављу) - казати, говорити
19. де импортанза (тал.) - важан
20. цхе нон фаремо ниенте (тал.) - да нећемо ништа обавити
21. сенза беззи фа ла-ла (тал.) - без пара нема ништа
22. Алла ларга, алла ларга (тал.) - макни се, макни се
23. виа (тал.) - хајде
24. бити у врећи - бити лукаво придобијен, на пријевару (према тал. меттере qуалцуно нел саццо)
25. Орсů (тал.) - хајде
26. е цоси л' аггиустаремо (тал.) - и тако ћемо то средити