Зла жена (Ј.С.Поповић)/3
| ◄ Позорје 2. | Позорје 4. ► |
ПОЗОРИЈЕ З.
СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ
СТЕВАН: Милостива госпоја...
СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу.
СТЕВАН: Мени јошт није нико главу расцопао.
СУЛТАНА: Одговараш? Сад ћу се заборавити шта сам, па ћу ти зубе избити, угурсуз један што си ти!
СТЕВАН (неповољно): Милостива госпођа...
СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести. Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном?
СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи.
СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ. Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе.
СТЕВАН: Е добро! (Пође.)
СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи.
СТЕВАН: Заповедате јошт штогод?
СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу.
СТЕВАН: Коју Пелу?
СУЛТАНА (баци се на њега марамом што је у руци имала): Оћеш да ме довека једеш? Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите.
СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.)
СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга? Зар нећу и ја
доживити да престане једанпут орјатлук овај? Свака је госпођа у својој кући, само сам ја једна на овом свету несрећна.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|