Херцег Владислав/14

Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

1. ГРАЂАНИН (сам):
Опет рат! Па нека ми само ко рекне, да овај свет није полудио! Ако ко седне на столицу, на којој је други рад седити: ето рата; ако Турци закољу какву непослушну рајетину: ето рата; ако је ком до беса: ето рата; ако је ком до невоље: ето опет рата! Рат од овуд, рат од онуд: неможе поштен човек да има мира! Хоћеш туђе, хоћеш да си бољи од господара, хоћеш све више и више, хоћеш да се бодеш шут с рогатим: мора да буде ђаволски посао. Па ко да страда? Ја, који нисам крив! — Данас сам свој господар, и имам коју кукавицу, а сутра сам просЈак, и туђ слуга, ако ме јошт не умлате. Е, али хоћемо да повратимо слободу! Били се тући онда, кад сте је изгубили, па је неби ни изгубили, него онда једни дери на једну страну, други на другу, а Турчин сад једног, сад другог, па све те у врећу: а сад да се ми тучемо и крвавимо! А, баш, кад би били луди! Мени је све једно, ко био господар, да био, говорио србски или турски, носио турбан ил’ калпак: само нека је мени добро, и нека сам ја на миру! Али хајде, да идем и ја за њима, јер ће рећи, да сам издаица па ето ми зла и пре рата. Издаица? Шта Је то издаица? Ко себе гледи, и чува оно, што има: је л’ то издаица? Таман посао! Та тај ником ништа не издаје, већ гледи да, што има, задржи, па зашто да је издаица? Луда реч! Ма кад неће да чују, кад им говориш оно, што ваља, па ми паметни морамо да играмо, како нам они луди свирају. — (Тражи капицу.)
Дај да се иде, зашто ако јошт једаред пруже прст на мене, биће покора више, него баш и у самом рату.
(Оде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.