X Е Л М Е Р
Писац: Мита Поповић





          X Е Л М Е Р
             (Шведска)

Хелмер јаши свог коњица хола
Собом носи сивога сокола.

Кад у гору хладовиту зађе
Онде јунак седам браће нађе.

„Далеко нас обилази, вуче,
Из срца нам плам освете суче!“

Хелмер баци рукавицу своју:
„Ја сам добар јунак и у боју!“

Коњиц вришти, што га Хелмер јаше:
Шесторица пред њим мртви паше.

Седми брат, Ларс, пред јунаком клечи...
Није залуд просипао речи.

И пођоте кроз зелену гору
Ларс и Хелмер девојачком двору.

Севну сабља Ларса наоштрена
Паде глава Хелмеру с рамена.

Крвава је по горици трава,
На врх сабље хелмерова глава.

Код свог дома Ларс подсмејом рече:
„Добро вече, сестро, добро вече!

„Ти си, мислим, хелмерова дика:
Ево главе твога милосника!“

„„Мили боже, да јуначка сина!...
Испиј, брате, овај кондир вина!““

И убица приближи се цури
А дева му нож у срце сјури.



Извор уреди

  • Одабране песме Мите Поповића, 1874., Накладом књижаре браће Јовановића у Панчеву, стр. 41-42.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.