С хумке
| С хумке Писац: Милета Јакшић |
Сунце ти жеже широке груди,
Равницо густа; ветрић заблуди,
Ал’ хлатка нема пламени дах:
Цветак се пржи; зној капље с чела, —
Црквице вите, сеоца бела
У жару крије сунчани прах.
Далека места, где нема јада,
Где срећи води сред мека хлада
С утехом тајном невидљив мост —
Ја сркн’о нисам из бистре чаше
Кап задовољства, срећице ваше
Од дуга пута уморни гост.
Хај, кад бих сада под хумком овом
У тиху хладу, у стану новом
Нашао среће жељени кут,
Мени се чини, скин’о бих с плећа̑
Терет година̑, бреме столећа̑,
Тражећи залуд изгубљен пут.
Извор уреди
1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 19, стр. 578.
|