◄   ДЕСЕТА ПОЈАВА ЈЕДАНАЕСТА ПОЈАВА ДВАНАЕСТА ПОЈАВА   ►

ЈЕДАНАЕСТА ПОЈАВА

МИЛИЦА И ШТАНЦИКА

МИЛИЦА: Ћутите, господине, ја вам не верујем ни речи! Сви сте ви мушки на једну форму, особито наспрам женских.
ШТАНЦИКА: Ласкам си, госпођице, да мене не рачунате међу те мушке.
МИЛИЦА: А зашто не, зар ви нисте исто тако несталан као и остали?
ШТАНЦИКА: Може бити! Али човек у путу до сталности тумара ваздан тамо и амо!
МИЛИЦА: Место тамо и амо, могли сте рећи од Малчике до Малчике.
ШТАНЦИКА: Не, већ од Малчике до вас, и ту се стално настанио.
МИЛИЦА: Али ви сте испросили Малчику!
ШТАНЦИКА: Јесам, али ниједна просидба не стоји на путу другој просидби!
МИЛИЦА: Врло лепо! Али ниједан кошар не стоји на путу другом кошару!
ШТАНЦИКА: Кошар?
МИЛИЦА: Кошар који сте по свој прилици од Малчике добили, кад сте мени прибегли!
ШТАНЦИКА: Ви се варате, госпођице! Ја од госпођице Малчике још нисам добио кошара! Могуће је да бих га добио, али баш зато што је могуће, нашао сам за добро да могућност предупредим.
МИЛИЦА: И само зато сте дошли к мени!
ШТАНЦИКА: О, не! Већ зато што вас љубим, што вас обожавам!
МИЛИЦА (за себе): Једва једаред! (Наглас.) Кад би вам човек могао веровати!
ШТАНЦИКА (падне на колена): О, верујте ми, драга Милице! Ја сам вас увек волео, али ваше хладно понашање отуђивало ме је од вас.
МИЛИЦА (за себе): Дабоме, има човек право!
ШТАНЦИКА: Али сада, кад видим да и ви мене, нећу казати волите, него љубите...
МИЛИЦА (за себе): Као да то није свеједно!
ШТАНЦИКА: Сад вас преклињем, немојте ме одбацити од себе!
МИЛИЦА: А Малчика? (Ова се покаже.)
ШТАНЦИКА: Добија од мене кошар!
МИЛИЦА: Устаните!
ШТАНЦИКА: Ево ме занавек ваш! (Загрли је.)
МИЛИЦА: Хајдете мојим родитељима! (Оду.)