Вучистрах1/10
| ←Говор девети | Вучистрах Писац: Петар Канавелић Говор десети |
Говор једанајести→ |
БИСЕРНИЦА (сама): Али ево одовуд Радослав, дјетић кнеза Ладзара; хоћу кушати могу ли што од њега извадити: малахно је сулуд — и сцијеним га приварит ласно.
РАДОСЛАВ (сам): Враг узо кад ми је најпрво пало на памет доћи у ови двор; сваки се час находим лакат ближе вјешала! Могаше ли што ино они себравац бан Миклеуш неголи искати наше битје? Силовао се кнез Ладзар, мој госпар, дати му лијепијех ријечи, али он, који има једну памет ко у товара, хтио се ш њим бити или га познати. И не знам веће што се је од њих учинило, ер ја, кад сам видио да се доходи на руке, ставио сам ноге у дјело.
БИСЕРНИЦА: Радославе, гдје идеш? што се од тебе чини? Веће одкад ти се госпар одкрио за - онога ко је не може се с тобом говорит!
РАДОСЛАВ (сам: Вајмех, обазнани смо!) — Е, госпође, немој се ругат: ја сам један сиромах слуга.
БИСЕРНИЦА: Господару Радославе, ти си се заисто поставио у њеко величанство! Спомени се да витези и господа с дјевојчицам и с дворкњам имаду проходити дворно и благодарно; и засве да је кнез Дадзар веће познан за онога који јес, и црима части које му се достоје, ти се не би имо толико охолити.
РАДОСЛАВ (сам: Ове дворкиње веле знају! ја се заисто нећу уздати: отвори очи, Радославе — нека је мени!) — Госпође, мени је веоми драго да се је обазнало ко је кнез Ладзар, мој госпар; зато те молим, реци ми штогоди од његова битја, зашто је веле бремена да га служим, и још не могу знати ко је.
БИСЕРНИЦА (сама: Јa сцијењах с лудијем говорити, a он веле веће зна од мене; страх ме да ћу залуду тратит ријечи.)
РАДОСЛАВ: Страх ме да није којигод тукач, који иде по свијету за живјети мамом и тлапом, и да се припродава за велика човјека.
БИСЕРНИЦА: Није то тако! он је веле већи него ти сцијениш, и ти се заисто можеш срећан звати на служби онако племенита господичића.
РАДОСЛАВ (сам: Заисто се је одкрио! нека га — добро је учинио, ер ће и мени боље бити. Ну ко зна да ова дјевојчица не иште с овијем начином мене приварити и њега по мени обазнати — ма заисто неће!) — Да тако је кнез Ладзар теби реко ко је?
БИСЕРНИЦА: Мени? — (Заисто се лијепо разумијемо!) — праљу ти да се је одкрио бану Миклеушу.
РАДОСЛАВ (сам: Бану Миклеушу? ово је истина, није веће сумње!) — Вјерујем, госпођо да се је одкрио бану Миклеушу, зашто је толико око њега чинио, да не може бити инако него да му је погодио, зашто би на други начин онако племениту витезу криво учинио. Сцијеним да се одкрио од страха; ну, јесам ли угоненуо?
БИСЕРНИЦА: Чеса од страха?! Онака господа како је он страха неимају! него, за не придобити бана Миклеуша оружјем, хтио га је придобити благодарством и приповиђети му своје име.
РАДОСЛАВ (сам): (Све су ово очити биљези да се је одкрио; али свакако тријеба је да се ја чувам, да ме не би приварила.) — Да кад се веће зна тко је молим те, реци и мени, нека и ја знам кога служим и могу ли које добро од њега уфати.
БИСЕРНИЦА: И заисто га ти не познаш?
РАДОСЛАВ: He, госпође, заисто.
БИСЕРНИЦА: Заисто?
РАДОСЛАВ: Праљу ти да не, заисто.
БИСЕРНИЦА: Да ме не уздржи сцјена која се има носити твому госпару заисто бих ти чинила прибити и руке и ноге! кнез Ладзар, ко они господичић који јес, и с истином се одкрио и реко да нитко ини неголи ти можеш свједочити његово племе и битје, — a ти јоште хоћ хинити! Отиди ончас исприд мене; не чини да се расрчим веће!
РАДОСЛАВ: Прости, госпође; ја сам све ово чинио за служити вјерно кнеза Ладзара, који ми је запријетио да ће ме убити, ако бих одкрио њега. И кад бих то учинио, заисто бих достојан био смрти, зашто непријатељство које је међу краљеством од Боемије и овезијем њега би на велику погубу могло довестит.
БИСЕРНИЦА: Једа је ово по срећи Лауш, син краља ческога?
РАДОСЛАВ: Знаш му и име?! да ко ти је реко како се зове у свому краљеству?
БИСЕРНИЦА (сама: Изведох га, ако и доцна!) — Он је ово реко све, него није му угодно да се прогласи ова ствар. Зато и ти немој никому ријети његова имена, него таји, ко си и досад, и уживај ово за моју љубав. (Овди му дарива колајну.)
РАДОСЛАВ (сам): Видиш! кад ме познају за краљева слугу лете и дажде дарови!
Референце
уреди
