ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО
СКУП ВИЛА КОЈЕ ТАНАЦ ИЗВОДЕ, УБАЛДО, КАРЛО, I СИРЕНЕ
ВИЛЕ:
О ви, којијех срећа мила
на честите ове краје 290
прико мора јес донила,
гди се у миру живот траје,
ступај се овди ваш устави,
да с нам за једно проводите
у весељу и у љубави 295
данке мирне и честите.
Ово је стање од покоја,
драга се овди радос плоди,
без никакве мисли од боја
прави се овди мир находи; 300
мир ки народ људски ужива
у злаћена доба угодна,
с људем љубав кад прибива
и весела и слободна.
СИРЕНЕ КАНТАЈУ:
Ход'те, ход'те, сред слободе, 305
ход'те, у миру и у љувезни.
хладне испијат ове воде,
танце изводит, пјеват пјесни.
ВИЛЕ:
Овди вјечно примаљеће
с јесеним се вјечном реси, 310
у једно расте плод и цвијеће,
дар обилан од небеси.
Свацијем дарим благе среће
срећна се ова поља диче:
на једној грани војка ниче, 315
а на другој зрела је веће.
Земља гвоздјем не тегнута,
у весељу, у радости,
из плоднога свога скута,
дава ситне обилности. 320
Млијеком теку слатке рике,
медом роне дивји храсти,
без помоћи пуна дике
лоза рађа своје сласти.
Овди блази свеђ вјетрици 325
био дан зову, зору буде,
медни у дубју чим славици
поју жубор пун разблуде.
Све што нарав мила и блага
за раскоше људске створи, 330
сред покоја тиха и драга
у овему се мјесту зори.
СИРЕНЕ:
Ход'те, ход'те, сред слободе,
ход'те, у миру и у љувезни
хладне испијат ове воде, 335
танце изводит, пјеват пјесни.
ВИЛЕ:
Тврде штите, маче клете,
ке сте довле ви носили,
већ слободно врћ можете,
о бојници вриједни и мили, 340
и под хладом дуба овога
миру оружје посветити,
ер бојници љувенога
овди ћете стијега бити.
Бојно поље вам постеља 345
мекахне ће бит зелени,
да бијете сред весеља
бој прислатки свијем жуђени.
Ми ћемо вас оба одвести
у краљице наше избране, 350
ка блаженом рајском чести
реси слуге ње познане.
Она ће вас у свом рају
међу верне узет своје,
кијех је узела, да уживају 355
слатке и драге шњом покоје.
СИРЕНЕ:
Ход'те, ход'те, сред слободе,
ход'те, у миру и у љувезни
хладне испијат ове воде,
танце изводит, пјеват пјесни. 360
ВИЛЕ:
Ход'те, у боју љувеному
проводити ваша љета,
докли у лицу руменому
прољетје вам драго цвјета.
Ну ти како руса рана 365
сва румена, сва весела
из зеленијех драчнијех грана
разблудно је процаптјела.
Она, над све затворена
колико се мање каже, 370
толико је већ жуђена
и лијепости ње су драже.
Ето прси све румене
сва до мало каже гола,
ето удире у се и вене 375
дика и лијепос ње охола;
лијепос, ку су прије љубиле,
ко приличну својој дици,
пригиздаве лијепе виле
и млађахни љубовници. 380
Тако и живот нас умрли
сад пролитан, зиман сада,
на скончање своје хрли,
сахне, вене, и опада;
и за све се прималиће 385
друго враћа свијету опета,
не може се људско биће
вик на прва вратит љета.
Бер'мо рану русу из рана,
уживамо у радости, 390
докле је јутро нашијех дана,
ки у час губи све свитлости.
Бер'мо русу од љубави,
и љубимо сем на свити,
ко је љубовник верни и прави,
љубећ може љубјен бити.
СИРЕНЕ:
Ход'те, ход'те, сред слободе,
ход'те, у миру и у љувезни
хладне испијат ове воде,
танце изводит, пјеват пјесни. 400
КАРЛО:
Вир, виле, Сирене, Армида зла вила
за наше опћене штете је справила;
ну вишњи у помоћ у дружби свим нами
брзо ће врха доћ химбенијем справами.
УБАЛДО:
Дијелише се лијепе виле, 405
видећ да ми не маримо
танце и пјесни њих примиле;
веће се и ми одијелимо.
КАРЛО:
Страшивога код захода
већ смо близу, друже избрани; 410
лис раствори, ки нам пода
за владање старац знани.
