ПРИКАЗАЊЕ ОСМО
ЛАВИНИЈА, ДВОРКИЊИЦЕ, I ОСТАЛИ
КРАЉ:
Ево твога вјереника,
кћерце; трудне мисли устави, 2505
ево славна добитника,
ево слатке тве љубави.
Дај прида мном руку оди
за драг биљег твоје вире
милосному војеводи,
кога свуд се глас простире.
ЛАТИН:
Хвала вишњијем од небеси,
ки су данас испунили,
што ти давно, ћаћко мили,
њих наредбом почео јеси. 2515
Тим ја с вриједнијем баном сада
као десницу да не здружим,
и не љубим њега млада
и не дворим и не служим?
Праведно је, да све вике 2520
мој господар, мој краљ буде
славни витез, ки толике
подније и доби за ме труде.
ЕНЕА:
О краљевска дјевојчице,
толика је тва љепота, 2525
и, ка рајско твоје лице
придобива, тва доброта,
да је добро стало мени
све највеће поднијет труде,
да твој урес не изречени 2530
достојна ми плата буде.
Ах, блажених седам љета,
која истратих идућ овди,
и све што се муке згоди
у овиј ех ми странáм свијета, 2535
кад оваке стекох даре,
стотијем дијелом ки надходе
све садање и све старе
тешке и мудре моје згоде.
Сад је мирно срце моје 2540
што сам Турну ја простио:
не сакриви веле, што је
таку ми отет милос ктио.
Није ствар ина нег' дар божи,
замјерна је твоја дика, 2545
која срце моје подложи,
да робујем њој до вика.
ЛАВИНИЈА:
Ја сам твоја робињица,
драг покоју ме младости,
мала је лијепос мога лица 2550
при небеској твој крипости.
ЕНЕА:
Већа је моја дика и слава,
што ме у такој сцијени држиш,
него да сам намијењени
краљ од свијета свијех држава. 2555
Двори, синко мој честити,
вјереницу вриједну моју,
и свед настој њу частити
како праву мајку твоју;
двори краља, који носи 2560
слику Анкиса дједа твога,
и у њега свјете проси
од живљења краљевскога.
АСКАНИЈО:
Праведно је частит мени,
од доброте ки су твоје, 2565
мој драг ћаћко, печастјени,
и ки сваку час достоје.
У твој лијепој вјереници
мајке моје пазим дику,
а краљевој у прилици 2570
љубљенога дједа слику.
КРАЉ:
Расти, синко племенити,
расти у напријед с том памети;
достојна је господити
така крипос свему свијети. 2575
О Латини, о Тројани,
наше добро ки жудите,
складном пјесним измијешани
ову вјеру прославите;
ну ви танчац дворкинице 2580
учините прије тога
на час бана тројанскога
и његове вјеренице.
Овди дворкињице танац изводе и пјевају.
ДВОРКИЊИЦА 1.:
О краљице,
вјеренице 2585
најсвјетљега на свијет бана
твој устави
јад неправи,
тер се радуј тега дана.
Ето твога 2590
придрагога,
ето жеље твоје уза те,
он бојному
труду свому
прем достојне има плате. 2595
Од немиле
смртне стријеле
умро није твој избрани;
тва лепота,
тва доброта 2600
устријели му срце и рани.
Разгледај га,
уживај га
мирна, здрава, и весела,
тер у крило
прими мило
добро, ке си ти жељела.
ДВОРКИНИЦА 2.:
Пусти веће
боје и смеће,
славни Енеа и храбрени, 2610
тер с покојом,
лијепом твојом
справ' се на драг бој љубљени.
ДВОЕКИНИЦА 3.:
I ти твоје
непокоје, 2615
о краљице стара, устави,
тер у миру
срећом виру
лијепе кћерце тве прослави;
игди около 2620
сунце охоло
с драгијем здрацим земљу грије,
храбреному
и драгому
твому зету слике није. 2625
ДВОРКИЊИЦА 4.:
О Венере,
с ове вјере,
срећне и славне свему свити,
у тве руке
драге унуке 2630
приправи се већ примити.
I ти с благом
мајком драгом,
с Именеом здружен оди
крипоснога 2635
браца твога,
о Купидо, на пир ходи.
Досле боје
он тјеро је;
сад настојат нека буде 2640
на весела
твоја дјела,
на целове, на разблуде.
Најдража се,
најслађа се 2645
дика и радос има рећи,
ку с витешкијем
трудом тешкијем
вриједан човјек буде стећи.
КОР:
Лијепо ти је на свем свити 2650
придобит вас тешке труде,
кад јуначком за добити
драга плата слиједит буде;
ну над лијепом вјереницом
љепше и драже плате није, 2655
оружаном својом десницом
вриједан витез коју добије.
Јунаку је жељну хвале
лијепа љуби племенита
над уресе све остале 2660
од уреса вјековита.
Она с неба помоћ мила
човјеку је одређена,
да му буде у сва дила
драг разговор, друга опћена. 2665
Она је људско слатко уфање,
она драги покој жуди,
на витешко дјеловање,
она бојно срце нуди.
Тим су свијетли и велици, 2670
славни Енеа, твоји уреси,
који с мачем у десници
лијепу љуби стекао јеси;
лијепу љуби, коју давно
теби на дар вишњи одреди, 2675
ке ће ставит племе славно
вас свијет под све заповиједи.
Видим ваши вриједни унуци
гди град зиђу бојна Рима,
гди све земље, гди сви пуци 2680
доходе се клањат њима.
За људску је корис обро
вас краљ вишњи од вик вика,
свако се уфат има добро
с тако вриједнијех вјереника. 2685
Свак час с добра гре на боље,
кога небо љуби згара,
а без божје све што воље
чини умрли, зло се вара;
тим стећ части вијеку не ће, 2690
у сву јакос тко узда се,
а све ужива добре среће,
тко на вишњијех наслања се.
