С хумке

С хумке Писац: Милета Јакшић

Сунце ти жеже широке груди,
Равницо густа; ветрић заблуди,
Ал’ хлатка нема пламени дах:
Цветак се пржи; зној капље с чела, —
Црквице вите, сеоца бела
У жару крије сунчани прах.

Далека места, где нема јада,
Где срећи води сред мека хлада
С утехом тајном невидљив мост —
Ја сркн’о нисам из бистре чаше
Кап задовољства, срећице ваше
Од дуга пута уморни гост.

Хај, кад бих сада под хумком овом
У тиху хладу, у стану новом
Нашао среће жељени кут,
Мени се чини, скин’о бих с плећа̑
Терет година̑, бреме столећа̑,
Тражећи залуд изгубљен пут.

Извор

1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 19, стр. 578.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.