Tako je moralo biti (drama u tri čina)/32
XII
JELA, SOFIJA
JELA (vraćajući se, zvoni) Sofija! Sofija!
SOFIJA: Molim!
JELA (uzbuđeno) Idite odmah i nađite... ne znam ni sama gde bih ga mogla tražiti? Dosad bi se mogao vratiti, a eto, nema ga. Iziđite, Sofija, na ulicu... tu pred vrata, vidite ide li...?
SOFIJA: Gospodin?
JELA: Recite mu neka požuri.
SOFIJA: Dozvolite mi da najpre zatvorim prozor, sunce je već uprlo. (Zatvara i trgne se) Evo gospodina!
JELA (uzbuđeno) Idite mu ususret, recite mu neka požuri.
SOFIJA (odlazi)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|