Крвни мир/3
ПОЈАВА III
(Кад они пођу чује се из куће пјесма Миличина, која одмах затим изађе пјевајући:)
Мој драгане у планини Јово
Пошљи мени планинс'кога хлада
Ја ћу теби мостарског цвјећа
Ни сађена ни пресађивана
Ни студеном водом заљевана.
Кажем ја: »бићу ваљанија, па ћу устати прије тебе«, а он вели »нећеш«. »Оћу« — »нећеш«. И ето! Ја устала и пос’о урадила, а њега никако нема. Не знам шта му је ово јутрос, па је закаснио. А баш ми је драго? Барем ми се неће други пут фалити да је један момак ваљанији од десет ђевојака... Него како ли би га измамила? (Сјети се) Аха! Сад знам! (запјева).
Дунаве, Дунаве тија водо ладна
Шта стоји'ш, шта стојиш што се не разливаш
Што моме драгоме, путе не отвараш
Да драги да драги из туђине дође...
(Из куће Стеванове се чује Стојанов глас.) Аха! Ето га! Баш ћу се сакрити! (Сакрије се за кућу.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.
|