S humke
| S humke Pisac: Mileta Jakšić |
Sunce ti žeže široke grudi,
Ravnico gusta; vetrić zabludi,
Al’ hlatka nema plameni dah:
Cvetak se prži; znoj kaplje s čela, —
Crkvice vite, seoca bela
U žaru krije sunčani prah.
Daleka mesta, gde nema jada,
Gde sreći vodi sred meka hlada
S utehom tajnom nevidljiv most —
Ja srkn’o nisam iz bistre čaše
Kap zadovoljstva, srećice vaše
Od duga puta umorni gost.
Haj, kad bih sada pod humkom ovom
U tihu hladu, u stanu novom
Našao sreće željeni kut,
Meni se čini, skin’o bih s plećȃ
Teret godinȃ, breme stolećȃ,
Tražeći zalud izgubljen put.
Izvor uredi
1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 19, str. 578.
|