X E L M E R
(Švedska)
Helmer jaši svog konjica hola
Sobom nosi sivoga sokola.
Kad u goru hladovitu zađe
Onde junak sedam braće nađe.
„Daleko nas obilazi, vuče,
Iz srca nam plam osvete suče!“
Helmer baci rukavicu svoju:
„Ja sam dobar junak i u boju!“
Konjic vrišti, što ga Helmer jaše:
Šestorica pred njim mrtvi paše.
Sedmi brat, Lars, pred junakom kleči...
Nije zalud prosipao reči.
I pođote kroz zelenu goru
Lars i Helmer devojačkom dvoru.
Sevnu sablja Larsa naoštrena
Pade glava Helmeru s ramena.
Krvava je po gorici trava,
Na vrh sablje helmerova glava.
Kod svog doma Lars podsmejom reče:
„Dobro veče, sestro, dobro veče!
„Ti si, mislim, helmerova dika:
Evo glave tvoga milosnika!“
„„Mili bože, da junačka sina!...
Ispij, brate, ovaj kondir vina!““
I ubica približi se curi
A deva mu nož u srce sjuri.