Ромео и Јулија/Први чин - Сцена друга

←Први чин/Сцена прва

Ромео и Јулија  (1597)  Писац: Виљем Шекспир

Први чин/Сцена трећа→

Верона. Улица.

(Долазе Капулет, Парис и слуга.)

КАПУЛЕТ

Али Монтаги је под истом обавезом

и под претњом исте казне ко и ја;

а сматрам да за старце као ми

није тако тешко да одрже мир.

ПАРИС

Обојица сте часни и угледни;

штета што сте дуго живели у кавзи.

Али сад, мој грофе, шта мислите ви

о мојој просидби?

КАПУЛЕТ

Оно што сам реко:

Моја кћи је туђа још за свет, још није

напунила четрнаест година.

Нека још два лета у поносу свену

док видимо да је сазрела за жену.

ПАРИС

И млађе од ње већ су срећне мајке.

КАПУЛЕТ

Прерано удате прерано су старе.

Земља ми прогута моје наде све

сем ње, која ми је последње потомче.

Али јој приђите, Парисе, па нека

заволи вас; моја воља ће да чека

на оно само што је драго њој;

њен избор ће бити и благослов мој.

Вечерас дајем давнашње весеље

и гозбу за своје миле пријатеље,

па дођите да им увећате број;

од оних најдражих бићете гост мој.

У мом скромном дому видећете звезде

лепше од небеских светиљки да језде.

Сласт коју бујни младићи осете

кад гиздави април нагази на пете

хроме зиме, и ви имаћете тамо,

окружени женским пупољцима само.

Чујте све, видите, заволите ви

од њих многих, где ће бити ми и кћи,

најзаслужнију што ће за вас бити

и једина. Хајте са мном.

(Слузи.)

А сад и ти,

момче, по лепој Верони свуд зађи

па сваког што је забележен нађи,

и реци свима још у списку том

да су добродошли у мој дом.

(Капулет и Парис одлазе.)

СЛУГА (окреће цедуљу)

Да нађем оне чија су имена ту записана. Записано је

да обућар треба да послује са својим рифом, кројач са

својим калупом, рибар са својом кичицом, а сликар са

својом мрежом. Али мене шаљу да нађем оне чија су

имена ту записана, а никад не могу пронаћи чија је име‐

на писар записао ту. Морам ићи ученима. У добри час!

(Улазе Бенволио и Ромео.)

БЕНВОЛИО

Па, човече, један пламен други гута,

један бол се само другим болом спута;

ако те вртење у круг онесвести,

обратно се врти, да дођеш до свести.

Спас од једног други јад нам наговести;

око неком другом болешћу зарази,

па отрова старог ишчезнуће трази.

РОМЕО

Боквичин је лист изврстан за то.

БЕНВОЛИО

За шта, молим те?

РОМЕО

За сломљену гњат.

БЕНВОЛИО

Ромео, јеси ли ти луд?

РОМЕО

Нисам луд,

али сам везан чвршће од лудака,

у тамницу стрпан, затворен без хране,

шибан и мучен.^[1] ‐ Добро вече, момче.

СЛУГА

Добро вече. Молим, господине, знате л'

читати?

РОМЕО

Да, свој удес у свом јаду.

СЛУГА

Можда сте то научили и без књиге. Али, молим вас,

можете ли прочитати све што видите?

РОМЕО

Могу, ако знам слова и језик.

СЛУГА

Поштено сте рекли; збогом да сте.

(Окрене се да пође.)

РОМЕО

Чекај, момче, умем да читам.

(Чита.)

„Сињор Мартино и његова жена и кћери; гроф Ан‐

селмо и његове лепе сестре; госпођа удова од Витруви‐

ја; сињор Плаћенцио и његове лепе синовице; Мерку‐

цио и његов брат Валентин; мој стриц Капулет, његова

жена и кћери; моја лепа синовица Розалина; Ливија; си‐

њор Валенцо и његов рођак Тибалт; Луцио и весела Је‐

лена." Лепа дружина. Куда је позвана?

СЛУГА

Горе.

РОМЕО

Где?

СЛУГА

На вечеру у нашој кући.

РОМЕО

У чијој кући?

СЛУГА

Мога господара.

РОМЕО

Заиста то је требало прво да те питам.

СЛУГА

Па казаћу вам и без питања. Мој господар је велики,

богати Капулет, и ако нисте од Монтагијеве куће, изво‐

лите доћи и испити пехар вина. Остајте ми весело.

(Оде.)

БЕНВОЛИО

На Капулетовој старој гозби тој

са обожаваним лепотицама свим

из Вероне вечераће она

коју ти волиш, лепа Розалина.

Иди тамо, и непристрасна ока

сравни њено лице са лицима другим

на која ти будем указао ја,

и видећеш да ти, кад заједно стану,

лабудица твоја наличи на врану.

РОМЕО

Кад побожна вера мог вида изрече

ту лаж, нек ми ватра од суза испече

очи, те сјајне кривоверке праве,

које сузе нису могле да удаве.

Лепше од моје драге? Свевидеће

сунце никад равне њој видети неће.

БЕНВОЛИО

Ех, изгледала ти лепа кад у том

часу ни једне није било с њом,

па си с оба ока њом мерио њу.

Ал, на тим кристалним теразијама ту

измери драгу с другом што ти ја

покажем како на тој гозби сја,

па ће та што ти је сад тако ванредна

бити лепушкаста девојчица једна.

РОМЕО

Ићи ћу, али не ради те оцене,

већ да чар драге усхићава мене.

(Одлазе.)

НАПОМЕНЕ

1. Говорећи фигуративно о јадима несрећне љубави Ромео буквално описује начин на који се, у Шекспирово време, поступало са лудацима.