Вучистрах1/9
| ←Говор осми | Вучистрах Писац: Петар Канавелић Говор девети |
Говор десети→ |
СУНЧАНИЦА: Не видиш, о Бисернице? досада сам цијенила да љубим, ну сам и руком држала да сам слободна од мука љувенијех; чињаше ми се да сам љубовница, ну без пожуде; ћутијах да су моје жеље усиловане за љубити кнеза Ладзара, али сам владала на мој начин уздом од разлога. Заисто љубила сам, ну без сумње.
БИСЕРНИЦА: Гдје није љубави, ту није ни сумње, ако се може ријет да се сумња не рађа од љубави.
СУНЧАНИЦА: Мало је дана прошло да сумњим да кнез Ладзар љуби краљицу Крунославу, моју сестру, и да за ње службу и љубав у овому не находи двору, што — ако је истина — вади ми душу из тијела!
БИСЕРНИЦА: Како му драго, то немој да ти сумње ни страха подава, зашто јоште кад би краљица могла ћућети у прсима плам од љубави? не би заисто своје пожуде управила неголи пут краљевскога сина, за изједначити ш њим своје битје.
СУНЧАНИЦА: Те исте мисли и мени честократ прико памети прођу, али никада нијесу ми се могле за срце задјестит, зашто засве да је краљица слободна од љувенијех жеља, али је млађахна, и у сухо се дрво ласно огањ ухити. Ја не знам што бити може; него те молим, изнађи начин да се обазна ко је ови кнез Ладзар. Стави помње свеколике; ја знам, кад се ти с начинијем дворнијем твојијема ставиш, све ти исходи ко хоћеш.
БИСЕРНИЦА: О госпође, ако је истина да је поставио мисо на краљицу Круиославу, замани ћемо изисковати његово битје, зашто, за дотећи што је намислио, ријети he да његово племе исходи од Пријама, краља од Троје, да прадјед његова сукундједа придобио је Трабизонду и да је он родјен цесарова од кољена.
СУНЧАНИЦА: Што ти ће ријети, ја не знам; знам ово веоми добро да каже и лицем и дјелим замјерито племенство у себи, a многократи у убозијем хаљинами стоје сакривени краљевски синови. Али зашто знам да је толико становит не одкрити свога битја, да је у ови час зато хтио се бити с баном Миклеушом, твоју помњу сцијеним најбољу за ово обазнати.
БИСЕРНИЦА: Заисто је или толико убог и потиштен, да га је срам одкрити свога имена, за не изгубити оне среће и части које је у овему двору изнашо, — али могућа и велика краља син који већу љубав чини овој круни и краљеству неголи краљици.
СУНЧАНИЦА: Буди штомудраго! ако ја обазнам ко је смио ранам од љубави изранити ово срце, бити ће помња моја и мисо чинити да га и оздрави. Зато се ти стави на ово, о Бисернице; ти ме сама можеш утјешит.
БИСЕРНИЦА: Велиш ми, о госпође, да је толико отврднут за одкрити се, да је мене страх не изгубити све умјенство ш њим. Ну свакако служићу те; него пушти ме нека отидем виђети једнога младца израњена, у којему се животу находи, нека умијем краљици одговор подати, која ме је послала да видим што се чини од њега.
СУНЧАНИЦА: Пођи Бисернице, и подај ми брзо одговор.
Референце уреди
