Женидба базерђан-Стерије
|
Варијанте
Вар.: Iр, 311; Vр, 355, 356.
Референце
- ↑ базерђан — трговац.
- ↑ Место наслова у рукопису је Вукова уводна напомена: 1812-те године испроси један Грк из Брзе Паланке једну покрштеницу у Кладову, па се потом поквари та женидба и не буде од ње ништа; онда му неки Арсеније Станојевић из Мачве (момче око 25 година, које је онђе било код нас у служби) спјева тако смијешну пјесму, да би цркао од смија човјек, који познаје оне људе о којима је, а који не зна, рекао би да је каква пјесма Бог зна од колико времена и од какови јунака. Ја сам је чуо од Арсенија неколико пута (знао је добро пјевати уз гусле, па сам му ја био купио гусле те нам је често пјевао кад ручамо, или вечерамо), али је нијесам сву упамтио по реду, него само знам да се почиње. — После 33. стиха Вук је препричао даље догађаје у песми: Како је Тривун узео чутуру, па отишао те дозвао Слатинаша, и Радића и Грнића; како су сјутрадан отишли кули Чотрићевој, те преварили Арсу писара и узели пасош у Кладово ради трговине (а нијесу управо смјели казати; зашто је и Арсо ћео да проси ту исту ђевојку); како су отишли и испросили ђевојку; како и је ђевојка даривала; како је Слатинаш казао да дар свежу коњма око главе да се знаде да су просиоци; како јв Радић некако упустио свој дар на земљу, па казао да му то није мило и да неће добро бити; како су се послије уставили кад су дошли у Грабовичко поље на помол Брзој Паланци, па Радић казао да поскидају дарове с коња и да ућуте бубњи, и свирале и егеде, да се не би осјетио Арсо писар; како је међутим Арсо разабрао, па искао од свога побра Обрада Томића иљаду дуката, да накупи младије бећара, па да дочека сватове кад стану водити ђевојку, и да им отме ђевојку итд.
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 185-186.