Тако је морало бити (драма у три чина)/32
XII
ЈЕЛА, СОФИЈА
ЈЕЛА (враћајући се, звони) Софија! Софија!
СОФИЈА: Молим!
ЈЕЛА (узбуђено) Идите одмах и нађите... не знам ни сама где бих га могла тражити? Досад би се могао вратити, а ето, нема га. Изиђите, Софија, на улицу... ту пред врата, видите иде ли...?
СОФИЈА: Господин?
ЈЕЛА: Реците му нека пожури.
СОФИЈА: Дозволите ми да најпре затворим прозор, сунце је већ упрло. (Затвара и тргне се) Ево господина!
ЈЕЛА (узбуђено) Идите му усусрет, реците му нека пожури.
СОФИЈА (одлази)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|