Komedija VII/AT TRETI
←AT DRUGI | Komedija VII Писац: Никола Наљешковић AT TRETI |
AT TRETI
- Frano zautra srete Mara, ter mu govori:
FRANO
Buon di! come stai?
MARO
Buon di e bon anno! 250
Peggio che mai le cose mal vanno.
FRANO
Što ti je? ki t' je vrag? amancu uživaš,
kojoj si veće drag nego nje oči dvaš;
a pak vas vijeraju i dukât daju još;
ti s' Maro u raju, tužit se ti ne mož'. 255
MARO
Vrag uzmi amancu i još ću rijet brže
svieh, koji ufancu u kurvah tieh drže,
FRANO
A miser Marino, amanca kurva nije.
MARO
Da ki je vrag ino? Vjeruj, Frano menje.
FRANO
Paraš mi ti ini neg bješe jučera, 260
kako i ti svak čini tko godi se vijera.
MARO
Ne bih se ja nigdar do smrti vjerio,
da sinoć jednu stvar ne budu vidio.
Ma se ću večeras za despet nje vjerit.
FRANO
Kad joj taj dođe glas, što t' para, što će rit? 265
MARO
Što ino negoli lašnje će primat moć
za koga me poli govnim svega sinoć.
FRANO
Polila, ha, cazzo?
MARO
Polila; da što mniš?
FRANO
Tu mi par un pazzo, ako ju ne pustiš.
MARO
Takaj ti je svaka. Još ne znaš što bi pak. 270
Njetko me aranka.
FRANO
Tko bješe?
MARO
Cijenim đak.
FRANO
Bješe ga ti posjeć, neka ga poznaš daj.
MARO
Sve ti ću, Frano, reć, istom me poslušaj.
FRANO
Ah, da sam s tobom tuj, er bih mu dao skočit.
MARO
I ja sam; mit me čuj, što mi će poslije bit. 275
Sagna me s nje vrata, tuj padoh ter tade
mač, kapa, čelata i brokijer mi pade.
Dvignuh se oni trat, ali se ne htjeh ja
njemu dat tuj poznat, neg sve toj pustih tja,
utekoh jedva gô u đaku najbrže, 280
ne vidje me nitko, toj mi je najdraže,
ter ti se uvukoh najlahše doma ja,
tuj ti se obukoh ko da sam s place tja.
FRANO
Alla ffe' Maroje, žo mi je, er mi s' drug,
er ti ću rijet, to je veličak jedan rug; 285
kurvine deserte, putane srnrdeće,
da ona tej berte čini ti i smeće!
Ino mi nije žao, neg kako trpiš toj.
MARO
Ja ne bih pošao za vas svijet veće k njoj.
FRANO
Bez kurve ti biti ne moreš, ja te znam. 290
MARO
Ja se ću vjeriti, partita sto imam.
Pero dava menje kćer ku sam vidio
kada na proštenje on ju je vodio;
lijepa je kako cvijet, s dvije tisuća i trista.
FRANO
Bogme ću t' Maro riet, ne induđaj ništa, 295
najbrže neg pođi tere se vjeri tom,
a kurvu tu ođi popovom i đakom;
smir oca neboga i mater i sebe.
MARO
A bogme, evo ga.
FRANO
Čerto ište tebe.
Bon di, Ser Giovanni!
OTAC DŽIVO
Brigata Addio. 300
Vi ste sad kumpanji, a ja sam s ocem bio;
on i ja i Pero bjehomo sve jedno,
si per brio vero, i vazda za jedno,
njega nam bog dozva, Pero je živ i ja,
s kijem živem kako dva rođena prem bratja; 305
još da me hoće taj smiriti u nješto,
umro bih mirno daj.
FRANO
Mogu li znati što?
DŽIVO
Držim te ja, Frano, kako znaš, za sina;
mogu t' reć ufano, moli ve Marina
da bi se vjerio; Pero mu dava kćer, 310
i oto nije htio.
FRANO Maru
Ti s' mahnit, pođ' se vjer'.
MARO
Neću mu ja kuće uzet š njom nikada.
DŽIVO
Hoć' dvie tisuće i trista da t' sad da?
FRANO
Kankaro! tko ne bi taj partit ačetao?
MARO
Uzmi ga ti sebi.
FRANO
Makar bi ju meni dao. 315
DŽIVO
Čuj, Frano, što pravi, a sve toj, er bi rad
da mene zadavi gočula odi sad.
Pus' mi ga jedan čas, sad će doć opet tuj.
FRANO
Pođite, jeda vas bog smiri u tomuj.
DŽIVO
Marine, što takoj činiš me žalosna? 320
Jesi li ti sin moj?
MARO
Majka toj sama zna.
DŽIVO
Ti sprdaš, er si vas u vjetru, Marine;
vidiš li začic vas gdi mi život gine?
Zločesti sinu moj, htio sam svu bradu
oskubsti, gdi inoj nije čut po gradu 325
neg tvoje sramote, o kijek svak govori.
Ajmehi! daj što te zla smrt ne umori!
MARO
Per amor di dio, što hoć' riet, ne znam ja.
DŽIVO
Sinoćka gdje s' bio? gdi li su t' oružja?
Ajmeh ja! Marine, nut život pogledaj 330
sve tvoje družine, tere tvoj emendaj.
MARO
Da smisli ti sebe; ako se ćaće, ja
uvrgoh u tebe, krivina nije moja.
DŽIVO
Nut me čuj, Marine, nije mnom rug bio,
ki tobom sad čine, majde nije per brio, 335
ni mi su oružja ni kape grabili,
er gdi sam bio ja, druzi nijesu bili;
ni viku u take ne pođoh ja žene,
da prima pak svake ončas iza mene;
a kad bi daj žena, neg stara vještica 340
deserta otrena, moja je vrsnica;
kad počne mazati oni nje obraz star,
veće kole strati neg Dživo bokarar;
ali ti jes bolje far vita con quella,
o pigliar la moglie onesta e bella, 345
a mene smiriti? Da ništo ino nije,
zato bi imo ti vjerit se najprje.
MARO
Hoc' da sve učinju i da ja smirim vas,
ne spomen' veće nju, er sam kriv kako pas.
DŽIVO
Ah da si blaženi, nut učin' na moj svjet. 350
oto se oženi, mirno ćeš poživjet.
MARO
Ako se ne zgodi da budu za moj grijeh
dovesti kugodi od ćudi sadanjijeh,
ke hoće veće dvaš spenđat neg donesu.
Ah, ćaćko ti ne znaš sadanje kakve su. 355
DŽIVO
Ne čine toj svake, er niesu, ži mi ti,
sve žene jednake; ne moj te strah biti
er dobro svi znamo djevojku mi ovu,
za ku te vijeramo.
MARO
Toj li kćer Perovu?
DŽIVO
I ti ju dobro znaš, er ju si vidio 360
u Gospi brže dvaš kad ju je vodio.
Što se ištom cjeriš? trjebuje, ži mi ja,
da se za nju vjeriš.
MARO
Da gdi je prćija?
DŽIVO
Hoc' Maro ino što neg da ti se sad zbroji?
MARO
Kad ti hoć', ne ništo.
DŽIVO
Zbrojena ti stoji. 365
Veće ti on dava neg ostaje njemu.
A nut gdi pazmava s čijem ću doć k njemu.
Tako zdravo ja, neka ga dozovu,
nekadjer pone tja, svršimo stvar ovu.
MARO
Učini sve što hoć', veće me ne pitaj. 370
DŽIVO
Da hod'mo k njemu poć', ter mu ti ruku daj.
DŽIVO Peru
Ser Piero, Addio!
PERO
O dio te salvi.
MARO
Bon di, Signor mio.
PERO
Anzi ste meni vi.
Što zapovijedate?
DŽIVO
Znaš sve što hoću rijet.
Prćiju da date, a tebi na čas zet. 375
PERO
Najprvo ja bogu na tamuj zahvaljam,
a za tijem što mogu zahvaljam drugo vam;
a vaša prćija stoji u soklinu,
neka ju ja sada doniet ovdi činu,
da ti se priboji i da t' se izmjeri. 380
MARO
Neka tako stoji, podaj ju ti kćeri.
PERO
Veće se pouzda u nju neg u mene.
DŽIVO
Ljubav ih ohuzda prije neg se ožene.
Kad hoć, tuj da stoje, hod' svrš'te najbrže.
MARO
Ćaćko se još boji da se ne razvrže. 385
DŽIVO
Pođ'mo rieč istom dat, zašto će notar pak
otiti u pregat; neka je miran svak.
MARO
Hodimo zaboga neka se skapulam
da prije ovoga.
PERO
Kako je drago vam.
- Svrha tretjega ata i tako svrši ovo govorenje.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
|