Избирачица/30
| ◄ ДЕВЕТА ПОЈАВА | ДЕСЕТА ПОЈАВА | ЈЕДАНАЕСТА ПОЈАВА ► |
ДЕСЕТА ПОЈАВА
ТОШИЦА и СОКОЛОВИЋ
ТОШИЦА: Једва вас нађох!
СОКОЛОВИЋ: А, господин Тошица!
ТОШИЦА: Ја сам, господине, најнесретнији човек на овоме свету, ја кога судба гони и кога ће судба у црн гроб отерати!
СОКОЛОВИЋ: Умирите се, господине!
ТОШИЦА: Никада! Већ ми реците је ли истина јели могуће, да је мене ваша ћерка одбила? О, реците да није, немојте ми оштар нож у здраво срце забадати, немојте изрећи ону кобну реч од које
зависи живот или смрт!
СОКОЛОВИЋ: Жао ми је, господине Тошице, али ја вам морам потврдити да вас је моја ћерка одбила. (Оде.)
ТОШИЦА (сам): Дакле и он! Истина је, дакле! Сруши се, плаво небо на мене, прогутај ме црна земљо! Ал' немојте! Још ја не верујем, још ја нисам пресуду из њених уста чуо! Њу идем да
тражим, она ми мора рећи или так'. Ох, Малчика! (Оде.)