X Е Л М Е Р
(Шведска)
Хелмер јаши свог коњица хола
Собом носи сивога сокола.
Кад у гору хладовиту зађе
Онде јунак седам браће нађе.
„Далеко нас обилази, вуче,
Из срца нам плам освете суче!“
Хелмер баци рукавицу своју:
„Ја сам добар јунак и у боју!“
Коњиц вришти, што га Хелмер јаше:
Шесторица пред њим мртви паше.
Седми брат, Ларс, пред јунаком клечи...
Није залуд просипао речи.
И пођоте кроз зелену гору
Ларс и Хелмер девојачком двору.
Севну сабља Ларса наоштрена
Паде глава Хелмеру с рамена.
Крвава је по горици трава,
На врх сабље хелмерова глава.
Код свог дома Ларс подсмејом рече:
„Добро вече, сестро, добро вече!
„Ти си, мислим, хелмерова дика:
Ево главе твога милосника!“
„„Мили боже, да јуначка сина!...
Испиј, брате, овај кондир вина!““
И убица приближи се цури
А дева му нож у срце сјури.
