Српска граматика (1902)/Кључ

←Додатак

Српска граматика Писац: Новаковић Стојан Кључ

Штампарске грешке→

Новаковић, Стојан (1902). Српска граматика. Београд: Државна штампарија

КЉУЧ

Бројеви упућују на чланке

• А свеза или усклик, 22, 40, 114, 728, 730; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766; — заменички корен, 114.
• а непостојано, 147, 159, 180, 234, 236, 322, 324, 363, 419, 447, 459; — постало од ь, 180, 189, 213, 236, 254-5, 257, 397; — постало од о, 130, 131, 153; — уметнуто међу сугласнике ради растављања, 81, 104 (вили горе непостојано); — уметнуто пред л, 325, 364; — уметнуто при образовању основе, 251; — уметнуто међу почетне сугласнике, 470, 530; — уметнуто у 2-ом падежу множине 323, 346, 357; — прирасли на крају 2-ог пад. мн., 323.
• а-наставак именичких основа, 105, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 230, 279.
• а-наставак глаголских основа, 105, 107, 127-133, 134, 141, 449, 519.
• а постало од ѣ после непчаника, 124, 149, 239, 477, 508.
• а̑ постало из аа и ае, 520, 528; — постало из аја 475; — постало из ае, 523, 543; — постало од аје, 475; — постало од ија, 457; — постало из ао, 807.
• аа постаје а̑, 520.
• а — а, свеза, 729.
• ав-наставак при придевским основама, 250; — при основама од заменичких облика изведеним, 261; — при заменичким основама, 271.
• ава-наставак при именичким основама, 195; — при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
• аво-наставак при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
• а̀гин, 240.
• ад-наставак при именичким основама, 194; — при збирним именичким основама, 372; — при именичким основама у слагању подмета с прироком, 588.
• ад-ак-наставци при именичким основама, изведеним од прошастог придева, 227.
• ае претворено у ее — е̑, 66; — претворено у а̄, 523, 528, 543.
• азбука грађанска, 46; — црквена 46.
• аи у српском правопису, 63, 807, б.
• аја сажето у а̑, 475.
страна 412
• аје изједначено, па сажето у а̑, 475.
• аји и аи у српском правопису, 63, 807, б.
• азъ, 268.
• ак-наставак за диминутивну глаголску радњу, 136; — при именичким основама, 201, 205, 206, 208; — при именичким основама изведеним од облика, 226, 227, 228, 229; — при придевским основама, 254-5, 259; — при заменичким основама. 271.
• ака-наставак при именичким основама, 201; — при заменичким основама, 271.
• а камо ли, 744.
• ако, 13, 40, 695, 739, 740.
• ако Бог да̑, 822.
• ако будем могао, 692.
• ако будем послан, 692.
• а́ко̑в, 22.
• ако̑ва̑, 72.
• ако знадбудемо, 692.
• ако и, 740.
• ако му, 75.
• ако-наставак при заменичким основама, 271.
• ако узмогбудем, 692.
• акценат, 56, 69, 70; — у разлици српских говора, 77; — у разликовању падежа, 356, 375; — променљив при састављању акценатне речи, 76; — у разликовању одређеног и неодређеног придева, 415, 422; — у правопису, 805, 810, 818.
• акценат логички, 818; — на подмету, 560.
• акценатне речи, 75, 806.
• ал, постало снажењем из л, 149.
• алатаст, 245.
• алва, 31.
• алексиначки, 257.
• али, 730.
• Али-аги, 353.
• али — али, 729.
• алинеја у писању, 808.
• алка, 31.
• аљ-наставак при именичким основама, 170.
• аљкав, 250.
• -ам, стари наставак за 3-ћи падеж множине, 361.
• ама, свеза, 730.
• ами, стари наставак за 7-ми падеж множине, 361.
• а̑мо, 272.
• амо-наставак при прилошким основама, 272.
• амина(ти), 133.
• ан-наставак при именичким основама, 173; — при придевским основама, 236, 237, 241; — наставак — ѣнъ — при придевским основама, 239; — при придевским основама, изведеним од прилога времена садашњег, 260; — при основама, изведеним од заменичких облика, 261; — при бројним основама, 262.
• ана-наставак при именичким основама, 173; — наставак — ѣна — при придевским основама, 239.
• Андра, 152.
• Андри̑ца, 64.
• Андријица, 64.
• Анђелија, 158.
• анђелка, 91.
• Анђуша, 224.
• а некмо ли, 744.
• ан-ин-наставци при именичким основама, 174.
• Анка, 206.
• ано-наставак, ѣно, при придевским основама, 239.
• ански-наставак при придевским основама, 257.
• ањ-наставак при именичким основама, 180.
страна 413
• ао усклик 22; — постаје аа — а̑, 66; — постаје оо — о̑ или о́, 66; — изједначено у а̑, 807.
• аорист, 685.
• апозиција, 567, 568; — придев, 569; — уза сваку именицу, 571; — и њено слагање с главном речју 595; — тражи само неодређени вид придева, 599; — и први падеж, 615; — уз предмет, 642; — и пети падеж, 646; — и шести падеж, 653; — и запета, 769.
• апостроф, 805, 812-813; — обуставља мењање сугласника, 812; — обележава једначење, 813.
• ар, постало снажењем од р, 149.
• ар-наставак и диминутивна глаголска радња, 136; — уз именичке основе, 162-163; — и пети и шести падеж, 327; — при именичким основама, 206.
• ара-наставак уз именичке основе, 162, 163.
• арапче, 192.
• Арбанија, 158.
• Арнаути, 126, 174.
• Арнаутка, 206.
• аспара, 358.
• аспре, 358.
• аспри, 358.
• аст-наставак при придевским основама, 244-6.
• аста-наставак при придевским основама, 244-6.
• асто-наставак при придевским основама, 244-6.
• ат-наставак при именичким основама, 187; — при придевским основама, 243.
• ата-наставак при именичким основама, 190; — при придевским основама, 243.
• ато-наставак при придевским основама, 243.
• атрибут, понајвише придев, 567; — од 2-ог падежа, 570; — уза сваку именицу, 571; — и слагање са главном му речи, 595; — и први падеж, 615; — раширен у целу додану реченицу, 732.
• ау, 22.
• ах, усклик, 22.
• ах-наставак за 7 пад. множине, 361; — за пређ. несвршено, 441, 447, 506.
• ац-наставак при именичким основама, 213, 214, 215; — при именичким основама изведеним од прошлога придева, 227; — при имен. осн. изведеним од заменичких облика, 229.
• ач-наставак при именичким основама, 218, 219.
• ача-наставак при именичким основама, 218, 219.
• аш-наставак при именичким основама, 221, 222.
• Б уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — тражи ј између себе и л, 86.
• ба-наставак при именичким основама, 186, 195.
• ба́ба, 342.
• бабетина, 178.
• бабин, 240.
• ба́бо, 342.
• баболичан, 279.
• ба̀бура, 167.
• бабурина, 175.
• бављење, казано предлогом, 674.
• бадава, 37.
• бадар, 234.
• бадемов, 252.
• бадњак, 202.
• бадњи, 241.
• баја, 128.
• бајало, 167.
страна 414
• Бајчета, 132.
• ба́ка, 200, 353.
• ба́кин, 240.
• бакрач, 219.
• бакра̀чић, 133.
• бакрен, 238.
• балавац, 215.
• Балканско Полуострво, 809.
• балчак, 91.
• баница, 214, 354.
• бановица, 215.
• банство, 188.
• бањица, 212.
• бардачина, 175.
• баретина, 175.
• барица, 212.
• баровит, 247.
• бахат, 187.
• бацакати, 136.
• бачва, 83.
• Ба́чва̑на̑, 72.
• Бачванин, 83, 174.
• Бачванка, 206.
• Ба́чва̑нче, 72.
• баш и да, 740.
• бв даје б, пошто в отпада због једнакости говорних оруђа, 100.
• бе, 487.
• бег, 124, 466, 508.
• бегац, 216.
• бе̑дни̑к, 72.
• бедра, 159.
• бедро, 159.
• бежа, 124, 508.
• бежати, 508.
• бе̏жа̑х, 508.
• бежи, 141.
• без, 39; — у сложеним основама, 281; — с другим падежем, 663.
• безазлен, 104, 281.
• безазленост, 191.
• безбожан, 281.
• безбожност, 191.
• безбратница, 281.
• безроткиња, 281.
• безглаван, 281.
• безгрешност, 191.
• безданица, 215.
• безимен, 281.
• безочан, 52, 281.
• безочьнъ, 52.
• безочанство, 189.
• безумље, 72, 86, 111.
• бејах, 690.
• бејах запевао, 428.
• бејах тресао, 547.
• бејах чуо, 547.
• бејах хваљен, 550.
• — бе̏л, 91.
• бел, 230.
• Бела Река, 809.
• белац, 215.
• беле, 125.
• белети, 33, 35.
• бѐлило, 167.
• Бели Поток, 599.
• бѐлица, 77, 215.
• беловљев, 253.
• бело̀граб, 277.
• белодани, 126.
• белолик, 230, 279.
• бе̑ли̑, 415.
• белца (од белац), 91.
• бељ, 155.
• бељи, 85, 103.
• бенетало, 167.
• бео, 26, 92, 230, 259, 415, 419.
• београдски, 257.
• бео поток, 597.
• берах, 541.
• берачица, 214.
• берба, 195.
• берберка, 206.
• берберин, 174.
• бере — беро, 519, 534, 535.
• беријах, 541.
• бесан, 259, 419.
• бесмртност, 191.
• бесн, 419.
• бесолица, 281.
• беспослен, 273, 281.
• беспослица, 281.
• беспуће, 82.
страна 411
• бесцен, 281.
• бесцење, 82.
• бех, 457, 690.
• бех тресао, — чуо, 547.
• бех хваљен, 550.
• би (бити), 57, 106, 116, 479, 487, 549, 708.
• библиотека, 63.
• бива, 130, 822.
• бивање и реченице за место, 746, — исказано глаголима, 609, 614; — и време садашње, 681.
• би́вати, 58.
• бивен, 479.
• биво̑, 64.
• бивол, 64.
• биволски, 91.
• би́во̑лче, 72, 91.
• бивши хваљен, 550.
• бијах, 90.
• бије — бијо, 474.
• бијел, 92.
• бијен, 479.
• би̏ло, 165.
• било (од бити), 821.
• бимбер-грожђе, 296.
• био, 92, 807.
• биограф, 63.
• биографија, 63.
• био сам, 690.
• био сам тресао, 547.
• био сам хваљен, 550.
• био сви чуо, 547.
• бирати, 130.
• Би̑рач, 322.
• бировљев, 253.
• бистар, 26, 234.
• бисер, 70, 160.
• бискати, 531.
• бисмо, 549.
• бисте, 549.
• бистрина, 177.
• бит, 479.
• бити, 58, 116, 225, 473, 474, 487, 557, 684, 689, 690, 694, 708, 710, 810; — и време будуће, 691; — изостављено као познато, и као спона у прироку, 557, 558, 559, 749.
• бити хваљен, 550.
• битка, 116, 228.
• битки, 353.
• биће погинуо, 694.
• бићу хваљен, 550.
• бих, 549.
• бих хваљен, 550.
• бише, 708.
• биштем, 531.
• бјелица, 77.
• благ, 259.
• бла̏го (усклик), 22.
• Благовести, 809.
• благосиљање, исказано прошастим придевом, 699.
• благослов, 111.
• благост, 191.
• блаженство, 188, 228.
• блато, 183.
• Бла́шко, 207.
• блебеташ, 221.
• блебетуша, 223.
• блебеће, 143.
• блед, 26, 230, 259.
• бледе, 125.
• бледети, 125.
• блѣдѣ, 125.
• бле̑ј, 148.
• блеја, 124, 508.
• блејати, 35, 508.
• близу, 37, 39; — и други падеж, 664.
• ближе, 37.
• ближњајив, 251.
• блистати, 33.
• бо̑, 91.
• бобац, 216.
• бобов, 252.
• Бог, 73, 809.
• бог Јупитер, 809.
• бо́га, 152, 353.
• Бога (за пра̑, за права), 64.
• богаљаст, 245.
• богатији, 259.
• богатство, 23, 188.
страна 412
• богац, 216.
• Богдан, 156.
• богдице, 822.
• бог-зна, 811, 822.
• Бог ме, 811, 822.
• богме, 811, 822.
• Богов, 252, 809.
• боговетни, 809.
• боговски, 809.
• богомилски, 809.
• богомоља, 155.
• Богородица, 111, 213, 273, 278.
• Богородице, 354.
• Богородичин, 240.
• богиња, 53.
• Богић, 156.
• Бог-помоћ, 811.
• Бог те веси, 823.
• бод, 130, 147.
• бодац, 213.
• бодља, 169.
• бодљика, 203.
• бодљикав, 250.
• бодцати, 136.
• бо̏жа̑, 101.
• божанство, 189.
• божански, 257, 809.
• божаство, 189.
• Боже, 88.
• бо̏же̑, 101.
• бо̏жи̑, 101.
• Божидар, 156.
• Божиј, 231, 809.
• Божији, 231.
• Божић, 809.
• божићњи, 241.
• божјак, 201.
• Божји, 26, 101, 231, 423, 599.
• божо̀гробац, 277.
• божур, 164.
• божьство, 189.
• бо-зна, 822.
• бој, 57, 116, 149.
• боја, 124.
• бојажљив, 251.
• бојазан и знак узвика, 800; — у одрицању, 722.
• бојази, 251.
• бојак, 116.
• бојати се, 124, 509; — тражи 2-ги падеж као допуну, 629.
• бојац, 116, 213.
• Бо́јо, 156.
• бој се, 509, 811, 822.
• бол, 91, 147, 154.
• болесник, 102.
• болест, 72, 73, 251.
• болестан, 237.
• болест-љив, 102.
• болест-ник, 102.
• болећ, 443.
• болећица, 226.
• болешљив, 102, 251.
• болна, 91.
• болник, 72.
• болта, 91.
• болтаџија, 91.
• боља, 154.
• бољарка, 206.
• бољма, 272.
• боме, 811, 822.
• бора, 149.
• борави, 126.
• борба, 195.
• борик, 203.
• борје, 157.
• боро́вница, 71.
• Босанка, 206.
• Босна, 54.
• босоног, 230, 279.
• босотиња, 182.
• бости, 130, 451.
• боцати, 136.
• боцкати, 136.
• бочина, 175.
• Бошњак, 85.
• Бошњакиња, 182.
• Бошњакуша, 224.
• бошњачки, 257.
• бошњо, 342.
• Бошко, 82,
страна 417
• бр, 130, 149, 534.
• бра, 128, 519, 534.
• брза, 133.
• бравче, 192.
• брадат, 243.
• брадвурина, 175.
• брадетина, 175.
• браздаш, 222.
• брале, 318, 343.
• бра-н, 448.
• бранити (кратити) тражи 3-ћи падеж, 636.
• Бранко, 207.
• брао сам, 546.
• брат, 183, 339, 597.
• братац, 216.
• братов, 252.
• братови, 597.
• братом, 89.
• брати, 35, 130, 534, 541, 597; — као образац мењања 535.
• братија, 158.
• братим, 126.
• братимити, 126.
• братимство, 188.
• братити, с додатком шестог падежа, 655.
• бра́то, 152.
• братственик, 204.
• братски, 257, 807.
• братство, 82.
• братучед, 273.
• браћа, 86, 158, 339, 597; — и слагање с прироком, 588.
• бра́цин, 240.
• брачан, 52.
• брачьнъ, 52.
• брашанце, 216.
• брашнар, 163.
• брашнара, 163.
• брашнарка, 206.
• брашнен, 238.
• брвнара, 163.
• бр̏да, 810.
• бр̀да, 810,
• бр́да̑, 810.
• брдељак, 206.
• брдијех, 350.
• брдина, 175.
• брдина(х), 361.
• брдо, 70.
• брег, 74.
• бре̑га, 74.
• Брегава, 196.
• брегови, 74, 103.
• брего̀вима, 74.
• бре̑гу, 74.
• бред, 149, 232.
• бређ, 232.
• брежина, 175.
• брезик, 203.
• брезовача, 219.
• брекиња, 182.
• бреме, 199.
• бремена, 103.
• бремено-ноша, 278.
• бременоша, 278.
• бременит, 247.
• бре̏са̑ка̑, 357.
• бреска, 357.
• бресква, 115, 357.
• брешчић, 193.
• брз, 230, 259.
• брзак, 201.
• брзац, 215.
• брзина, 177.
• брзо, 37.
• брзолов, 277,
• брзоплет, 20, 273, 277.
• брзорек, 230, 277.
• брзо-те, 811.
• брига, и четврти падеж, 643.
• бри-ица, 213.
• брија, 128.
• брѝјаћи̑, 248.
• бритва, 186.
• брица, 213.
• брјегови, 103.
• брјемена, 103.
• бркат, 243.
• брод, 149.
• број и именица састављени у једну реч 815; — и њему додане речи, 596; — као обележје страна 418 одређеног начина, 702; — како се слаже кад је прирок, 583; — у подмету, 555; — у прироку, 557; — у старини обична именица, 596.
• бројач, 110, 218.
• бројеви, 21, 28, 310, 311, 316; — и почивка, 795; — и именички облици, 411-412; — како се пишу, 805; — у подмету, 554, 591-4; — прости, 262; — прости и редни, већи и мањи у писању, 824; — редни, слажени, 811; — састављени у писању, 815; — у сложеним основама, 298.
• бројена ствар уз број, 593, 594; — у 2-ом падежу, 621.
• бројне основе, 262.
• броћаст, 245.
• броћем, 39.
• бржи, 86.
• брснат, 243.
• брст, 183.
• бубња, 133.
• бубрежак, 206.
• бубрези, 87.
• бубуљ, 171.
• Бугарин, 46, 126, 174.
• Бугарка, 206.
• бугар-кабаница, 296, 811.
• бугарски језик, 42.
• буд 740, 822.
• буде — будо, 487.
• будем, 692; — и остали облици тога глагола, 487; — и време будуће, 691.
• буди 740, 822.
• Будимац, 214.
• Будимка, 206.
• будизам, 809.
• буди хваљен, 550.
• будуће време, 34, 545, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано пређашњим свршеним, 688; — казано временом садашњим свршеним, 145, 612, 680.
• будуће историчко, 693, 707.
• будуће са значењем неизвесности, 694.
• будуће погодбено, 695.
• будући, 747.
• будући хваљен, 550.
• бу́кали̑ште, 227.
• букач, 218.
• буква, 83.
• буквик, 203.
• Буковик, 204.
• Буковица, 215.
• Букуља, 171.
• буљоок, 278.
• буника, 203.
• бурад 194.
• бу̑рња̑к, 72, 202.
• бусенит, 247.
• бусење, 157.
• бућ, 22.
• бућкало, 167.
• буча, 508.
• бучати, 508.
• бучје, 157.
• бушак, 205.
• буши, 205.
• буџуља, 171.
• бъд, 234.
• бы, 487.
• быти 487.
• бѣ, 487.
• бѣлѣ, 125.
• бѫде, 487.
• В испада после б, 100; — попуња зев, 61, 128, 131, 132, 148, 479, 532, 534, 540, — при једначењу и сажимању самогласника, 64, 65; — не једначи се само по звучности, нити пред собом тражи једначења, 83; — тражи да се уметне л између њега и ј, 86; — уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80.
• ва, заменички корен, 114.
страна 419
• ва-наставак при придевским основама, 249.
• вабац, 213.
• вавек, 816.
• вадивек, 299.
• вазда, 272.
• вал, 91, 119.
• ваљада, 822.
• ваља да, 822.
• ваљда, 822.
• Ваљевац, 214.
• ваљевски, 26.
• вам, 390.
• вами 391.
• ван, 816; — и други падеж, 663.
• ва̀пити, 473.
• варалица, 227.
• вареник, 228.
• варићак, 202.
• варошанин, 174.
• варошанка, 206.
• варошанче, 192.
• вас, сва, све, 32, 96, 269, 397, 815.
• ва̑с, 2. пад. мн. 261.
• Васа, 162.
• Ва̀си̑љ, 72.
• васколик, -а, -о, 32, 427, 816.
• васколики, 427.
• ватраљ, 170.
• ватриште, 209.
• ватромет, 20.
• ваш, 32, 261, 366.
• ва̀ши̑ 2. пад. мн. 366.
• вашију, 366.
• ве, 4. пад. мн. 389.
• вед, (довести), 57, 116, 149.
• ведар, 116, 234.
• ведро, 159.
• веже, 142.
• вез (извести), 213, 456.
• ве́зак, 206.
• везанија, 228.
• везач, 218.
• везивавши, 429.
• везивали, 429.
• везиват, 429.
• везивати, 429.
• везиваху, 429.
• везиваше, 429.
• везир, 72.
• везица, 805, 811.
• везу међусобну у језику који корени показују, 114.
• везују, 429.
• везујући, 429.
• век, 77, 78.
• веко̀вати, 78.
• веле, 440.
• вели, 441, 440.
• велика и мала слова, 808.
• Велика Школа, 809.
• великац, 216.
• великачак, 255.
• Велики Петак, 809.
• велико село, 599.
• Велико̑ Село, 599, 809.
• величанство, 189.
• величина, 71.
• вељу, 51, 440, 504.
• вену, 122.
• венче, 88.
• венчић, 87.
• веома, 37, 38, 272.
• ветар, 321.
• ве̑ра̑ разних имена писати малим словом, 809.
• вербални корени, 113.
• вереник, 228.
• веридба, 195.
• ве̏рити, 611.
• верност, 191.
• верова, 449.
• весаоце, 216.
• весалце, 216.
• веселије, 157.
• веселити се, 33.
• весељак, 202.
• весеље, 86, 157.
• весео, 807.
• вес’о, 807, 812.
• веси, 823.
• весло, 346.
• ве́сти, 456.
страна 420
• ве̏т, 96.
• ветриц, 212.
• ветрогоња, 278.
• ветромет, 147, 278.
• ветъхъ, 96.
• већ, 730.
• веће, 154.
• већма, 272.
• вечан, 52, 78.
• вече, 338, 370.
• вечер, 160, 338, 370.
• вечера, 155.
• вечерас, 114.
• вечерњача, 219.
• вечерњи, 241.
• ве̏чери, 376.
• вечерица, 212.
• вечьнъ, 52.
• вешала, 167.
• вештак, 202.
• вештаствене именице, 24.
• вештац, 215.
• вештица, 215.
• ве̏штичина, 175.
• ве́шћу, 548.
• ви (заменица), 29, 31, 268.
• ви, 3-ћи пад. мн. 390.
• ви (вити), 57, 64, 116, 479.
• вид, 184.
• вид у придева, одређени и неодређени, 414 итд.; — у глаголских придева, 447, 448.
• видан, 236, 237.
• видар, 110, 162.
• виде, 343, 432, 449.
• видевши, 34, 513.
• видела, 166.
• видео, 34, 63, 166.
• видело, 166.
• видети, 33, 432; — као образац мењања, 504, 505.
• видети се, у прироку, 558.
• видећи, 34.
• види, 432, 434.
• види-видјо, 141, 432, 434, 501, 504.
• видик, 203.
• видим, 432, 440.
• видје, 449.
• видјевши, 513.
• Видов, 252.
• видра, 159.
• видѣ, 106, 124, 432, 501.
• виђати, 71.
• виђах, 428, 506.
• виђен, 34, 36, 507.
• виђен сам, 428.
• виђење, 754.
• виђи, 505.
• виђу, 440, 504.
• виј, 64.
• вијалиште, 227.
• вијати, 116.
• вије, 477.
• вијек, 77, 78.
• вијоглава, 116.
• вик, 236, 466.
• викати, 33.
• викач, 218.
• викни-де, 811.
• викну, 122.
• ви́ла̑, 74; — ви́ла, 74, 165; — ви̑ле, 74; — ви̑ло, 74.
• ви̏ле, 165; — ви̏лама, 71.
• виленик, 204.
• вилин, 240.
• виловњак, 202.
• виме, 50, 199.
• вина, 24.
• винарина, 176.
• винобер, 20, 278.
• виноградски, 257.
• винопија, 148, 278.
• вир, 149.
• вис, 198.
• висибаба, 299.
• висина, 23.
• висок, 256, 259.
• високо-дуг акценат, 70, 73; — у положају спореднога нешто различит, 72.
• височији, 259.
• ви̑т, 73, 242, 479.
• витак, 116, 419.
страна 421
• ви̏тао, 116, 325.
• витеже, 328.
• витез, 328.
• вити, 116, 473.
• витк, 419.
• витла, 133.
• вѝтлић, 193.
• виторог, 230, 279.
• вичан, 236, 237.
• више, 37, 39; — други падеж, 665.
• вишњи, 423, 809.
• вишњица, 212.
• вјековати, 78.
• вјечан, 78.
• вк, група не мења се по звучности, 83.
• вл, 149.
• вла̑, 64.
• влага, 149.
• влад, 184, 185.
• владалац, 227.
• владаоца, 91.
• владаоцем, 89.
• Владета, 192.
• владика, 352.
• владичански, 257.
• владичанство, 189.
• владичин, 240.
• влажити, 149.
• влак, 116, 149.
• влака, 116.
• влакно, 116, 172.
• власат, 243.
• власи, 87, 340.
• власт, 93, 184.
• властела, 339, — и слагање прирока с подметом, 588.
• властелака, 357.
• властелин, 174, 339.
• властелка, 206, 357.
• властељ, 185.
• властеока, 206, 357.
• вла́сти̑ имена пишу се великим словима, 809.
• власуља, 171.
• влат, 597.
• влатак, 206.
• влаће, 157, 597.
• влаха, 64.
• влахиња, 182.
• влачити, 116.
• влашад, 194.
• влаше 88, 192.
• влашик, 203.
• влъг, 149.
• влък, 149, 172.
• влъна, 172.
• во, 64, 91.
• во- наставак при придевским основама, 249.
• вода, 23.
• водати, 611.
• водац, 116.
• воде, 1. пад. мн., 24, 597.
• воде (овде), 96.
• воден, 238.
• воденбика, 296.
• воденичар, 163.
• воденичарка, 206.
• воденичиште, 72.
• водењака, 202.
• водио, 807.
• водити, 57, 116, 516.
• водица, 354.
• вододерина, 278.
• водолија, 148.
• водојажа, 278.
• водоплаван, 278.
• водоток, 111.
• вођ, 116, 155.
• вођа, 86, 155.
• вођах, 516.
• вођев, 252.
• вођем, 89.
• вођен, 62, 516.
• војевода, 149.
• војује-војујо, 543.
• вожња, 179.
• возак, 254.
• возакати, 136.
• возаљка, 206.
• возар, 162.
• возац, 213.
• возидба, 186, 195.
страна 422
• вој, 149.
• војак, 202.
• војвода, 116, 278, 352.
• војводин, 240.
• војводић, 193.
• војводство, 188.
• војсака, 358.
• војска, 358.
• војски, 358.
• војева, 135, 449.
• војевати, 36, 610.
• војевода, 278.
• војује, — војује, 144, 543.
• во́ко, 207.
• вол, 64.
• волак, 206.
• волар, 163.
• воловом, 340.
• воловије(х), 340, 425.
• вол-ько, 207.
• воликац, 216.
• волим, 440.
• волујак, 202.
• воља, 57.
• воља, — и четврти падеж, 643.
• воља — воља, 729.
• вољу, 440.
• восак, 322.
• воск, 239.
• восковарина, 278.
• вотњак, 94.
• во̏ћкање, 82.
• во̏ћкати, 82.
• во̏ћкоша, 82.
• воћњак, 94.
• вочић, 193.
• во́ша, 220.
• воштан, 26, 239.
• воштара, 163.
• воштах, 516.
• воштен, 516.
• воштити, 516.
• вр, 130, 149, 165, 180.
• врабац, 14.
• врабаца, 74.
• враголство, 91.
• вражиј, 231.
• вран, 235.
• вранчев, 253.
• вранчина, 175.
• вранчић, 193.
• врањи, 233.
• врапче, 74.
• врапчев, 253.
• врапци, 82.
• врат, 149.
• врати, 107, 109, 433, 611.
• вратило, 167.
• вратина, 175.
• враћа, 107, 109, 131.
• враћати, 107, 109, 433, 611.
• враћен, 62.
• врача, 133.
• врачара, 162.
• врачев, 252.
• враџбина, 82.
• вр́ба, 70.
• врбица, 212.
• врбовина, 178.
• вргнем, 466.
• вргнут, 466.
• вргнути, 466.
• вредност, 191; — исказана 2-им падежем, 627.
• врело, 165.
• време, 4, 5, 74, 78, 199.
• време будуће, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано временом садашњим свршеним, 680.
• време давнопрошло, 547, 698.
• време и глагол у реченици, 552.
• време и предлог у синтакси, 661.
• време казано 2-гим падежем 626; — 4-им падежем, 645; — предлогом, 37, 39, 656, 658; — предлогом по, 817; — казано разним начином, и правила о запети, 780; — казано подређеном реченицом, 745; — казано уметком у реченицу, и запета, 783; — казано 6-им падежем, 651; — као обележје одређеног начина, 702; — означено предлозима, 668.
страна 419
• време пређашње несвршено, 429.
• време пређашње свршено, 429.
• време прошло, 546, 698, 689.
• време радње глаголске у реченицама, 4, 5, 22, 34, 430, 572, 576, 679, итд.
• време садашње, 429, 679; — и неодређени подмет, 682; — и исторички и приповед. слог, 683.
• време у подређеној реченици, 732, 754.
• време у питању, 716.
• вре̏мена, времѐна, 74, 78, 103; — време́на̑, 74.
• времена прошаста, 684.
• временске реченице, 774,
• времена сложена: прошло давнопрошло и будуће, 545.
• временит, 247.
• врео, 698. .
• вретено, 71.
• вретенце, 216.
• врети, 512.
• вре́ћи, 95, 467.
• вре̏ћина, 175.
• врже, 88.
• врз, 456.
• врзи, 87, 466.
• ври, 512.
• вријеме, 78.
• врим, 512.
• вримо, 512.
• вриск, 124, 508.
• врите, 512.
• вриш, 512.
• вришти, 124.
• вришта, 508.
• врјемена, 103.
• врлет, 72.
• врлетан, 237.
• врло, 37, 38, 165.
• врста, 183, 358.
• врста прва именичке промене, 318 итд.; — друга, 344 итд.; — трећа, 351 итд.; — четврта, 362 итд.; — пета, 378 итд.
• врста прва промене глаголске, 450; — друга, 494; — трећа, 501; — четврта, 514; — пета, 519; — шеста, 543.
• врстан, 237.
• врста се, 133.
• врсте глаголских облика, 449.
• врсте именичке промене, 317.
• врсте речи у реченицама, 21, 597 и д.
• вр́сти̑, 358.
• врт, 149, 180.
• вртети, 610.
• вртоглав, 278.
• вртоглавац, 215.
• вр́ћи, 463.
• врћи, 466.
• вру, 512.
• врутци, 807.
• врућ, 259, 343.
• врућица, 226.
• врх, 39, 206, 656; 665; — и други падеж, 665.
• врх, 450, 463.
• врцкати, 136.
• вршај, 150.
• вршак, 206.
• вр́ша̑х, 467.
• врше, 88.
• вршидба, 195.
• вршика, 203.
• вршилац радње глаголске казан наставком, 167, 185. Види и Извршилац.
• вса, 96.
• всаки, 271.
• вт- група не мења се, 83.
• Вугдраг, 82.
• Ву́ја, 342.
• Вујак, 202.
• Вујо, 156, 342.
• Вујчета, 192.
• Вук, 156.
• Вукаљ, 170.
• Вукац, 216.
• Вукић, 193.
• Вукмиљ, 155.
• Вуле, 343.
страна 424
• Вулета, 192.
• вуна 172.
• вунара, 163.
• вунат, 243.
• вунен, 238.
• вући, 116, 149, 462.
• вуци, 87.
• Вучета, 192.
• вучина, 175.
• Вучић, 193.
• вучица, 53, 214.
• вучјак, 202.
• вучца, 99.
• вц- група не мења се, 83.
• вч- група не мења се, 83.
• вши- наставак ва прилог времена прошлог 446.
• въ- наставак при придевским основама, 249; — при редним бројевима, 265; — при заменицама, 269.
• въ- наставак за прилог времена прошлог, 446.
• въе- наставак за прилог времена прошлог, 446.
• вьсь, 269, 397.
• вьсаки, 271.
• вьсда, 272.
• вьсма, 272.
• вьсѫда, 272.
• вѣд, 183, 184.
• вѣт, 154.
• Г грлени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж у 5-ом падежу, 328; — иде у з пред наставцима који почињу са и, 87, 331, 353; — иде у ж пред и 87; — иде у ж пред е, 88, 537; — промењено у з без довољно јасног узрока, 130; — непретворено, 353.
• га- наставак при именичким основама, 210.
• га, заменички облик, 402.
• гавран, 96.
• гаврани, 332.
• гавранови, 532.
• гадљив, 251.
• гађа, 131.
• Гаврило, 96, 156.
• газиблато, 299.
• Га́јо, 156.
• гало-бела, 276.
• галијаш, 222.
• гања, 131.
• гарав, 250.
• гарван, 96.
• Гарвило, 96.
• гари, 126.
• гат, 183.
• гатара, 162.
• гвожђара, 163.
• гвожђе, 85, 597.
• гвоздензуба, 296.
• гвоздењак, 202.
• где, 37, 272, 733, 737, 740, 746, 747, 774, 775, 776, 816, 817, 821; — у питању 716.
• где било, 817.
• гдегде, 816.
• гдѐгод, 816, 817.
• где го̏д, 817.
• гдекоји, 816.
• гдекад, 816.
• где му драго, 817.
• где-но, 811.
• гдешто, 816.
• географија, 63.
• геометрија, 63.
• гиб, 122, 168.
• гибак, 420.
• гибка, 109.
• гину, 122, 449.
• гинути, 497.
• гипка, 82.
• гипка(ти), 109, 336.
• гј иде у ж, 86.
• главан, 237.
• главит, 247.
• главна основа у сложеним основама, 275, 277.
• главна реч, 725; — према својим додатцима и запета, 368; страна 425 — и подређена јој реченица 772.
• главна реченица, 9, 10, 12, 725, 726, 727, 734; — и глаголски прилози, 696; — и прилог времена прошлог, 697; — у реду речи, 757; — после подређене реченице и запета, 778; — и подређена, 731.
• главни члан у основама, 280.
• главни акценат, 72; — и споредни, 71.
• главни део реченице трпни или радни, 709.
• главничар, 163.
• главобоља, 20, 111, 273.
• главобољан, 278.
• главура, 164.
• глагол и време у реченици, 552.
• глагол у прироку, 556.
• глаголи, 21, 22, 33, 310, 311; — састављени с другим речима, 814; — без подмета и 2-ги падеж, 633; — и корени њихови, 113; — и облици њихови, 428; — непрелазни и 3-ћи падеж, 636; — повратни, просто-повратни и узајмичноповратни, 35; — повратни сложени с на траже као допуну 2-ги падеж, 628; — повратни и 3-ћи падеж, 637; — помоћни у питањима, 715; — у одрицању, 718; — по трајању радње, 36, 610; — прелазни и непрелазни, 35, 609, 701; — свршени и време будуће, 691; — свршени и време садашње, 681, 683; — свршени и време пређашње несвршено, 686.
• глаголска именица, 632, 754; — у сложеним основама, 297.
• глаголска радња, казана именицом, 632, 754.
• глаголске основе, 118, 119; — и ну-наставак неодређенога начина, 122, 123; — и предлози, 302; — од облика, 137.
• глаголски корени 112, 113; — у образовању диминутивних глагола, 136.
• глаголски наставци, 436; — за облике, 437,
• глаголски облици, 430, 679 итд.; — и једнина и множина, 431; — и њихови наставци, 439; — и њихове врсте, 449; — сложени, 545; — и не, 818.
• глаголски прирок, 556; — и слагање с подметом, 582.
• глаголско-именски облици, 430; — и једнина и множина, 431; — и не, 818.
• гладак, 254, 259, 420.
• гладан, 237; — и други падеж као допуна, 627.
• гладибрк, 299.
• гладне, 125.
• гладнети, 125.
• гладова, 135.
• глађен, 62.
• глас, 19; — кад се избаци, обележава се каткад апострофом, 813.
• гласак, 19.
• гласан, 19.
• гласат, 19.
• гласина, 175.
• гласит, 247.
• гласник, 19.
• гласница, 44, 45.
• гласови и наука о њима, 43; — и слова српскога језика, 46; — при састављању основа и наставака приликом образовања нових основа, 109; — у правопису, 805, 806.
• гласовне промене и акценатне речи, 806.
• глацнути се, 136.
• гледање, 23.
• гледати, 58; — се, 35.
• Гли́шо, 220.
страна 426
• глогов, 252.
• глогиња, 53, 182.
• глода, 128, 449.
• глодјем, 103.
• глођем, 103.
• гложје, 157.
• глоца, 122.
• глоцну, 122.
• глух, 230, 259.
• глухац, 216.
• глухну, 123.
• гмежденик, 94.
• гмеждити, 94.
• гмежђен, 94.
• гна, 128.
• гнати, 537.
• гнежђах се, 516.
• гнездити се, 516.
• гној, 149.
• гнојавица, 215.
• гнусан, 237.
• гњеве́тало, 167.
• гњѐсти, 451.
• гњи, 473.
• гњи̏ла, 165.
• гњио, 415, 419.
• гњи̑ли̑, 415.
• гњурац, 213.
• го̑, 415.
• говедар, 163.
• говедарка, 206.
• говедарина, 71.
• говеђи, 233.
• говети, 502.
• говѣ, 124.
• говор, 34, 126, 161; — нечиј и почивка, 796; — недоречен, 802; — прекинут, 802.
• говори српски, 54; — и мењање акцента, 78.
• говори, 141.
• говорити, 34, 126.
• говоркати, 136.
• говорна оруђа, 44, 45; изједначивање по њима, па по том избацивање, 100; — избацивање ради несклада у њима, 102.
• говоруша, 223.
• год, 147, 817, 821.
• годишњи, 102, 241.
• гозба, 102.
• голет, 72.
• го̏ли̑, 415.
• Голија, 158.
• голобрад, 20, 111, 273, 279.
• голобрадаст, 246, 279.
• головрат, 279.
• голомразица, 277.
• голуб, 25.
• голубак, 322.
• голубаст, 245.
• голубачки, 257.
• голубињак, 202.
• голубићи, 193.
• голубица, 25.
• голубље, 157.
• голупче, 192.
• голцат, 91.
• го́љо, 162, 342.
• гомила, 133.
• гон, 126.
• гонену, 122.
• гонета, 122.
• гонити, 126.
• гоњење, 228.
• гор, 130.
• Горажде, 94, 345.
• горак, 254, 259.
• горе, 37.
• горејах, 506.
• горети, 36, 610.
• гори, 141, 501.
• горијах, 506.
• горица, 212.
• горњак, 202.
• горњоземац, 111.
• горовит, 247.
• горопад, 163.
• горчина, 177.
• гочобија, 116.
• горѣ, 124.
• Господ, 809.
• господа, 339; — и прирок, 588.
• господарев, 26.
страна 427
• господарем, 327.
• господару, 327.
• господин, 339; — како се пише скраћено, 823.
• господинов, 252.
• госпођа, 155; — како се пише скраћено, 823.
• госпођица, како се пише скраћено, 823.
• госпићки, 257.
• гост, 334.
• гост-ба, 102.
• го̀сти̑, 334.
• гостију, 334.
• готовост, 191.
• гошћа, 86.
• граб, 17.
• грабац, 17, 213.
• грабеж, 17, 217.
• грабикапа, 299.
• грабић, 193.
• грабљив, 17, 251.
• град, 17, 19, 23, 25, 74.
• гра̑да, 74.
• градац, 17, 216.
• гра̑ди̑м, 72.
• градина, 17, 19, 25.
• градић, 19, 193.
• градиште, 17, 19, 25.
• градљика, 203.
• градобитина, 278.
• градови, 74, 332.
• градовијех, 340, 425.
• градовима, 74.
• градојевићки 257.
• градски, 19, 807.
• гра́ду, 74, 810; — гра̑ду, 810.
• грађа, 86, 151.
• грађа глаголских речи, 119.
• грађан, 105, 106, 107.
• грађани, 106, 333.
• грађанин, 107, 333.
• грађанка, 206.
• грађанска азбука, 46.
• грађанство, 107.
• граја, 148.
• гракће, 143.
• граматика шта је, 41; — упоредна, историјска, описна, 42; — како се дели, 43; — и правопис, 814.
• граматичке речи, 806, 807, 814.
• грана, 172.
• граничар, 163.
• грах, 206.
• гра́ша, 220.
• грашак, 206.
• грашара, 163.
• грашац, 216.
• грашка, 206.
• грбав, 250.
• грд, 230.
• грдуљина, 175.
• грђи, 230.
• греб, 149, 460.
• гребача, 218.
• гребе-гребо, 218, 141.
• гребенаља, 169.
• гредурина, 175.
• греја, 128.
• грести, 451.
• грепсти, 460; — као образац мењања, 460.
• грехота, 190.
• грешан, 103.
• гриваст, 245.
• грижа, 86.
• гриз, 450.
• гризица, 213.
• грискати, 136.
• гристи, 456.
• грјешан, 103.
• гр̑к, 259.
• Гркиња, 182.
• гркљан, 44.
• гркне, 145.
• гркну, 123.
• грлат, 243.
• грлени сугласник и ѣ за њим, 124; — прешао у непчаник, 259.
• грлени сугласници, 79; — пред самогласником и, 87; — пред самогласником е, 88; — пред и-наставком начина неодређеног, страна 424 126, 213; — пред ъ, 153; 188, 189, 205, 213, 257; — претворена у непчане, 180, 254-5, 508; — непретворени 193; — непретворени у непчане, 216, 240.
• грм, 149, 198.
• грмаљ, 170.
• грмљава, 196.
• грмовина, 178.
• гроб, 149.
• грожђе, 85.
• грожња, 179.
• гроздић, 193.
• гром, 149.
• громи, 332.
• гронтуља, 171.
• грохот, 187.
• гр̈оце, 346, 807 ђ.
• грошић, 193.
• грст, 184.
• грт, 184.
• груб, 230.
• Грубета, 192.
• грубљи, 86, 259.
• Гру́ја, 342.
• Грујица, 352.
• Гру́јо, 342.
• грумење, 152.
• грунути, 610.
• групши, 259.
• грушалина, 227.
• Гр̏че, 192.
• грчки, 257; — језик 42.
• гр́ша, 220.
• гт постаје ћ, 95, 444.
• губа, 147.
• губав, 250.
• губавац, 215.
• губаљ, 170.
• губац, 213.
• губер, 160.
• гужвара, 162.
• гуњић, 193.
• гуркати, 136.
• гусла, 133.
• густ, 242, 259.
• густну, 123.
• гутља, 150.
• гутљај, 150.
• гуштер, 160.
• гушчад, 597.
• гушче, 597.
• гушчићи, 597.
• гъ-наставак, 210, 265.
• Д, зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — где се избацује ради несклада говорних оруђа, 102; — избачено пред м, 440, 452; — испада пред л, 447; — испада пред н, 497; — остаје без промене пред с и ш, 82 напомена, 807; — испада пред личним наставцима, 480; — испада пред ц, ч, џ, 98; — може остати неизбачено пред ц, ч, џ, 98; — пред ц и ч који пут се и не мења, 807; — за јачање значења основе глаголске, 511, 481, 488, 500, 503, 517, 525; — д и с, 82; — мења се у с, 183, 184, 185.
• да, 13, 116, 480, 706, 714, 715; — у питању, 715, 733, 737, 738, 739, 740, 747, 775, 776, 810.
• да̑, 480, 810.
• да-наставак при прилошким основама, 272.
• да-а, 109.
• да Бог да, 822.
• да, Бог ме, 822.
• да боме, 811, 822.
• дава, 109, 130, 532.
• да́вало, 167.
• давати, 109, 480, 532, 611.
• давнашња прошлост, 684; — у глаголској радњи, 690.
• давнопрошло време, 545, 547, 690, 698.
• да видиш, 822.
• да-ви’ш 822.
• Давидовци, 83.
страна 429
• давор-те, 811.
• дад, 139, 435, 440, 480.
• даде-дадо, 480.
• дадем, 480.
• дадеш, 480.
• дади, 480.
• дадијах, 480.
• дадијаше, 480.
• дадне, 500, 612.
• дадох, 480.
• даду, 480.
• дажд-ем, 327.
• даждиц, 212.
• дај, 64.
• дај-буди, 822.
• даје-дајо, 532.
• дај-дер, 811.
• да камо ли, 744.
• дакле, 13.
• дајући, 480.
• далеко, 37.
• далка (од далак), 91.
• далматинско-дубровачки, 811.
• Далмација, 54.
• даље, 37.
• дам, 139, 435, 440, 480.
• дамо, 480.
• дан, 52, 336.
• да̑н, (од дати) 475, 479.
• данак, 116, 206, 228.
• данас, 37, 114.
• данаске, 815.
• данашњи, 423.
• дангуба, 151, 297.
• дангуби, 126.
• дан-данас, 811.
• Даничић Ђ. 47.
• дан по дан, 817.
• данце, 216.
• дању, 336.
• дао сам, 546.
• дар, 19, 116, 159.
• дарак, 333.
• даск, 239.
• дат, 475.
• да́те, 480.
• дати, 19, 36, 116, 475, 478, 480, 610.
• дах, 147, 480.
• дахтати, 531.
• да̑ш, 480.
• дашћем 531.
• дашчан, 239.
• дашчара, 163.
• дба-наставак при именским основама, 195.
• два, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 411, 607; — и прирок, 593; — два, две, два у мењању, 407.
• два́-дни̑, 336, 313.
• двадесет, 28.
• двадесетак, 266.
• двадесет-први, 811.
• два ј остају, 807.
• дванаест, 66, 298.
• дване̑ст, 66,
• двапут, 815.
• два пута, 815.
• дваред, 815.
• две, 815.
• две основе у једну сложене, 111.
• две радње у будућности, 692.
• две реченице у одрицању, 720.
• двеста, 407, 815.
• двеста-седамдесет-седми, 811.
• две тачке где се пишу, 788.
• две тачке и велико слово, 808.
• двије, 407.
• дво̑га, 66, 410.
• двогодишњи, 277.
• двогрошац, 277.
• двоје, 267, 316, 405, 410, 412, 413, 607; — образац мењања, 410; — у подмету, 594.
• двојега, 66, 410.
• двоји, -е, -а, 28, 267, 405, 413, 607.
• двојина, 145, 312; — у остатцима, 366, 368, 382, 373, 397, 410, 411, 593; — у речима око и ухо, 348; — у речи плеће, страна 430 349; — у речима јагње, теле, прасе, итд. 382.
• двојити, 59.
• двојица, 316.
• двома, 410.
• двоножац, 52.
• двоножьць, 52.
• дворани, 333.
• дворанин, 333.
• дворски, 257.
• де, 488, 811.
• дебељи, 259.
• дебељко, 207.
• дебео, 259.
• дебљи, 86, 259.
• деведесет, 97, 298.
• девер, 160.
• деверство, 188.
• деверуша, 224.
• девет, 263, 374.
• девети, 28, 263.
• деветори, -е, -а, 607.
• девова, 335.
• девојаштво, 71, 188.
• девојчица, 87.
• девојчура, 164.
• девѧть, 263.
• дед, 200, 482.
• деде, 488.
• дедем, 482.
• дедер-те, 811.
• деле те, 811.
• дедовина, 178.
• дедох, 482.
• де́ка, 353.
• де́ко, 200.
• де̏ла, 810; — де̑ла, 810.
• дела-те, 811.
• делијин, 240.
• делити и два четврта падежа, 642.
• де̏ло, 70, 77, 347.
• дељкати, 136.
• денак, види дењак, 228.
• дене-дено, 478.
• денем, 478.
• дени, 478.
• дењак, 228.
• део, 92, 165.
• дер, 57, 488, 811.
• дере-деро, 141, 492.
• дерем, 103.
• деригуша, 299.
• дерјем, 103.
• дерњава, 196.
• десет, 28, 263, 316, 374.
• десетак, 202, 208.
• десети, 28, 263, 316.
• десетина, 266.
• десетица, 266.
• десетори, 28.
• десеторо у подмету, 594.
• десечар, 163.
• десно 37.
• деспотство, 188.
• дести, 482.
• десѧтъ, 263.
• дете, 25, 54, 78, 597.
• де-те, 811.
• детета, 78, 597.
• дети, 473, 481, 482, 488.
• детињство, 188.
• деца, 77, 597; — у подмету и прирок, 588.
• дечији, 26.
• дж је џ 79, 98.
• дз, јасни сугласници, 80.
• ди̑ван, 71, 257.
• дивит, 24.
• дивји, 423.
• дивљака, 202.
• ди̏вља̑ч, 153.
• дивљачан, 237.
• дивљење и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано упитном реченицом, 717.
• дивљи, 26, 423.
• дивокоза, 20, 277.
• дивор, 161.
• диво̀та, 190.
• дигне, 145.
• дигнем, 466; — дигну, 122.
• дија, стегнуто у ђа, 455.
• дијалекат, 63.
страна 431
• дијалекти, види Говори.
• дијалектичке појаве, обележене апострофом, 813.
• дијалог, 63.
• дијел, 92.
• дијете, 54, 78.
• ди́ка, 70, 353.
• дим, 198.
• диминутив, исказан наставком, 153, 156, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216, 220; — у придева, 240, 255; — ић, 193.
• диминутивно казана радња, 136.
• динара, како се пише скраћено 223.
• дио, 90, 92,
• диркати, 136.
• дисати, 130.
• дите, 54.
• дићи, 466.
• дихај, 150.
• дихати, 130.
• дици, 353.
• дичан, 52, 257.
• дичьнъ, 52.
• дј прелази у ђ, 86, 486.
• дје̑ла̑, 347.
• дјело, 77.
• дјетета, 78.
• дјеца, 77.
• длака по длака, 817.
• длакав, 250.
• длакавица, 215.
• длето, 183.
• длъб, 183.
• дне, 336, 811, 815.
• дневи, 336.
• дневљу, 336.
• дни 336.
• днити, 131.
• до, 39, 486, 795; — и други падеж, 664; — при глаголским основама, 307; — у сложеним основама, 282.
• до̑б, 360.
• доба, 360.
• добар, 234, 415, 419.
• доби, 479.
• добивен, 479.
• добијен, 479.
• добит, 184, 479.
• добитак, 228.
• добити 488.
• добр, 419.
• Добрана, 173.
• до̏бри̑, 415.
• добрина, 174.
• добросретњик, 94.
• добросрећњик, 94.
• доброта, 190.
• доброћуд, 279.
• доброчинство, 188.
• довде, 37, 815.
• довести, 116, 451.
• довече, 815.
• довечер, 815.
• довика, 134.
• довикива, 134.
• довикује, 144.
• довле, 272.
• довод, 116.
• довољан, 282.
• довољан и 6-ти пад. додатак, 655.
• довољно, 38.
• довољност и 2-ги падеж, 627.
• довратак, 282.
• доврх, 816.
• довршетак редних бројева зашто се пише, 825.
• довршива, 134.
• довршује, 144.
• догађај 150.
• доглавни, 282.
• додавати, 116.
• додане реченице, 9; — једна другој, 566; види Подређене и споредне реченице.
• додатак, 228; — једна реченица другој, 726; — подметов и прироков и подређена реченица, 731; — придевни, 732; — прироков за место и подређена реченица, 746; — самосталан, страна 432 642, 732, 735; — уз други падеж припадања и својине, 618, 619.
• додатака више у одрицању, 720; — и запета, 764.
• додатци заменички но, зи, ке, 815.
• додатци једнаки у сложеним реченицама изостављају се, 751; — једне врсте и запета, 768; — непознати или у питању, 713; — падежни у питању, 716; подметови или прирокови непознати или неизвесни, 714; — подмету 567; — подмету и прироку, 6, 8, 564; — подмету, прироку и предмету као начин скраћивања реченица, 753; — поређену придеву, 600, 601; — према својој главној речи и запета, 768; — прирокови и подређене реченице, 737; — прироку, 572; — реченични, 758; — у реду речи, 755; — у реченицама, 727; — самостални, 732, 735; — самостални уз предмет, 641; — додати речима које су и саме додатци 566.
• додно, 816.
• дођем, 486.
• до-идем, 486.
• дој, 515.
• дојах, 516.
• дојдем, 486.
• дојен, 516.
• дојиља, 163.
• дојити, 515, 516.
• дојкиња, 53.
• дојти, 486.
• док, 654, 739, 745, 817.
• докле, 739, 745, 746, 815, 817; — у питању, 716.
• докле — дотле, 272, 745.
• доколан, 282.
• доколенице, 282.
• доколица, 282.
• доктор како се пише скраћено, 823.
• доле, 37.
• долевак, 205.
• долете, 122.
• долетну, 122.
• доликова, 135.
• доликује, 144.
• долина(х), 361,
• домазет, 273.
• домак, 147.
• домаће речи, 115.
• домисли, 243.
• дометак, 205.
• домишљат, 243.
• донде (до онде), 37, 815.
• донео, 458.
• донесао, 458.
• донес’-дер, 488.
• донесе, 458.
• донесен, 458.
• донесох, 458.
• донет, 458.
• донети, 116, 458.
• донех, 458.
• донијех, 458.
• донијети, 458.
• донијет, 458.
• донио, 458.
• доњоселац, 277.
• допирати, 130.
• дописати, 307.
• до пред, 816.
• допрети, 130.
• допуне у реченици, 725; — једне реченице другој, 726; — прирокове и подређене реченице, 737.
• допуња, 131.
• допуштање, казано заповедним начином, 706; — погодбеним реченицама, 740; — прошастим придевом, 700; — у опште о реченицама допуштања, 732.
• дорамак, 282.
• досада, 151.
страна 433
• досадан, 236, 237.
• досадити и З-ћи падеж, 636.
• досељава, 132.
• досетити се и 3-ћи падеж, 637.
• досе́ћи, 466.
• досле, 272, 815.
• доспети, 473.
• дослућива, 134.
• доста, 37.
• достижан, 236, 237.
• достојанство, 188.
• дотле, 87, 104, 745, 752.
• дотрајати, 611.
• доћи, 71, 486,
• доћи ћемо, 548.
• доћи ћу, 548, 691.
• доцкан, 53.
• доцне, 37.
• доцно-легалац, 297.
• дочути, 307.
• доша̑, 66, 807.
• дошао, 66, 807.
• дошљак, 227.
• дошо̑, 66, 807.
• др, 121, 130, 149.
• драг, 230, 259.
• драгац, 216.
• Драгиња, 182.
• Драгић, 193.
• Драгојло, 72.
• Драгољуб, 111, 276.
• драго-миље, 276.
• дража, 155.
• дражи, 86.
• драживашка, 299.
• Дракша, 82.
• драмуша, 224.
• драпав, 250.
• Драшко, 82.
• дрв, 381.
• дрвар, 163.
• дрвара, 163.
• дрвен, 26.
• дрвенарија, 158.
• дрвенаст, 246.
• дрвет, 381.
• дрвеће, 157.
• дрвље, 24, 86, 597.
• дрво, 23, 148, 381, 597.
• дрводеља, 169, 278.
• дре, 121, 492.
• дрезга, 210.
• дрекавац, 215.
• дремеж, 217.
• дреновача, 219.
• дре́ти, 490, 492; — се 490.
• дрѣ, 492.
• држава, 196.
• државни, 26.
• Државни Савет, 809.
• држ’-де, 488.
• држак, 205, 322.
• држалица, 227.
• др̏жа̑н, 508.
• др̏жа̑т, 508.
• држећ, 443.
• дрктати, 533.
• дрљача, 218.
• Др̏ма̑љ, 170.
• дрндало, 167.
• дробан, 237.
• дрождина, 84, 94.
• дрозаг, 84, 326.
• дрозак, 84, 326.
• дрозг, 326.
• дрозговљи, 233.
• дроњак, 206.
• дртина, 228.
• друг, 210.
• друга врста глаголске промене, 494; — промене именичке, 344.
• другар, 18, 163.
• другарица, 18.
• другда, 272.
• другде, 272.
• други, 265.
• други падеж како се тражи, 314; — једнак с четвртим, 380; — у синтакси, 617-633; — за својство и каквоћу, 620; — за меру, 621; — за количину, 622; — за неодређени део, 623–625; — за предмет, 625; страна 430 за време, 626; — после придева, 627; — у допуни глагола сложених с предлогом на, 628; — у допуни уз друге неке глаголе, 629; — за чуђење, 630; — за заклињање, 631; — уз именице глаголске радње, 632; — у реченицама без подмета, 633; — с предлогом с, 675; — с предлогом против, супрот (проћу), 676; — с предлогом од уз трпно глаголско стање, 710; — и трпно стање, 712; — множине и акценат, 810.
• други раздео прве глаголске промене, 450, 456; — треће врсте глаголске промене, 504; — пете врсте глаголске промене, 526.
• друго лице место 3-ег у заповедном начину, 705.
• другова̑, 135.
• дружба, 195.
• друже, 88.
• дружина, 176.
• друкуда, 272.
• друкчије, 82.
• друштво, 188.
• друштво, казано предлогом, 39, 675.
• дрхат, 187.
• дрхтати, 531, 533.
• дрхтећи, 533.
• дрхти, 533.
• дрхтим, 533.
• дрхћем, 531.
• дс не једначи се, 82.
• дт, како се разједначује, 93, 183, 184, 185, 444.
• дуб, 147.
• дубак, 205.
• дубок, 256, 259.
• дубље, 157.
• дубљи, 259.
• дубодолина, 277.
• Дубрава, 196.
• дуван-кеса, 296.
• ду̏г, 230, 259.
• дуг акценат, 70, 73.
• дуга, 147.
• дугачак, 255.
• дуговрат, 230, 279.
• дугоња, 181.
• дуљи, 259.
• дугуљ, 171.
• дудара, 163.
• дудиња, 182.
• дудовина, 178.
• дуж, 39, 153; — и други падеж, 667.
• дужи, 259.
• дужност, 191.
• дује, 474.
• ду́јо, 156.
• ду̏лац, 324.
• дулца, 91.
• дуљење самогласника, 56, 58, 59, 121, 130, 149, 611; — види ширење.
• дуљи, 259.
• ду́псти, 460.
• дути, 473, 474.
• дух, 154, 211.
• духовник, 156.
• ду́ша, 74, 86, 154.
• ду̑ша̑, 74.
• Душанов, 809.
• душановски, 809.
• ду̑ше, 74.
• душник, 44, 45.
• ду̑шо, 74.
• дхор, 83.
• дш не једначи се, 82; — и тш, 82.
• дъм, 130, 469.
• дъх, 177.
• дъхъ, 147.
• дьнь, 52.
• дѣ-наставак при прилошким основама, 272.
• дѣлъ, 165.
• Ђ ко је увео у српску азбуку, 47; — Đ ко је увео у латиницу, страна 435 47; — непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје од дј, 86, 486; — и претварање у ђ, 82.
• ђа постало од дија, 455.
• ђаволаст, 245.
• ђаволица, 214.
• ђаволка (ђаволак), 91.
• ђаволски, 91.
• ђаволство, 91, 188.
• ђаволче, 91.
• ђавољи, 233.
• ђаков, 252.
• Ђаковица, 215.
• ђа́че, 192.
• ђачина, 175.
• ђачић, 193.
• ђевојка, 78, 86.
• ђетета, 78.
• ђогин, 240.
• Ђоко, 152, 200.
• Ђука, 193.
• Ђукић, 199.
• Ђуко, 200.
• Ђурђева-дне, 811.
• Ђурђеву-дне, 336.
• Ђуро, 152.
• Ђурђиц, 212.
• Е савез, 737, 776.
• е промењено у и, 130; — снажењем постало о, 149;- претворено у о, 378, 381; — постало од о због непчаног сугласника, 252-3, 392, 417; — постало од о после ц, 354; — продуљено у ѣ, 130, 458; — постало од ѧ, 378, 468; — у српским говорима, 54; — у источноме српском говору 77.
• е̑ или е́ постало сажимањем, 64; — постало од еје, 476; — постало од ѣе или ее, 502.
• е-наставак за значење од милости, 343; — за основу времена садашњег, 140, 141, 434, 440, 450, 452, 474, 501, 502, 504, 514, 534.
• е-наставак основе времена садашњег продуљен у ѣ за основу пређ. несвршеног времена, 441, 477.
• ее сажето, 64.
• ев-наставком образовани придеви пишу се великим словом, 809.
• ев- уметак међу основом и наставком у множини, 332.
• ева-наставак за 6-ту врсту глаголске промене, 135, 449, 543.
• ево, 630.
• еда, 715, 738.
• еж-наставак за именичке основе, 217, 227.
• еи постаје ее — е̑ или ѐ, 66.
• еј, 22.
• еје се сажима у е̑, 476.
• ел постало снажењем из л, 149.
• ем м. ом у 6-ом падежу, 319, 327.
• ем, стари наставак за 3-ћи падеж, 340, 350.
• ен претворено у ѧ, 378.
• ен-паставак при придевским основама, 238, 239; — за трпни придев, 448, 475, 479, 507, 508.
• ена-наставак при придевским основама, 238, 239.
• ено, 630.
• ено-наставак при придевским основама, 238, 239.
• ено га, 75.
• ео постаје оо — о̑, 66.
• ер снажењем постало од р, 149.
• ер-наставак за именичке основе, 160.
• еро-наставак за именичке основе, 160; — за бројеве, 267.
• Еснаф Трговачки, 809.
• ет-наставак за именичке основе, 187, 192, 194.
• ета-наставак при именичким основама, 175, 192.
• ето, 630.
• Ж непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје страна 436 од зј, 86; — постаје од гј, 86; — постало од г пред и, 87; — од г пред е, 88, 328, 537.
• жалостив, 251.
• жа̏лац, 324.
• жалфија, 91.
• жалца (жалац), 91.
• жамор, 161.
• жа̏њах, 470.
• жање — жањо, 470.
• жањем, 470.
• жањи, 470.
• жањући, 470.
• жарач, 218.
• жаркаст, 246.
• жбањиц, 212.
• жвакутати, 136.
• жвалав, 250.
• жд на крају речи, 322, 346, 357, 419; — постало равједначавањем од жж, 94; — постало разједначавањем од жђ, 94, 516; — у раздвајању слогова, 67.
• жде́ра, 152.
• ждерем, 103.
• ждерјем, 103.
• ждр, 130.
• ждребе, 192.
• жђ разједначени у жд, 94, 516.
• жђацима, 806.
• жђуром, 806.
• же, 470.
• жевши, 470.
• жег, 130, 450.
• жед, 154.
• жедан, 237.
• жеђ, допуна 2-им пад., 627.
• жеђа, 154.
• жеђца, 82.
• жѐжа̑х, 467.
• жел, 154.
• желевши, 513.
• желја, 109.
• желѣ, 124.
• жеља, 109, 154.
• жеља и 3-ћи падеж, 639.
• жељевши, 513.
• жељење и начин заповедни, 705; — и допуштање начином заповедним, 706; — и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано прошастим придевом, 699.
• жена, 23, 25, 810; — као образац промене, 351.
• женам, 361.
• женами, 361.
• женах, 361.
• жене, 537.
• женидба, 82, 195.
• женка, 206.
• женски род, 25.
• жео, 470.
• жѐрава, 196.
• жестика, 203.
• жесток, 259.
• жесточији, 259.
• жетва, 186.
• жетелац, 324.
• жетеоци, 91.
• жети, 35, 469, 470.
• жећи, 462.
• жех, 470.
• жж разједначено у жд, 94.
• жив, 220, 259.
• Живан, 173.
• Живана, 173.
• Живанчић, 193.
• живарити, 136.
• живац, 215.
• живљи, 259.
• живодерац, 213.
• живот, 187.
• живина, 24.
• живкарити, 136.
• живљи, 86.
• жиг, 206.
• жидак, 254, 259.
• жижак, 205.
• Жико, 200.
• жила, 165.
• жир, 159.
• жирка, 206.
• жиропађа, 154, 273.
страна 437
• житак, 259.
• жито, 24, 183.
• жишка, 206.
• жлъна, 172.
• жлътъ, 242.
• жње — жњо, 142, 470.
• жњевен, 470.
• жњевши, 470.
• жњео, 470.
• жњети, 470.
• жњех, 470.
• жрвањ, 70.
• жрвња, 133.
• жубер, 160.
• жубор, 161.
• жудња, 179.
• жудња, казана 2-им падежем, 627.
• жуђети, 86.
• жујо, 342.
• жуљајив, 251.
• жуна, 172.
• жура, 159.
• жут, 242, 259; — -а, -о, као образац мењања, 417.
• жу̑ти̑, -а̑, -о̑, као образац мењања, 421, 432.
• жутну, 123.
• жућети, 86.
• жьн, 130, 186.
• жьм, 469.
• З зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж пред непчаним сугласницима, 85; — и с пред љ понекад избегавају једначење по говорним оруђима, 85; — од г пред и, 87, 331, 353; — постало од г, 130.
• за, 39, 486; — у сложеним основама, 294; — при глаголским основама, 303, 306; — и други падеж, 668; — са 4-им и 6-им падежем, 677.
• забава, 151.
• забелети се, 610.
• забити, 488.
• за-Бога, 76.
• заболети, 610.
• заборавак, 205.
• Забрежје, 273, 294.
• забрђе, 72, 294.
• забудем, 488.
• забуди, 488.
• заваљеник, 228.
• заваљива, 134.
• завежљај, 150.
• завести, 451.
• завет, 77.
• завијача, 116.
• зависна основа у сложеним основама, 275, 277.
• зависне реченице, 726.
• завист, 184.
• завитак, 228.
• завјет, 77.
• завој, 57, 72.
• за́во̑ја̑, 72.
• завојит, 57, 247.
• заворањ, 180.
• заврети, 490.
• заглавља, 134.
• заглављива, 134.
• загорел, 91.
• загоријел, 92.
• Загорје, 111, 157, 294.
• Загорка, 206.
• за-госте, 76.
• заграда, 151.
• заграде знак, 803.
• загризак, 205.
• загрнуо, 497.
• загрнути, 497.
• за-грош, 76.
• загртох, 497.
• задавача, 218.
• задирем, 103.
• задиркивало, 167.
• задиркивати, 136.
• заднивен, 518.
• заднити, 518.
• заднивати, 131.
• задобити, 488.
• задовољан, 282; — и додатак 6-ог пад., 655.
страна 438
• задовољство, 23, 188.
• задодвољнији, 259.
• задремати, 306.
• задржава, 132.
• задрмати, 610.
• задруга, 294.
• задужбина, 82, 294.
• зажутну, 123.
• зазрети, 512.
• зазубица, 294.
• заиграва, 132.
• заиграти, 306.
• заиста, 815.
• заједница, казана предлогом, 39, 675; — показана свезом, 40.
• заједничие именице, 24; — сличне с придевима неодређеним, 414; — кад значе људе неке вере пишу се малим словом, 809.
• заједно, 37, 816.
• за́клад, 147.
• заклада, 147.
• заклетва и 2-ги падеж, 631; — и 3-ћи падеж, 631.
• заклети и додатак у 6-ом пад., 655.
• заклинјем, 103.
• заклињање, казано прошастим придевом, 699.
• заклињем, 103.
• закључава, 132.
• закон, 147.
• закраћивање у одрицању, 722.
• зал, 230.
• залагива, 134.
• залаз, 149.
• заламати, 59.
• залац, 324.
• залет, 147.
• залива, 130.
• залца (залац), 91.
• заљуштак, 205.
• замазива, 134.
• замаћи, 303.
• замахива, 134.
• замахује, 144.
• замена казана предлогом, 39, 669.
• заменице, 21, 29, 310, 311; — личне, именичке и придевне, 30, 31; — и њихова промена, 316; — и два вида, 426; — и придевске промене, 421; — главна реч, 734, 736; — главна реч за подређену реченицу, 773; — личне у старијој и познијој промени, 400, 401; — и именица у једној речи, 815; — и предлог у једној речи, 815; — и прилози у једној речи, 816; — и редни број у једној речи, 816; — у прироку, 557; — како се слаже кад је прирок, 583; — савезне, 752, 772; — у питању, 716; — бројне, 316; — и именичка реченица, 735, 736; — и самостални додатци реченични, 769-771; — једносложне, 75; — и придевне реченице, 733; — и присвајање, казано З-им падежем, 638; — најобичнији подмет, 553; — неодређене средњега рода за количину, 632; — неодређене у одреченој реченици, 721; — непознате 3-ег лица, 740; — непознатог лица и свезе и и ни, 821; — од којих су корена̑, 114; — придевне, 32; — познатог и непознатог лица, 745, 746; — састављене с другим речима, 814; — упитне у питању, 713; — у реченичној служби, 732; — у реченицама поређења или начина, 741.
• заменичка формација падежа у придева, 422.
• заменичке основе, 118, 268 и д.
• заменички додатци но, зи, ке, 815.
• заменички корени, 112, 114.
• заменички облици, градиво за основе, 229, 261; — помешани с облицима придевским, 426.
страна 439
• замењивање начин скраћивања, 748, 753.
• заметљив, 251.
• замка, 147.
• за̀мрћи, 466.
• за̀мући се, 466.
• замчица, 87.
• Занатлијско Удружење, 809.
• занемогнем, 466.
• занемоћи, 466, 819.
• занети, 303.
• зановеташ, 221.
• за њега, 404.
• за-њга, 404.
• зао, 230.
• западно-хришћансни, 811.
• западни, 241.
• западни говор, 54; — и акценат, 77.
• западњи, 241.
• запеватн, 36, 58, 306, 610.
• запевка, 83.
• запета, 762 и д.; — и знак узвика, 801; — при скраћеним речима, 823.
• запећак, 294.
• запинати, 130.
• запињати, 130.
• запис, 20.
• записати, 36.
• запиткивати, 136.
• заплакати, 610.
• заплитати, 130.
• запнем, 471.
• заповедати, 703.
• заповедни начин, 34, 429, 430, 702, 705, 706, 811; — како постаје, 442; — у сложеним именичним основама, 299; — у одрицању 719.
• заповест, 33, 77, 93, 184.
• заповијест, 77.
• запрети, 490.
• запре́ћи, 466.
• зар, 714, 715.
• зарад и други падеж, 670.
• заради, 816.
• зарашта, 815.
• зар̈ђали, 698.
• зар̈ђати, 807, ђ.
• зарубаст, 244 засебан, 261.
• заседа, 147.
• засека, 147.
• за́селак, 324.
• за́села̑ка̑, 72.
• засена, 172.
• засипати, 130.
• заслада, 151.
• за-срце, 76.
• застава, 148.
• застајкиватн, 136.
• застареле речи како се пишу, 814.
• застарели облици, 815.
• застирак, 205.
• застирати, 130.
• застор, 149.
• застрети, 130, 490.
• застрт, 429.
• за́струг, 147.
• засути, 303.
• затвор’-де, 488.
• затворени слогови, 67.
• затег, 147.
• зато, 747, 817.
• за то, 817.
• затрка, 71.
• затрчава, 132.
• затубаст, 244.
• зау́стити 306.
• захвалан, 236, 237.
• захвалност, 91.
• захтети, 511.
• зацрвенити се, 306.
• зачетци, 98.
• зачедци, 98.
• зачети, 469.
• зачетци, 98.
• зашива, 130.
• зашто, у питању, 716, 817.
• за што, 817.
• за што ћеш, 75.
• збабаст, 244.
страна 440
• збег, 82.
• збиља, 169.
• збирна именица, 24, 153, 157, 194, 203; — и велико слово, 809; — на ад у промени, 372; — и прирок, 587; — не употребљују се у множини, 597.
• збирни бројеви, 28, 607; — у подмету 594.
• збити се, 488.
• због, 39; — и други падеж, 670.
• збогом, 806.
• зборник, 82.
• збратити, 82, 305.
• збратом, 806.
• збудем се, 488.
• зв, 534.
• зва, 128, 449.
• зна-н, 448.
• зва̑ни̑к, 72.
• звање, казано 5-им падежем, 646.
• зват, 448.
• звати, 35, 534, 541; — се спона у прироку, 558; — у својим облицима недовољан прирок, 703.
• звездар, 163.
• звека, 147.
• звекет, 187.
• звер, 371.
• звере, 192.
• зверје, 24.
• звецка, 122.
• звецну, 122.
• звиждукати, 136.
• звонарка, 206.
• звонце, 216.
• зврк, 147.
• зврка, 147.
• звучност у подели сугласника, 80; — као мера за једначење сугласника, 81, 420; — води к једначењу, па по том к избацивању сугласника, 97.
• зг у двојењу слогова, 67.
• згарати, 130.
• згорети, 130.
• зграда, 82.
• зградити, 82.
• згусне — згусне, 145.
• згусну(ти), 109, 123.
• зд у двојењу слогова, 67; — пред неким сугласницима не остаје, 102; — на крају основа, 322, 346, 357, 419.
• здела, 165.
• здепаст, 244.
• здрав, 73.
• здравији, 259.
• здравица, 110, 213.
• здравља, 86, 157.
• здрављице, 212.
• здравши, 259.
• здружити, 305.
• зђацима, 806.
• зђуром, 806.
• зеб, 163, 450, 460.
• зев, 56, 148; — како се избегава, 60; — како се попуња, 61, 130, 131; — како се укида, 62, 128; — остаје непопуњен, 63.
• зекаљ, 170.
• зекаст, 245.
• зелен, 26, 238.
• зеленак, 341.
• зеленац, 341.
• зеленети, 35.
• зелѐни̑ (зеленији), 64.
• зеленко, 72, 207, 341.
• зеленци, 341.
• зеље, 86.
• зе́љо, 342.
• земља, 597.
• земљан, 239.
• земље, 24, 597.
• земљурина, 175.
• зепсти, 82, 460.
• зетов, 252.
• зец, 327, 332.
• зецови, 332.
• зецом, 327.
• зечеви, 332.
• зечевина, 178.
страна 441
• зечиј, 231.
• зечић, 193.
• зи, 261, 815.
• зид, 24.
• зидина, 175.
• зима, 198,
• зими, 656,
• зимова, 135.
• зимски, 26.
• зимус, 37.
• зипарати, 136,
• зј иде у ж, 86.
• златар, 163,
• златарка, 206,
• златарски, 257.
• златија, 355.
• златнорог, 279.
• злато, 24, 183, 597.
• златокрил, 230, 279.
• злехудан, 276.
• злопамтило, 167.
• змај, 148.
• змијоглав, 279.
• знад, 481.
• знадбуде, 692.
• знадбудемо, 692.
• знаде — знадо, 481.
• знадем, 481.
• знади, 481.
• знадијах, 481.
• знадне — знадно, 145, 500, 612.
• знадох, 481,
• знај, 64, 442,
• знаје — знајо, 475.
• знајем, 475.
• знајеш, 475.
• знам, 475.
• зна̑н, 448, 475, 479.
• знао, 63, 91, 428.
• знао бих, 428,
• знати, 442, 473, 475, 481.
• знаћеш, 34.
• зна̑х, 475.
• знаци реченични, 759; — корист од њих, 760; — који су, 760; — при скраћеним речима, 823.
• значење главно у основи, 15; — опште у корену, 17; — глаголских основа, непосредно од корена образованих, 121; — засебно у саставку, 816; — првобитно и промењено у сложеним речима, 814; — речи и правопис, 814; — саставних делова гдекојих сложених речи, 817.
• знаш, 475.
• зна̑ше, 475.
• знаш ли, 75.
• зоб, 147, 153, 365.
• зоба, 128.
• зобљу, 365.
• зове, 534.
• зовијах, 541.
• зовни-де, 487.
• зоологија, 63.
• зопца, 216.
• зорица, 212.
• зр, 149.
• зракав, 250.
• зрео, 698.
• зрети, 512.
• зри, 512.
• зрим, зриш, 512.
• зримо, 512; — зрите, 512.
• зрно, 172.
• зрно по зрно, 817.
• зру, 512.
• зрући, 512.
• зуб, 17, 19, 335.
• зубат, 17, 19, 243.
• зубац, 17, 19.
• зубача, 219.
• зуби, 44, 45.
• зубима, 335.
• зубић, 17, 19.
• зубља, 169.
• зубма, 335.
• зубни сугласници, 79.
• зубно-носни сугласници, 79.
• зубоња, 19.
• зуквара, 162.
страна 438
• зч иде у сч, 85.
• зъ-наставак у заменица, 268.
• И, именица, 114, 269, 400, 401, 416, 421, 426, 427.
• и, глагол, 61, 121.
• и, свеза или усклик, 13, 22, 40, 728, 740, 777, 821; — и запета, 763, 765; — при набрајању или ређању, 766; — у правопису, 805.
• и — и, свеза, 720.
• и кратко снажењем постаје ѣ, 149; — пспада испред ј, 151; — иде у ј у начину заповедном, 442; — ишчезава, 479, 509, 515, — на крају постаје ј., 522; — оснажено у ој, 149; — мења се у ј, 131, 486, 506, 516; — постаје ј ради укидања зева, 62; — постаје и̑ снажењем или сажимањем, 64, 130, 149; — постало из ы, 130, 182; — постало из ъ, 130; — постало из ѣ, 90, 92; — у српским говорима, 54, 77; — пред је испада, 157.
• и — ја — је, и одређени придеви, 416, 421, 426, 427; — образац мењања, 402.
• и-наставак, 105; — у начину неодређеном и значење које придаје, основи, 126, 134, 449; — у 2-ом падежу множине у речи на а, 358; — за начин заповедни, 442; — за четврту врсту, 449, 514; — уз основе којима се придаје још и а за учесталу радњу, 131; — уз глаголске основе и основа времена садашњег, 141; — уз глаголске основе које се узимљу као градиво именичких основа, 151; — стари наставак за 3-ћи пад. мн., 380; — стари наставак за 6-ти пад. мн. 350, 384.
• иа страних речи у српском писању, 63.
• ив постало из у, 144.
• ив-наставак при придевским основама, 251, 260.
• ива-наставак за глагол. основе, 134, 449, 543; — и основа времена сад., 144.
• ива-наставак при придевским основама, 251, 260.
• Ивањ, 233, 418, 809.
• ивањски, 809.
• ивати-наставак глаголских основа и његово значење 611.
• ивер, 160.
• иверје, 72.
• Иво, 152.
• иво-наставак при именичким основама, 197; — при придевским основама, 251, 260.
• игла, 165.
• Игњо, 152.
• иго, 147.
• игра, 159.
• играј, 34.
• игралиште, 227.
• играње, 228.
• играти, 33, 34.
• играчица, 214.
• игриште, 209.
• ид (иде — идо) 485.
• иди, 34.
• идолопоклоник, 809.
• иже, 104, 269, 400.
• ижљубити, 85.
• ижљутити се, 85.
• из, 13, 39, 486, — с другим падежем, 666, 670; — при глаголским основама, 304, 307; — у сложеним основама, 283.
• иза, 39; — с другим падежем, 666.
• изабрати, 104, 304,
• изагнати, 104.
• изадрети, 104.
• изазвати, 104.
страна 439
• изапрати, 104.
• избацивање појединих сугласника, 81, 97; — избегава се уметањем самогласника а, 104.
• избавити тражи 2-ги пад. као допуну, 629.
• избирак, 205.
• избљувак, 205.
• избор, 149.
• извадити, 304.
• изван, 39, 816; — с другим падежем, 663.
• изветшати, 96.
• извештати, 96.
• извирати, 130.
• извише, 816.
• изводња, 179.
• извор, 130, 149, 283.
• извор радње глаголске, 609, 709.
• изворац, 216.
• извршена радња у будућности, 692.
• извршилац радње глаголске, означен наставком, 169, 201, 213, 218, 221, 223.
• извући, 304.
• изговор српских речи, 807.
• изгорео, 447.
• изгорели̑, 447.
• изгорелина, 227.
• издавати, 611.
• издаја, 116, 148.
• издајица, 213.
• изданак, 283.
• издати, 304,
• издвајање између нечег, обележено предлогом, 671.
• издер, 149.
• издирало, 167.
• изелица, 227.
• изидем, 486.
• изиђем, 486.
• изити, 486.
• изићи, 486.
• изједначењем два сугласника један испада, 97, 100, 101.
• изједначивање сугласника по звучности, 82; — по говорним оруђима, 100.
• излити, 304.
• изљутити се, 85.
• измаглица, 283.
• измахнути, 304.
• између, 39, 601, 816; — с другим падежем, 671.
• измена, 151.
• измишљава, 132.
• измолити, 304.
• изнад, 39, 816; — с другим падежем, 665.
• изнемогао, 690.
• изнемоглога, 690.
• изнемогнем, 466.
• изнемоћи, 466.
• изненада, 815.
• изненађење и знак узвика, 800.
• изнети, 458.
• и̏зни̑као, 168.
• изнутра, 37, 815.
• изнутрица, 283.
• изобила, 815.
• и̏з-ока, 76.
• изостављање у скраћивању речи, 748, 749.
• изостављен прилог или заменица главне реченице, 752; — неки део реченице и почивка, 795.
• израсла, 102.
• и̏зра̑стао, 168, 364.
• израстл, 364.
• израст-ла, 102.
• изручке, 815.
• изуба̑ха, 815.
• изузимање, казано предлогом, 39; — означено 2-им падежем, 663.
• изумрли облици, 814, 815.
• изути, 473.
• ии сажето, 64.
• иј- гласови и њихове промене, 64, 231; — у правопису, 807.
• иј- наставак у придевским и заменичким основама, 231, 271; — за поређење, 259.
страна 444
• ија- наставак, 158, 228, 231, 259.
• ија- гласови стежу се у ја, или а̑, 151, 455, 457, 472, 467.
• ије (од јести), 452.
• ије јужнога говора, 54, 77, 347.
• ије- наставак, 108, 157, 228, 231. 259, 286, 754; — постало је, 157.
• ијем, 452, — ијеш, 452, — ијемо, 452, — ијете, 452, — ију, 452.
• ијем- наставак у придевских заменица, 293.
• ијех- наставак у придевских заменица, 393.
• ијех- наставак 7-га падежа, 340, 350, 425.
• ији- гласови у правопису, 807.
• ик- наставак, 108, 203, 228.
• ика- наставак, 203.
• икад, 37, 821.
• икоји, 821.
• Иконија, 158.
• иконо-нос, 278.
• иконос, 278.
• Иле, 343.
• или, 13, 40; — међу више реченичних делова, 765; — и запета, 763; — при набрајању или ређању, 766.
• или — или, 720, 729.
• Илија, 352, 355.
• Илијин, 240.
• илијински, 809.
• Илијић, 64, 193.
• ѝли̑нски, 809.
• Или̑ћ, 64, 193.
• им, 402.
• им- наставак у придевских заменица, 393; — стари наставак за 3-ћи пад. мн. 376, 399, 424.
• има, 525.
• имад, 525.
• имадем, 525.
• имадијах, 525.
• имадне, 500, 612.
• имаднем, 525.
• имадох, 525.
• имађах, 525.
• имам, 440.
• имати, 440, 525.
• име, 50, 199.
• име и предлог у једној речи, 815, 816.
• имена, 22; — и њихова промена, 316; — особна и велико слово, 809; — у слагању основа, 274, 275; — шта су и које су, 311.
• именица, глаголска, 754.
• именица и број састављени у једну реч, 815.
• именица и заменица у једној речи, 815.
• именица и придевна реченица, 733; — како се слаже кад је прирок, 557, 584.
• именице, 21, 310, 311; — бројне, 316; — и именичке реченице, 735; — и њихова промена, 316, 317; — и њихови корени, 113; — и њима придате придевске реченице, 775; — и њихов самосталан додатак, 769–771; — најобичнији подмет, 553; — од готових облика састављене, 811; — од прошастих придева образоване, 807; — особне, заједничке, збирне, вештаствене, 24; — састављене у једну реч с другим речима, 814, 815; — свеколике могу имати атрибут и апозицију, 571; — стварне и мислене, 23; — у петом падежу и запета, 70; — у реду речи, 756; — у реченичној служби, 732.
• именичка реченица, 732, 736; — како се скраћује, 755.
• именичке заменице, 30, 31, 385; — њихова промена, 386.
• именичке основе, 118.
• именичке подређене реченице и запета, 771, 773.
• именичке подређене реченице уз именице и заменице, 735.
страна 441
• именичке основе, 433; — и не, 818.
• именичке основе и основа времена садашњег, 143; — и ѣ- наставак начина неодређеног, 125; — и ну- наставак начина неодређеног, 122, 123; — и не- наставак основе времена садашњег, 145; — и и- наставак начина неодређеног, 126; — и а- наставак начина неодређеног, 133.
• именски додатак глаголски, казан начином неодређеним, 703.
• именски облици, 615 и д.; — у глагола, 430; — прирок, 556, 557.
• именски прироки начин неодређени, 703; — и слагање, 582, 583; — и 6-ти падеж, 652; — у ком је падежу, 616; — у трпним реченицама, 710.
• ими, стари наставак 6-ог падежа, 399, 425.
• имперфекат, 441, 686.
• имућ, 440, 443.
• имућан, 260, 440.
• ин -а -о, 269.
• ин- наставак, 107, 174, 206, 240, 333, 418.
• ина- наставак, 175, 176, 177, 178, 227, 228, 229, 240.
• има, заменица, 269.
• и̏на̑ко, 271.
• индојевропско стабло језика, 42.
• индијски језик, 42.
• ино- наставак, 240.
• ино, заменица, 269.
• иња- наставак, 182, 228.
• ир наместо р, 130, 149.
• исећи, 97.
• исечак, 109, 205.
• исисати, 97.
• искати 531.
• исклучивање у побрајању, 817.
• искон, 283.
• искрај, 816.
• искрасти, 304.
• искупити, 304.
• искушеник, 228.
• исходати, 611.
• испашта, 131.
• испек, 147.
• испирати, 130.
• испирача, 218.
• испис, 20.
• испита, 307.
• испи-чутура, 299, 811.
• исповест, 93.
• испогибати, 611.
• испод, 39; — и други падеж 665, 816.
• испод-леда, 76.
• исполца (исполац), 91.
• испоразболевати се, 611.
• испрва, 816.
• испред, 39, 816; — и други падеж, 666.
• испреко, 816.
• испровлачити, 611.
• исред, 816.
• истерати, 304.
• истећи, 36, 304, 307.
• исти, -а, -о, 32, 427, 485.
• истинит, 247.
• истина, 816.
• истицати, 130.
• истјецати, 130.
• исток, 82, 149.
• истом, 37.
• историјска граматика, 42.
• историјски, 64, 807.
• истори̑ски, 807.
• исторички слог и време садашње, 683.
• историчко будуће, 693.
• источни говор, 54; — и акценат, 77.
• источно-словенски, 811.
• иструнути, 499.
• иструо, 499.
• ит- наставак, 247, 261.
• ита- наставак, 247.
страна 446
• Италија, 63.
• и тако даље, како се пише скраћено, 823.
• ити, 121, 473, 485, 486.
• ито- наставак, 247.
• ић- наставак, 107, 193, 261.
• ићи, 34, 35, 61, 121, 473, 485, 486.
• их, усклик, 22, 402.
• их- наставак за 7-ми падеж у старо време, 340, 350, 376, 384, 393, 399, 425; — при основама, 212.
• ица- наставак, 18, 107, 212, 213, 214, 215, 226, 227, 229.
• ица- наставком изведене бројне именице у подмету, 594.
• ице- наставак, 212.
• иш, усклик, 22.
• ишавши, 485.
• ишибати, 97.
• ишло, 165.
• иште- наставак, 209, 227, 345.
• иштем, 531.
• ишчачкати, 85.
• ишчашити, 85.
• ишчезнути, 819.
• Ј, непчани сугласпик, 79; — ко је увео у српску азбуку, 46; — и и претварају се једно у друго, 64; — иза и не изоставља се, 64; — постало од и, 131, 442, 486, 506, 516, 522; — и спајање с разним сугласницима, 86, 526; — испада после р, 103; — испада после непчаних сугласника, 101, 365; — у попуњању или укидању зева, 61, 128, 148, 150, 151, 474, 479, 502, 534, 540; — писано следствености ради, 807; — предметнуто наставку, 245, 250; — при једначењу самогласника, 65; — у сажимању самогласника, 64; — прионуло на крају речи, 395; — не бележи се у писању, 63.
• ј, лична заменица, 300, 402.
• ј- настанак, 108, 418, 809.
• ја, 29, 31, 268, 269, 416; — како се мења, 387.
• ја, лична заменица женског рода 401; — у сложеној придевској промени, 421.
• ја, свеза, 40, 730; — и запета, 763, — међу више реченичних делова, 765, — при набрајању или ређању, 766.
• ја- наставак, 107, 154, 155, 156, 232, 252, 259, 261.
• ја̑, постало од ија, 455.
• ја сам хвалио, 546.
• ја сам хваљен, 550.
• ја̏, Бог ме, 822.
• ја-боме, 811.
• јабоме, 822.
• јабуко, 207.
• јабуков, 252.
• јабучар, 163.
• јав- наставак при придевским основама, 250.
• јави, 122, 656,
• јавити се, спона у прироку, 558.
• јавкати се, 83.
• јавкати, 136.
• јавну, 122.
• јагањац, 382.
• јагањци, 382, 597.
• јагњад, 382, 597.
• јагње, 25, 382, 597.
• јагњѐта, 382.
• јагњешце, 216.
• јагодњача, 219.
• јадиковац, 215.
• јадова, 135.
• јадолик, 279.
• Јадранско Море, 809.
• јаже, 114, 269, 400.
• јазъ, 268.
• ја — ја, 729.
• јајача, 219.
• јаје, 380.
страна 447
• јак, 73.
• јак- наставак при именичким основама, 201, 207, 228.
• јака- наставак, 201.
• Јаковљев, 253.
• јали, и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766.
• јали — јали, 729.
• јамица, 212.
• јан- наставак, 106, 107.
• јан-ин- наставак, 174, 206; — и множина 333.
• Ја́на, 355.
• Ја̑но, 355.
• јануар, 809.
• јао, 22.
• јар- наставак, 162, 163.
• јара- наставак, 162, 163.
• јарад, 194.
• јарам, 198, 322.
• јаре, 382.
• јаребица, 214.
• јарета, 382.
• јарић, 382.
• јарићи, 382.
• јаружица, 87.
• јарчев, 253.
• ја сам, 75.
• јасан сугласник на крају, 84, 326.
• јасеновина, 178.
• јасни сугласници, 80.
• ја̀сни̑ (јаснији), 64, 807.
• јаснији 807.
• јасник на крају 326.
• јаст- наставак, 245.
• јастребови, 332.
• јато, 183.
• јаха, 128.
• ја̀хаћи̑, 248.
• јачање самогласника̑, 57.
• јачи, 86.
• јашем, 440.
• ја̏шу, 440.
• јд премећу се местима, 486.
• је, лична заменица, 269, 400, 401, 416; — у сложеној глаголској промени, 421.
• је у јужном српском говору, 54, 77, 347, 513; — пред самогласницима, пред ј или ђ, 90, 92.
• је- наставак за основу времена садашњег, 130, 140, 142, 144, 434, 470, 510, 519, 526.
• је- наставак за разне именске основе, 154, 253, 259, 261, 267.
• је, јест, 459, 546.
• Јеврејин, 174.
• Јеврејка, 206.
• јего, 402.
• јегуља, 171.
• јед, 139, 184, 435, 440, 452.
• једа, 738.
• једак, 254.
• један, -на, -но, 262, 316, 405, 406, 607, 608, 721, 817.
• једанаест, 298.
• једанпут, 815.
• једаред, 815.
• једа̑х, 455.
• једва, 37, 38.
• једе — једо, 455.
• једем, 452, — једеш 452, — једе, 452.
• једиво, 197.
• једи́нак, 208.
• јединац, 215.
• једар, 234.
• једло, 165,
• једнак, 745.
• једнака два сугласника — један испада, 97.
• једнаки се сугласници растављају самогласником а, 104.
• једнаки подмети и прироци, и изостављање, 750.
• једнаки додатци и изостављање, 751.
• једначења недопуштена у књижевном језику, 807.
страна 444
• једначење и избацивање, 97 до 101.
• једначење самогласника, 56, 65, — обележено апострофом, 813.
• једначење сугласника по звучности, 81, 82, 420; — по говорним оруђима, 81; — избегава се уметањем а- самогласника, 104.
• једначији, 259.
• једнина, 5, 312; — у глагола, 431; — везана за значење ре́чи̑, 597.
• једногодишњи, 277.
• једномесечићи, 277.
• једносложне речи какав акценат не могу имати, 73.
• једрина, 177.
• једро, 159.
• је́ду, 452.
• је̏ду̑, 452.
• јеђа̑х, 455.
• јеж, 154, 327.
• јеже, 114, 269, 400.
• јежом, 327.
• јез, 154.
• језеро, 160.
• језик, 44, 45, 206; — и граматика, 41; — народни, 42; — српски и словенски, 42; — шта је, 1; — како постаје, 2.
• језичак, 206.
• језичић, 87.
• језични сугласници, 79.
• Је́ла, 355.
• Јелена, 355.
• јеленом, 89.
• јеленрог, 296.
• јеленче, 192.
• јелењи, 233.
• јелика, 203.
• јелинско-српски, 811.
• Јелице, 354.
• јело, 165.
• Је̑ло, 355.
• јелов, 252.
• је̑м, 139, 435, 440, 452.
• је̑мо, 452.
• јему, 402.
• јер, 747.
• јербо, 747.
• Јерменин, 174.
• Јерменка, 206.
• јес, 106, 139, 435, 438, 440, 459.
• јесам, 139, 435, 436, 440, 459.
• јесенас, 37.
• јеси, 459.
• јесмо, 436, 459.
• јес-о-нт, 436, 438.
• јес-си, 436.
• јест, 436, 440, 459.
• јесте, 436, 459.
• јести, 451, 452.
• јесу, 436, 438, 459.
• јесући, 459.
• јеткати, 136.
• јечам, 322.
• јечие, 141.
• јечмача, 219.
• јечмен, 238.
• Је́шо, 220.
• ји- наставак, 423, 446.
• јј у поређених придева остаје, 97, 807.
• јо-наставак, 154, 156, 232.
• јо- наставак за основу времена садашњег — види је- наставак.
• Јово, 152.
• Јован, 233; — како се пише скраћено, 823.
• Јовањ, 809.
• јовањски, 809.
• Јовин, 809.
• јој, 402.
• Јока, 193, 353.
• Јокић, 193.
• Јоле, 343.
• јотовање, 81, 86, 259, 365.
• јт премећу се местима, 486.
• ју, 402.
• ју- наставак, и гласовне промене њега ради, 365.
• јувка, 83.
• јужни говор, 54; — и л 92; — и замена му ѣ пред самогласницима и ј и ђ, 90, 92; — и избацивање ј 103; — има рије место ре, 463; — и ѣ- наставак основе начина неодређеног, 501; — и његова правила 347, 513; — у промени заменица и придева, 417; — и веза његова с акцентом, 77.
• јунак, 331.
• јунаци, 87, 331.
• јунацима, 331.
• јуначе, 88.
• јуначки, 87.
• јуначнији, 259.
• јуначтво, 99.
• јунаштво, 99, 188.
• јур- наставак, 164.
• јура- наставак, 164.
• јури, 122.
• јурне, 145.
• јурну, 122.
• јутарњи, 241.
• јутрос, 37.
• јуфка, 83.
• јуче, 37.
• јъ- наставак, 154, 155, 232, 253, 259, 261, 270, 443, 446.
• јъшъ- наставак за поређење, 259.
• К, грлени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — иде у ц пред наставцима који почињу с и, 87, 259, 331, 353; — иде у ч пред е 88, 328, 539; — постаје ч пред и, 87; — промењено у ц, 130; — испада пред л, 498; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст, или шт, 102; — остаје без претварања, 353; — кј иде у ч, 259.
• к- наставак за глаголску диминутивну радњу, 136, 137.
• к, предлог, 39; — и трећи падеж, 672.
• ка̑, 66, 807.
• ка’, 812.
• ка- наставак именски, 107, 193, 200, 205, 206, 208, 228, 254–5, 257.
• каблар, 163.
• кад, 13, 37, 272, 733, 739, 745, 774, 775, 817, 821; — у питању, 716.
• ка́да, 116.
• када, 272, 745.
• када — тада, 745.
• кад било, 817, 821.
• кадгод, 817.
• кад год, 817, 821.
• каде, 272.
• кад-и-кад, 811.
• ка̀ди̑ница, 215.
• кад му драго, 817, 821.
• кад ће, 806.
• кадца, 98.
• кадшто, 37, 816.
• кажи-де-те, 488.
• кажипут, 299.
• каза, 128.
• казива, 449.
• казивати, 611.
• казује—казујо, 543.
• какав, -ква, -кво, 29, 32, 261, 271, 426, 604, 606, 714, 817, 821.
• какав — такав, 741.
• каквоћа и придевне заменице, 32; — казана сложеним основама, 275, 279; — казана 2-им падежем, 620.
• кака, -а, -о, 32, 271, 427.
• како, 37, 714, 733, 737, 738, 742, 745, 747, 774, 776, 817, 821; — у питању, 716.
• каков, 271.
• какови, 426.
• како — онако, 741.
• како сте, 75.
• како — таки, 745.
• како — тако, 741.
• калдрма, 91.
• кале, 343.
• калпак, 91.
• калуђер, 115.
• калуђери, 126.
• калуђерица, 214.
• калуђерство, 188.
• калфа, 91.
• калца (калац), 91.
• каљав, 250.
• каљогажа, 111, 155, 278.
• камен, 23, 72, 327.
• каменит, 247.
• Каменичанин, 86.
• камење, 157.
• ками, 337.
• камичак, 206.
• камо, 37, 272; — у питању, 716.
• камо ли, 723, 744.
• кан’-да, 742.
• ка̑-но, 811.
• ка’-но, 742, 812.
• као, 37, 66, 654, 742, 807, 812.
• као год, 742.
• као год што — тако, 741.
• као да, 742.
• као-но, 811.
• као оно — тако, 741.
• као што, 742.
• као што — тако, 741.
• кап, 153, 154, 365.
• капа, 115.
• капавица, 215.
• капља, 154.
• капља по капља, 817.
• капљица, 212.
• капљу, 365.
• капура, 164.
• капца, 216.
• Караџић Ст. Вук, 46.
• Карловци, 72.
• касапин, 174.
• Касацион Суд, 809.
• каскати, 136.
• каткад, 816.
• католицизам, 809.
• ка̏ће, 806.
• каца, 98.
• качар, 163.
• качара, 163.
• кашаљ, 322.
• кашичара, 163.
• кашљив, 251.
• кв сугласници, 83.
• квасац, 213.
• квасилица, 227.
• квочка, 206.
• кврга, 210.
• ке, дометак, 815.
• кестење, 157.
• кидати, 58.
• кидљив, 251.
• кијавица, 215.
• кијак, 202.
• киселина, 177.
• киселица, 215.
• кисео, 698.
• китаст, 245.
• кићен, 86.
• кићенка, 228.
• киша, 86.
• кј постаје ч, 86.
• кл, 154.
• клада, 147.
• кладурина, 175.
• клањати, 611.
• класа, 133.
• класак, 206.
• класобер, 278.
• кла̏сти, 451.
• клатарити се, 136.
• клати, 529.
• клатно, 172.
• клек, 466.
• клекне, 145.
• кленовац, 215.
• клеп, 149.
• клепа, 147.
• клепет, 187.
• клепало, 167.
• клет, 184, 448.
• клетва, 83, 186.
• клетвен, 238.
• клети, 611; — као образац мењања, 469.
страна 451
• клети се, — и 6-ти падеж, 655.
• клећи, 466.
• кли, 213.
• клизак, 254.
• клик, 149, 153, 466.
• кликну, 122.
• клињ-чорба, 273, 296, 811.
• клићи, 466.
• клица, 213.
• Кличевац, 215.
• клокот, 187.
• клокоће, 143.
• клоца, 122.
• клупко, 207, 346.
• клупче, 192.
• кльн, 130, 186.
• клѣ, 184.
• кљу, 534.
• кљувати, 172, 534, 540.
• кљује — кљујо, 534.
• кљујем, 540.
• кљун, 172.
• кљуцало, 167.
• кљуцати, 136.
• клоцну, 122.
• кључа, 133.
• кмедгајо, 806.
• кмет-Гајо, 806.
• кмет-Јанко, 811.
• кметова, 135.
• кметовати, 36, 610; — и 3-ћи падеж, 636.
• кметује, 144.
• кнегињин, 240.
• кнеже, 328.
• кнежеви, 332.
• кнежевина, 178.
• кнежина, 176.
• кнез, 328, 332.
• кнезови, 332.
• књига, 24.
• књигоноша, 155.
• књижевник, 204.
• књижурина, 175.
• ко, 31, 269, 392, 396, 604, 714, 807, 821; — у промени, 396.
• ко̑, 66, 807.
• к’о, 812.
• ко- наставак, 200, 205, 207, 254–5, 257.
• ко било, 817.
• ков, 149.
• кова(ти), 57, 109, 126, 540.
• ковачина, 176.
• ковем, 57.
• коврљак, 201.
• кога, 261.
• кога-но, 811.
• когов, 261.
• коговић, 261.
• когод, 817.
• ко го̏д, 817.
• код, 39; — и други падеж, 664.
• кожан, 239.
• кожурина, 175.
• козалца (козалац), 91.
• козара, 163.
• козјак, 202.
• кои, 807.
• које-, 816.
• којегде, 816.
• којего, 270.
• којекад, 816.
• којекакав, -а, -о, 32, 426, 816.
• којекаки, 32.
• којекако, 816.
• којеко, 31, 392, 816.
• које — које, 729.
• којекоји, -а, -е, 32, 816.
• којекуда, 816.
• којечиј, -а, -е, 32, 427, 816.
• којешта, 31, 392, 816.
• који, -а, -е, 32, 400, 427, 604, 605, 606, 714, 807, 817, 821.
• који било, 821.
• који год, 821.
• који му драго, 821.
• који-но, 811.
• Којо, 155.
• кока, 152, 353.
• кокин, 240.
• кокош, 25, 366.
• кокошка, 206.
• коко̀ши̑, 366.
страна 448
• кокошију, 366.
• коласт, 245.
• колач, 219.
• колевка, 83.
• колеђанка, 206.
• колено, 71.
• ко̀ле̑нце, 346.
• колефка, 83.
• коли, 340, 350.
• колики, -а, -о, 32, 427, 604, 741, 817.
• колики — толики, 741.
• колико, 29, 776, 817, 821.
• коли(х), 340.
• колица, 212.
• количина и мера, казана заменицама, 32; — казана 2-им падежем, 622.
• колје — колјо, 529.
• коло, 70.
• коловођа, 278.
• коловоз, 111, 278.
• колута, 133.
• ко̏ља̑х, 529.
• коље, 70, 86, 142.
• кољем, 529.
• комађе, 157.
• комилац, 227, 324.
• комидба, 195.
• ко му драго, 817.
• комшо, 152.
• ко̑на, 152.
• конац, 74, 322, 323.
• ко̏на̑ца̑, 74.
• ко̑ни̑к, 72.
• конц, 231.
• конца, 74.
• концесионал, 706.
• кончан, 239.
• коњ, 335.
• коњем, 89.
• коњиц, 212, 328.
• коњицу, 328.
• коњма, 335.
• коњокрадица, 335, 213, 278.
• коњух, 163.
• коњушар, 163.
• ко̏па̑, 66.
• копао, 66.
• копар, 159.
• копати, 35.
• копач, 218.
• копачем, 89.
• копље, 346.
• копнети, 35.
• копно, 172.
• копња, 179.
• ко̏по̑, 66.
• копча међу подређеном и главном реченицом, 752.
• коракљај, 150.
• корба, 195.
• корен, 17; — и опште му значење, 19; — и родност, или изданци му, 19, 116; — глаголски, 113, 433, 434; — глаголски и заменички, 112, 114; — према основи, 106, 113, 120; — као основа времена садашњег, 139; — није једина подлога за образовање основа, 107; — раширен, 534; — у образовању диминутивних глагола, 136; — и ну- наставак за основе начина неодређеног, 122, 123; — и ѣ- наставак начина неодређеног, 124.
• коренов самогласник и снажење, 106, 121, 146, 205, 213, 217, 229, 230, 261.
• коре се, 125.
• кори, 126.
• корист, 72.
• коританце, 72.
• коритаст, 245.
• кориташце, 216.
• корпорација̑ имена како се пишу, 809.
• коса, 209.
• косац, 213.
• косач, 110, 218.
• косидба, 195.
• косити, 35.
страна 449
• коснат, 243.
• Косовка, 206.
• косовљи, 233.
• кост, 366.
• Коста, 156; — како се пише скраћено, 823.
• ко̀сти̑, 366.
• костију, 366.
• костљив, 102.
• костобоља, 111.
• костур, 164.
• котал, 165, 325.
• котао, 165, 325.
• котл, 325.
• котлина, 175.
• котлови, 332.
• котур, 164.
• кошава, 196.
• кошара, 163.
• кошен, 62, 86, 430.
• кошени, 431.
• кошљив, 102.
• кошић, 193.
• коштак, 94.
• крављи, 233.
• Крагујевац, 215.
• крад, 147, 154, 447, 449, 450, 455.
• краде, 480.
• крадикоза, 299.
• крадл, 447.
• крадљив, 251.
• крадљивац, 215.
• крадом, 147.
• крађа, 154.
• крај, именица, 148.
• крај, предлог, 39; — и други падеж, 664.
• крај глаголској радњи, 610, 613, — времена казан предлогом, 658.
• крајеви, 332.
• крајика, 203.
• крајњи, 241, 423.
• краљева, 135.
• краљеви, 89, 332.
• краљем, 89.
• краљица, 214.
• краљује, 144.
• крањски (словенски), 42.
• крао, 447.
• краосица, 213.
• красота, 190.
• крастав, 250.
• красти, 451, 480, 485.
• кратак, 254, 259.
• кратак акценат, 70, 73.
• кратки слогови и разлике српских говора, 77.
• крв, 365.
• крвљу, 365.
• крволок, 147.
• крвопија, 148.
• крвопилац, 324.
• крвопролитник, 278.
• крвопролиће, 278.
• крвца, 83, 216.
• крека, 147.
• крекетуше, 223.
• креља, 169.
• кремен, 597.
• кремење, 597.
• крену, 122.
• кренуо, 497.
• кренути, 497.
• крепчији, 259.
• кресиво, 72.
• крет, 122.
• кретање и правац, 657; — и реченице за место, 746; — и трећи падеж, 634; — и предлог к, 672; — и 6-ти падеж, 650.
• кретох, 497.
• кри, 479.
• крив, 73, 249, 259.
• кривак, 202.
• кривац, 215.
• кривда, 70.
• кривоног, 279.
• крилат, 243.
• крилатица, 215.
• крилача, 219.
• крилаш, 222.
• крило, 165.
• криоце, 346.
страна 454
• крит, 479.
• крити, 473.
• крма, 198.
• крмељ, 365.
• крмељив, 251.
• крмељу, 101, 365.
• крњи, 126.
• крњо, 342.
• кров, 149.
• кровнат, 243.
• кровуљина, 175.
• кроз, 39; — и четврти падеж, 673.
• крозањ, 104.
• кроз сред, 816.
• кроз што, 815.
• крој, 515.
• кројач, 110, 218.
• кројити, 515.
• крок, 433.
• кротак, 254.
• крочити, 433, 610.
• крошто, 815.
• крстат, 243.
• крстача, 219.
• крстина, 175.
• крстити, 516.
• крст-њак, 102.
• Крунија, 158.
• крут, 230, 259.
• кру̏ша̑ка̑, 73.
• крушков, 252.
• крх, 154, 180, 254.
• крш, 154.
• кршак, 254.
• кршњак, 102.
• крштава, 132.
• крштавати, 94.
• крштах, 516.
• крштен, 516.
• кры, 149.
• кт постаје ћ, 95.
• кто, 96, 269, 396.
• кћер, 377.
• кћи, 377.
• ку, 57, 128, 149, 180, 540.
• ку-а, 109.
• ку-ати, 57, 540.
• кувар, 162.
• куд у питању, 716, 774.
• куд ћеш, 806.
• куда, 37, 272, 746, 821.
• ку̀да̑ ћеш, 75.
• куде, 272.
• кудељица, 212.
• кудије, 272.
• ку-ем, 57.
• кује — кујо, 540.
• кука, 147.
• кукавица, 215.
• ку́кац, 216.
• кукњава, 196.
• куконосаст, 279.
• куку, 22.
• кукурека, 122.
• кукурекне, 145.
• кукурекну, 122.
• кукурузница, 215.
• кумити, са 6-им пад 655.
• куне — куно, 141.
• кунем, 50.
• кунијах, 472.
• куњах, 472.
• купа, 128.
• купац, 213.
• купеж, 217.
• купова, 105, 135.
• куповавши, 429.
• куповала, 105.
• куповали, 429.
• куповасте, 429.
• куповат, 429.
• куповати, 429; — као образац мењања, 544.
• куповаху, 429.
• купуе — купујо, 434, 440, 543, 544.
• купујте, 429.
• купују, 429, 440.
• купујући, 429.
• купусиште, 209.
• кусаљ, 170.
• кусаст, 246.
• кусовљев, 253.
• кусуља, 171.
страна 455
• кутијица, 64.
• кути̑ца, 64.
• кутлача, 219.
• ку̑тња̑к, 72.
• кутњи, 94, 241.
• кућа, 23, 24, 70, 361.
• куће́рак, 333.
• ку̏ћеш, 806.
• кућњи, 94, 241.
• кућурина, 175.
• куца, 122.
• куцати, 136.
• куцкати, 136.
• куцну, 122.
• кушљо, 152, 342.
• къ, 272, 396.
• къ- наставак, 257.
• къдѣ, 272.
• къјъ, 270.
• къто, 269, 396.
• кыс, 213.
• кьде, 746.
• кѫдѣ, 272.
• Л- сугласник, 79, 81, 91; — изазива испадање д и т, 447; — не трпи пред собом зд, ст и шт, 102; — снажењем постаје ал, ол, ел, 149; — снажењем постаје ла, 149; — раширено у лѣ, 489; — претворено у о, 65, 168, 324, 325, 346, 357, 364, 419; — претворено у у, 469; — и преда њ уметнуто а, 325; — на крају слога остало без претварања, 324; — уметнуто међу б, п, в, м и међу ј, 86; — у јужном говору, 92.
• ле (лѣ)- наставак за прилоге, 272.
• ло- наставак, 165, 166.
• ла- наставак, 105.
• лав, 25.
• лавеж, 217.
• лавица, 25.
• лага, 128.
• лагано, 816.
• лагачак, 255.
• лагати, 130; — се, 35.
• лађа, 358; — ла̑ђа̑, 358.
• ла̑ђи̑, 358.
• лаж, 153.
• лажа, 86.
• лажљив, 251.
• Лазар, 200.
• лак, 254, 259.
• лака, 193.
• лакат, 321, 322.
• лакац, 216.
• Лакић, 193.
• Ла́ко, 200.
• лакомство, 188.
• лане, 656.
• ландарати, 136.
• лани, 656.
• лапавица, 215.
• ла̏сан, 259.
• Латинија, 158.
• Латинин, 174.
• латиница и писање, срп. јез., 47.
• Латинка, 206.
• латински језик, 42.
• Латинчад, 194.
• лаћа, 131.
• лев, 249.
• лѐва̑к, 72, 202.
• левак, 110, 205.
• ле̑ви̑, 249.
• левке, 815.
• лево, 37.
• левча, 83.
• левчић, 83.
• лег, 130, 149, 154, 466, 611.
• ле́гати, 58, 130, 611.
• легне, 145.
• легнем, 466.
• легнути, 145.
• лежа, 508.
• лежати, 508.
• лежем, 466.
• лежећив, 260.
• лез, 456.
• лези, 87.
• лек, 466.
• леле, 22.
страна 456
• ленгер, 160.
• леп, 26, 78, 149, 230, 259, 415.
• ле́па, 77, 78.
• Лѐпава, 196.
• ле̑паја, 416.
• лепи, 126.
• ле̑пи̑, 415.
• ле̑пим, 416.
• лепо, 54, 77, 78.
• ле̑поје, 416.
• лепота, 23, 78.
• лесковина, 178.
• лет, 130.
• ле́тати, 36, 58, 130, 610.
• летети, 36, 58, 130, 213, 610.
• лети, 656.
• летну, 122.
• лѐто, 147.
• ле̏то, 183, 347.
• летова, 135.
• летос, 37.
• летује, 144.
• лећајив, 251.
• лећети, 78.
• лѐћи, 58, 130, 462, 466, 611.
• ле́ћи, 462.
• леха, 211.
• лешкарити, 136.
• лешкати, 136.
• лештак, 202.
• ли(ти), 57, 61, 64, 105, 106, 120, 121, 429, 449, 450, 479, 807.
• ли, 714, 715, 728, 737.
• ливада(х), 361.
• ливен, 61, 429, 479.
• ливши, 429.
• лие, 141.
• лиза, 128.
• лиз-ка, 109.
• лиј, 64, 429, 807.
• ли́ја, 156.
• лијах, 429.
• лијевке, 815.
• лијегати, 130.
• лијем, 429.
• лијеп, 78.
• лијѐпа, 77, 78.
• лијепо, 54, 77, 78.
• лијетати, 130.
• лијући, 429.
• лик, 149, 154.
• лико, 147.
• ли̑мо, 64.
• лио, 63, 429.
• липама, 71.
• липик, 203.
• липо, 54.
• липовача, 219.
• липовина, 178.
• Липовица, 215.
• лиска(ти), 109, 136.
• лиснат, 243.
• лисица, 156.
• лисичина, 87.
• лисичица, 87.
• листа, 133.
• листић, 193.
• лит, 479.
• лити, 105, 121, 429, 442, 444, 473.
• ли̑х, 230.
• лих, 429.
• лица глаголска, 22, 34, 430, 431, 810; — и њихови наставци, 436.
• лице, 154.
• лице граматичко који корени показују, 114; — као обележје начина одређеног, 702; — прво старије од другог, а друго старије од трећег, 590.
• личне или именичне заменице, 30, 31, 385; — њихова промена, 386; — изостављене као подмет, 560.
• личце, 99.
• лишајив, 251.
• лишће, 85, 157.
• лишце, 99.
• лј постаје љ, 86.
• ло- наставак, 165, 166, 167.
• ловац, 213.
• ловиште, 209.
• ловачки, 257.
• ловица, 213.
• логва, 83.
страна 457
• логичке речи, 814.
• логични акц. на подмету, 560, 818.
• лој, 57, 106, 149, 597.
• лојити, 57.
• локва, 83.
• ломигора, 299.
• ломити, 59; — се, 35.
• ломљава, 196.
• лонац, 74.
• ло̏на̑ца̑, 74.
• ло́нца, 74.
• лончић, 87.
• лопов, 72.
• ло́по̑ва̑, 72.
• лох-јъ, 232.
• лош, 232.
• лубеничиште, 72.
• лубњача, 219.
• лубура, 164.
• луг, 147.
• луд, 230, 259.
• лужина, 175.
• лужичко-српски језик, 42.
• лужњака, 202.
• лук, 154.
• Лука, 352, 355.
• лукав, 250.
• лукавство, 188.
• лукац, 216.
• лулетина, 175.
• лупарати, 136.
• лупија, 151.
• лупнути, 36, 610.
• луч, 154.
• луча, 154.
• лучца, 99.
• лу́ша, 220.
• лъ- наставак, 165, 166.
• ль- паставак, 168.
• льгък, 254.
• лѣз, 149.
• лѣпъ, 149.
• люднѥ, 597.
• Љ непчани сугласник, 79; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — постало од лј, 86; — љ слово ко је увео у српску азбуку, 46; — ļ слово ко је увео у латиницу, 47.
• ља- наставак, 169.
• љѐље̑нко, 72, 207.
• љепота, 78, 86.
• ље̑та̑, 347.
• љив- наставак, 251.
• љива- наставак, 251.
• љиво- наставак, 251.
• љиљан-гора, 273.
• љубак, 254.
• љубичаст, 245.
• љубити, 516; — се, 35.
• љубљај, 150.
• љубљах, 516.
• љубљен, 516.
• љубовиђски, 82.
• љубовца, 83.
• љу́ди̑, 334, 810.
• људи, 334, 335, 339, 597.
• љу̑ди, 810.
• људима, 335.
• људма, 335.
• људски, 599.
• људскота, 190.
• љупка, 82.
• љут, 242, 259.
• љући, 86.
• љуштика, 203.
• љуштити, 94.
• М, уснено-носни сугласник, 79; — не трпи пред собом зд, ст, или шт, 102; — тражи л кад дође пред ј, 86.
• м- наставак за прво лице, 436; — подмлађено у првом лицу времена садашњег, 440.
• ма, 740.
• ма- наставак, 198, 263, 272.
• магарчи, 126.
• магла, 52, 70, 165.
• магловит, 247.
• ма да, 740.
• мажен, 86.
страна 458
• мажња, 85.
• маз, 184.
• маз, 147.
• маза, 128.
• мазалица, 227.
• мазло, 165.
• маја, 107, 156.
• мајка, 18, 107.
• мајкин, 240.
• мајчин, 418.
• мајчица, 18, 107.
• мак, 73, 130, 466.
• ма кад, 817.
• макао, 496.
• макар, 740.
• макар кад, 817, 821.
• макар који, 821.
• макља, 169.
• макни, 466.
• макнут, 466.
• макнути, 466, 496.
• макох, 496.
• Макса, 152.
• ма̑л, 91.
• мала и велика слова, у писању, 808.
• Малета, 192.
• ма̑ли̑, 424.
• малко, 91.
• мало нешто или мало нечега, означено наставком, 136, 192, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216.
• малчице, 91.
• маљеви, 89.
• маљем, 89.
• мамак, 205.
• мамац, 213.
• манихејски, 809.
• Манојло, 72.
• мањма, 272.
• Ма̏ра, 355; — Ма́ра, 355.
• марва, 70.
• марење, казано предлогом, 670.
• Марија, 355.
• Маријин, 809.
• Маринко, 207.
• Марић, 193.
• Марко како се пише скраћено; 823.
• Марков, 26, 252.
• марљив, 251.
• Ма̑ро, 355.
• маслинка, 206.
• масло, 165.
• масна, 102.
• маст, 184, 365.
• мастилац, 324.
• мастна, 102.
• матер, 377.
• мати, 107, 156, 377.
• Ма́то, 152.
• маћи, 130, 466, 610.
• маукава, 196.
• мах, 147.
• маха, 128.
• мач, 154.
• мачак, 328.
• Мачва, 83.
• Мачванин, 174.
• Мачванка, 206.
• маче, 192.
• мачеви, 332.
• мачем, 89.
• мачку, 328.
• Маџарија, 158.
• Маџарина, 175.
• Ма́шо, 220.
• машћу, 365.
• ме, 402, 602.
• медвеђи, 233.
• меден, 26.
• међу, 39; — с 4-им и 6-им падежем, 677.
• мек, 26, 259.
• мекача, 219.
• мекиње, 53, 182.
• мекне, 145.
• мекну, 123.
• меље — мељо, 142, 491.
• мељиво, 197.
• мен- наставак, 106, 199.
• мена, 172.
• мене, 388, 402, 602.
• мени, 388, 602.
страна 459
• мењање акцента, 74; — и српски говори, 78.
• мењање коренових самогласника, 57, 58, 59, 106, 130, 131, 146, 149, 205, 213, 230, 261.
• мера, 159.
• мера и количина, казана заменицама, 32; — прилогом 38; — 2-им падежем 621; — 4-им падежем, 645; — предлогом по, 817; — у поређењу међу реченицама, 744; — обележена наставком, 136.
• мерач, 218.
• мерена ствар у 2-ом пад., 621.
• мермер-авлија, 296, 811.
• месец, 25, 334.
• месецем, 327.
• месе́ци̑, 334.
• месеци̑ имена писати малим словом, 809.
• месецом, 327.
• ме́сни̑, 810.
• ме̏сни̑, 810.
• месо, 24, 147.
• места српских акцената, 73.
• мести, 93, 451.
• местичав, 250.
• место, 183, 347.
• место, предлог, 39; — и други падеж, 669.
• место и предлог у синтакси, 39, 650, 657, 661, 664, 671, 675, 677, 678; — и предлог изван, 663; — и предлог с 3-им пад., 665, 666; — казано додатком и писање запете, 779; — казано наставком, 209; — казано подређеном реченицом, 732, 746, 774; — казано прилогом, 37; — уметнуто у реченицу и одвојено запетама, 783; — казано прилогом или именима у неком падежу с предлогом, 575; — у мисленом смислу, 660; — у обрнутом реду речи̑ и запета, 779; — у питању, 716.
• мет, 183.
• метањ, 180.
• метеж, 217.
• метла, 165.
• метнути и два 4-та пад., 642.
• мећава, 196.
• мехур, 164.
• мешанија, 228.
• меште, 656.
• ми, 29, 31, 268.
• ми, 61, 479.
• ми, стари наставак за 3-ћи и 6-ти падеж, 376, 687.
• мивен, 61, 479.
• мил, 230.
• Милак, 202.
• Милан, 173; — скраћено како се пише, 823.
• Миланов, 809.
• Милета, 192.
• мѝли̑, 64.
• Милија, 355.
• милина, 23, 71.
• милион, 28; у прироку 592.
• Милић, 193.
• Милићев, 809.
• Милице, 354.
• Ми̑лка, 355.
• милова, 135.
• Милоје, као образац мењања, 318.
• милокрван, 279.
• Милосављев, 253.
• милосрђе, 157.
• милостив, 251.
• Милота, 190.
• Милошем, 89.
• милошта, 155.
• Ми̏лу̑ш, 224.
• Миља, 155.
• миље, 157.
• мимо, 39, 486; — и 4-ти пад., 673.
• мимоходац, 213.
• Министарство Народне Привреде, 809.
• мин’о, 807.
• минуо, 807.
• мио, 230.
страна 460
• мир, 159.
• Мирко, као образац мењања, 318.
• мироносан, 278.
• Ми̑рчета, 192.
• мисао, 63, 168, 364, 365; — шта је 552.
• мисл, 364.
• мислене именице, 23; — и наставак ије, 157; — образоване извесним наставком, 177; — обележене наставком, 188, 190, 191, 195, 196, 228; — везане значењем за једнину, 597; — значе веру, и пишу се малим словом 809; — узете у смислу неодређеног дела, 694.
• ми̏сли̑, 810.
• ми̑сли, 810.
• ми́сли̑, 810.
• мислим, 440.
• мислио, 63.
• мислити, 516.
• мити, 473.
• Митрова-дне, 336, 811.
• Михољ, 233.
• Михољу-дне, 811.
• мицати, 36, 130, 610.
• миши, 332.
• мишић, 193.
• мишљах, 516.
• мишљен, 516.
• мишљење, 228.
• мишљу, 365, 440.
• мишоловка, 278.
• мје̑ста̑, 347.
• мл, 121, 450.
• млад, 230, 259.
• мла̑да, 358.
• мла̏де, 192.
• млади, 126.
• мла̑ди̑, 358.
• младѝна, 177.
• младица, 215.
• младо што, означено наставком, 192.
• младожења, 277.
• младолик, 279.
• младост, 23.
• млађ, 155.
• млађи, 86, 103.
• млак, 73, 230, 259.
• млат, 183.
• млати-шума, 273.
• мле, 121, 491.
• млекар, 78.
• млеко, 24, 77, 78, 597.
• млети, 491.
• Млеткиња, 182.
• мле̑ч, 153.
• млечан, 78.
• млечац, 52.
• млечьць, 52.
• мливо, 197.
• млијеко, 77, 78.
• млијечан, 78.
• млѣчь, 153.
• мљѐка̑р, 78.
• мнидијах, 517.
• многи, -а, -о, 423.
• многозналац, 297.
• множина, 5, 312; — збирних именица има особито значење, 597; — и двојина у речи око, 348; у глагола, 431.
• мноштво, 188.
• мнѣти, 517.
• мнити 517.
• мња̑х, 517.
• мо- наставак, 198, 263; — за прво лице множине, 436.
• мог, 130, 184, 692.
• мо̑га, 66, 398.
• могао, 447.
• могах, 467.
• могаше, 467.
• могбуде, 692.
• моге, 440.
• мога, 447.
• могне, 145, 500, 612.
• могу, 51, 440, 465.
• могућ, 443.
• могућан, 260.
• могућност, 191.
страна 461
• могућство, 188, 226.
• модрокос, 277.
• можда, 817, 822.
• мождани, 84.
• мождина, 84, 94.
• мо̀же, 810.
• мо̏же, 810.
• може бити, 817.
• може-бити, 811.
• може бити да, 822.
• може да, 822.
• мозаг, 84, 326.
• мозак, 84, 326.
• мозг, 326.
• мој, -а, -е, 32, 270, 398.
• мојега, 66, 398.
• мојем, 398.
• мојему, 398.
• Мојсијевац, 809.
• мокар, 26, 234.
• молитва, 83, 186, 195.
• молити, 516; — с додатком у 6-ом падежу, 655.
• мољакати, 136.
• мољах, 516.
• мољен, 62, 516.
• мољење и начин заповедни, 705.
• мо̑м, 398.
• момачки, 37.
• момачтво, 99.
• момаштво, 99.
• мо̑ме, 398.
• мо̑му, 398.
• момчад, 24, 194, 372.
• момчадија, 158.
• момча́дма, 372.
• момче, 25, 192.
• момчић, 87.
• мор, 149.
• Морава, 196.
• Моравин, 809.
• моравски, 809.
• мораст, 246.
• море, 345.
• мори, 126.
• морје, 345.
• мост, 183.
• Мостарац, 214.
• мотовило, 116.
• моћ, 95, 184.
• моћи, 95, 462, 465, 467, 819; — спона у прироку, 558.
• мр, 106, 121, 130, 149, 450.
• мрав, 334.
• мра́ви̑, 334.
• мравић, 193.
• мраз, 149.
• мразовник, 204.
• мрак, 149.
• мрвица, 212.
• мре — мро, 121, 141.
• мрежа, 103.
• мрети, као образац мењања, 490, 611.
• мрз, 149.
• мрзак, 254, 259, 420.
• мрзити се, 35.
• мрзне, 145.
• мрзну, 122.
• мрјежа, 103.
• мр̈о, 807, ђ.
• мрс, 124, 149, 230, 259, 466.
• мркаљ, 170.
• мркли, 698.
• мркне, 145.
• мркну, 122.
• мрча, 124.
• мрсак, 205.
• мрсипетка, 299.
• мрска, 82.
• мртвик, 204.
• му, 402.
• мудар, 234.
• му драго, 821.
• мужа, 86, 154.
• мужевљи, 233.
• муз, 154.
• музара, 162.
• музга, 210.
• музлица, 227.
• мук, 466.
• мука, 51.
• мукли сугласници, 80; — на крају од јасних, 326.
страна 458
• муси, 353.
• мусломанин, 809.
• мусти, 456.
• мутеж, 217.
• мутња, 179.
• муха, 353.
• муча, 508.
• мучати, 508.
• мушки род, 25; — старији од женског и средњег, 590.
• мъ- наставак, 198, 263, 269.
• мък, 130, 147.
• мъч, 154.
• мьгла, 52, 165.
• мьн, 130, 184.
• мѣна, 172.
• мѧ- наставак, 199.
• мѧт, 217.
• Н, зубно-носни сугласник, 79; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — изазива пред собом испадање сугласника, 497; — у попуњању зева, 61; — прионуло уз а у наставку, 189, 257; — предметнуто или уметнуто, 400, 401, 402.
• н- наставак за трпан придев, 448.
• на, 39, 284, 486, 301, 303, 307, 309, 628; — с 4-тим и 7-им пад. 678.
• на-наставак, 172, 235, 236, 237, 241, 260, 261.
• набавља, 131.
• набијач, 116.
• набодица, 213.
• набрајање и запета, 766, 781, 785.
• навести, 456.
• навићи, 466.
• навлаш, 37, 815.
• навођење, знак, 804.
• навођење туђих речи и две тачке, 788.
• наврети, 490.
• наврсти се, 456.
• наврх, 665, 816.
• наг, 230.
• нагао, 415, 419.
• нагл, 419.
• наглавити, 309.
• наглашавање, види Акценат.
• наглух, 301.
• на̑гли̑, 415.
• нагнати, 303.
• нагорак, 273, 301.
• нагоркиња, 284.
• награбити се, 309.
• над, 13, 39, 303, 307; — с 4-им и 6-им падежем, 677.
• нада, 116.
• надањ, 104.
• нада-се, 104.
• нада-те, 104.
• надати се и 3-ћи падеж, 637.
• надбацити, 303.
• надворни, 284.
• надиграти, 307.
• надимати, 130.
• надмен, 51.
• надметнути, 303, 307.
• надница, 284.
• надничарка, 206.
• надно, 816.
• надомак, 816.
• надри-књига, 299, 811.
• надскакивати, 82.
• надстрелити, 82.
• надстрешница, 82.
• надувен, 479.
• надути, 51, 130; — се, 469.
• надчовечни, 98, 807.
• нађен, 62, 96, 486.
• нађи-де, 488.
• нажут, 301.
• на̏зе̑бао, 168.
• назимад, 194.
• назови-род, 299, 811.
• назрети, 512.
• назувица, 213.
• назути, 473.
• на-идем, 486.
• наизмак, 816.
страна 463
• наизменце, 272, 815.
• наизуст, 815.
• нај, 258.
• најамник, 204.
• највише, 38.
• најден, 62, 96, 486.
• на̏је̑ст, 184.
• најести се, 309.
• најјаснији, 97, 807.
• најјачи, 97, 807.
• најјуначнији, 97.
• најти, 62, 96, 486.
• нака, 353.
• наказа, 147.
• накаламак, 205.
• накан, 230.
• накнада, 151.
• наковањ, 180, 322.
• након, 816.
• накоњче, 284.
• накрај, 816.
• накрив, 301.
• накупити, 307.
• налет, 147.
• налик, 816.
• налити, 307.
• наличје, 157, 284.
• налог, 149.
• налога, 149.
• наљуљати се, 309.
• нам, 390.
• нама, 602.
• намазати, 303.
• намастириште, 72.
• намера исказана реченицом, 732; — у подређеној реченици, 738; — у реченицама и време будуће, 691;- како се скраћеним начином исказује, 755.
• наместо, 816.
• наметкиња, 182.
• намештај, 150.
• намештање речи, 756 и д.
• нами, 391.
• намигивало, 167.
• намигуша, 223.
• на низ брдо, 816.
• нањга, 404.
• на њега, 404.
• наоколо, 816.
• наокришке, 815.
• наопако, 816.
• наопачке, 815.
• наопослен, 815.
• наочи, 816.
• наочиглед, 815.
• наочит, 63, 284.
• наоштрити, 63.
• напајати, 59.
• написатн, 303.
• напитак, 238.
• напити се, 309.
• на под ногу, 816.
• напој, 57, 106, 149.
• напокон, 816.
• наполица, 284.
• напоље, 816.
• на̏-поље, 76.
• напољу, 816.
• напомол, 815.
• напоред, 816.
• на по се, 816.
• напред, 37, 816.
• напредак, 322.
• на према се, 816.
• на пример, како се пише скраћено, 823.
• напрска, 102.
• напрст-ка, 102.
• нарамак, 284.
• наранча, 115.
• наранџа, 115.
• нарицати, 130.
• на́рода, 810.
• на́ро̑да̑, 810.
• народна имена, збирна и велико слово, 809.
• народни, 241.
• народни језик, 42.
• народњи, 241.
• на ру́ци, 75.
• наручь, 153.
• наручан, 284.
• наруче, 101,
страна 464
• наручје, 101, 284.
• наруџбина, 82.
• нас, 261.
• насап, 147, 322.
• насатице, 272.
• насатке, 272.
• насецати, 130.
• наспавао се, 34.
• наспавати се, 309.
• наспрам, 816.
• насред, 39, 816; — и други падеж, 666.
• наставци за прилоге, 272, 815.
• наставци шта су, 105, 315; — обележавају сложеност основе 273, и д.; — за облик, 16; — за основу, 17, 18, 107; — за падеж, 230; — глаголски, 436; — за род, 230; — за трајање радње, 611; — за увеличавање, погрду или презирање, 164, 175; — за умањавање, 136 и д.
• настати, 35; — спона у прироку, 558.
• насупрот, 816.
• насути, 461.
• ната́пати, 71.
• ната̀ћи, 466.
• на-те, 811.
• натега, 147.
• натицати, 130.
• натпевати, 610.
• натраг, 816.
• натрашке, 37, 272, 815.
• наћи, 62, 96, 486.
• наука, 63, 147.
• наумити, 63.
• наусница, 284.
• наустице, 272.
• нахеро, 815.
• находати се, 309.
• нацрвен, 301.
• начекати се, 309.
• начелник, 91.
• начети, 469.
• начин заповедни, 34, 429, 430, 705, 706, 811; — како постаје, 442; — и две прошасте радње, 707; — сложен, ради одрицања, 719.
• начин, казан прилогом, 37; — казан 6-им падежем, 649, 654; — казан подређеном реченицом, 741; — казан од разне руке, и запета, 780; — казан уметком и запета, 783; — и време у синтакси, 661.
• начин неодређени, 34, 429, 444; — представља скраћену додану реченицу, 704, 775; — улази у сложен начин заповедни, 719; — расклопљен у подређену реченицу, 776.
• начин одређени, 34; — и његова обележја, 702.
• начин погодбени, 545, 549; — у реченици за намеру, 738.
• начин радње прирокове у реченицама, 34, 572, 577, 742, 774; — у питању, 716.
• начина неодређеног основа, 119, 120. Види Неодређени начин.
• начини глаголске радње, 22, 702 и д.
• наш, -а, -е, 32, 108, 261; — као образац мењања, 392, 397.
• нашарати, 303.
• нашим, 399.
• нашими, 399.
• наших, 399.
• на ште-срца, 811.
• на ште срце, 811.
• наџак-баба, 296.
• нду- наставак при прилошким основама, 272.
• ндѣ- наставак при прилошким основама, 272.
• не, 4. пад. личне заменице, 389.
• не, прилог за одрицање, 718; — у сложеним основама, 300; — у правопису 805; — пред разним глаголским облицима, 818; — једна реч с глаголом, 819; — пред разним речима страна 465 пред којима је, 818; — без одвојеног значења, 819; — с прилозима, 820; — с придевима, 820.
• не̑, глагол, 459.
• не- но- наставак за основу времена садашњег, 140, 145, 434, 454, 466, 478, 481, 494, 525; — обележава да је радња свршена, 500.
• небес, 378.
• не̏-бисмо, 76.
• небо, 25, 383; — као образац мењања, 378.
• небрат, 300, 818.
• небраћа, 158.
• небрига, 273.
• неваљалство, 227.
• невен, 172.
• невера, 300.
• неверник, 111, 204.
• невесео, 818.
• невесело, 820.
• невеста, 183.
• невешт, 817.
• невешто, 820.
• невидио, 690.
• невичан, 300.
• невоља, 273, 300.
• невратио, 818.
• негде, 817.
• неглед, 147.
• него, 66, 600, 730, 743, 744.
• негова, 135.
• него и, 743, 744.
• Неготинац, 214.
• него што, 743.
• недавно, 820.
• недалеко, 820.
• недеља, 169.
• недељних дана имена како се пишу, 809.
• не̑дем, 64, 806.
• недоречен говор, 802.
• недраг, 300.
• недри(х), 350; — свилени(х), 425.
• незван, 300.
• незнабожац, 809.
• незнабожачки, 809.
• не знавши, 818.
• не знадох, 818.
• не знађах, 818.
• не знајући 818.
• незналица, 818.
• не знам, 818.
• незнан, 818,
• незнао, 300.
• не знао, 818.
• незрео, 818.
• неизвесност, казана временом будућим, 694.
• не-ималац, 66.
• не-имам, 66, 819.
• не-имање, 66.
• не-нмати, 66.
• неисписане речи, 823.
• не̏ја̑ч, 153.
• нејачак, 255.
• нејасност и акценат, 810.
• нејдем, 62.
• нејдеш, 62.
• неје, 459.
• не једем, 64, 806.
• неједнакост у поређењу, 743.
• не-јесам 459, 819.
• нејмам, 62.
• нек, 740.
• нека, 706, 738, 822.
• некад, 13, 817.
• некакав, -а, -о, 32, 300, 426, 818.
• некаки, -а, -о, 32.
• некако, 300.
• не камо ли, 744.
• неки, -а, -о, 32, 606, 608.
• некмо ли, 744.
• нек не чини, 719.
• неко, 31, 300, 392, 817, 818.
• некоји, -а, -е, 32, 300, 818.
• неколика, -е, 32.
• неколико, 32; — и прирок, 592.
• неколицина и прирок, 592.
• не̏кр̑ст, 153.
страна 466
• некуда, 272.
• немадне, 612.
• не́малац, 66.
• не̑мам, 66.
• не мало, 820.
• немам, 819.
• не́мање, 66.
• немаран, 300.
• немарно, 37.
• немарност, 191.
• немати, 66.
• Немац, 74.
• Не́ма̑ца̑, 74.
• немачки, 809; — језик, 42.
• немачко-српски, 811.
• Не̑мче, 74.
• немилице, 272, 820.
• немир, 818.
• немиран, 818.
• немирно, 820.
• не много, 820.
• не могавши, 818.
• не могао, 818.
• не могах, 8|8.
• не могох, 818.
• не могу, 818.
• не могући, 818.
• не мози, 819.
• немој, 719, 819.
• не моћи, 818.
• ненепчани самогласници, 55.
• не носити, 818.
• необично, 820.
• неодређен подмет и време садашње, 682. Види: реченице без подмета.
• неодређене заменице и прилози у одреченој реченици, 721.
• неодређени вид придевски, 414, 415, 417, 599.
• неодређени део за мислене ствари, 624; — исказан 2-им падежем, 623, 625.
• неодређени начин, 34, 119, 120, 429, 432, 433, 434, 439, 444, 449, 702, 703; — и будуће време, 692; — средство скраћивања реченица, 703, 755; — растворен, 703, 776; — у одреченом начину заповедном, 719.
• неодређено значење заменицама како се даје, 300; — за количину, 622.
• неопера, 149.
• неопран, 818.
• не ’оћу, 819.
• неочекивано и знак почивке, 793.
• непознат, 300.
• непознатог лица заменица, 604, 734, 740, 741, 745, 772; — и свезе и и ни, 821.
• непосредно питање, 799.
• непосредни начин образовања основа, 112.
• непостојано а, 322, 324.
• непрелазни глаголи, 35, 125, 609, 636, 698.
• непроменљиве речи, 13.
• непце, 44, 45.
• непчани сугласник и ѣ за њим, 124; — постао од грленога, 180, Српска граматика (1902)/Део 2#254–5, 259, 205, 213, 257, 508; — и разлике у промени придева, 422; — траже да се ј после њих избаци, 101, 365; — пред и- наставком начина неодређеног и њихов постанак, 126; — постали пред ъ, 153, 188, 189; — претварају о у е, 319, 345; — изазивљу да се ѣ промени у а, 508.
• непчани самогласници, 55, 79.
• неред, 818.
• нерођен, 800, 818.
• нероткиња, 53.
• нес, 116, 456, 458.
• несавитљив, 818.
• не́сам, 64, 459, 819.
• не само, 744, 820.
• несвршена радња у глаголских основа, 121; — у прошлости, 684, 686.
страна 467
• несвршени глаголи, 610, 611, 612.
• несе, 141.
• не́си, 459.
• несклад говорних оруђа и избацивање сугласника, 102.
• неслан, 300.
• несрпски, 820.
• не стати, 819.
• нестати, 819.
• нести, 116.
• несуђѐни̑к, 72.
• не тако, 820.
• не тамо, 820.
• нетко, 31, 269, 396.
• нећакин, 240.
• нећати, 137; — се, 137.
• неће, 137.
• нећкати, 137.
• не́ћо, 225.
• нећу, 225, 819.
• неук, 63.
• нехати, 822.
• нехотице, 37, 272, 820.
• нехришћански, 820.
• нечастив, 251.
• нечесов, 261.
• нечиј, -а, -е, 32, 300, 427.
• не чини, 719.
• не̏чи̑ст, 153.
• нечист, 817.
• нечовек, 300.
• нечуо, 690.
• Нешо, 220.
• нешто, 31, 392, 622, 817.
• ни, 390, 721, 723, 777, 817, 821; — даје одречено значење заменицама, с којима се слаже, 300; — и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766; — при предлогу са сложеном заменицом, 721, 817, 821; — у правопису 805.
• ни за што м. за ништа, 817.
• ни — ни, 720, 729.
• ни по чем, 817.
• ни по што, 721, 821.
• нигда, 37.
• нигде, 721.
• ниже, 39; — и други падеж, 665.
• низ, 39; — и четврти падеж, 673.
• ни̑з, 149.
• низ реченични, 11, 724, 728, 759, 762, 785, 786, 787, 811.
• низак, 254, 259, 420.
• низа-те, 104.
• низина, 177.
• низок, 256.
• није, 225, 459.
• ниједан, 817.
• нијесам, 64, 459, 819.
• нијеси, 459.
• ник, 466.
• никад, 37, 721.
• никакав, -а, -о, 32, 300, 426.
• никаки, -а, -о, 32.
• никако, 300.
• никао, 496.
• никне, 145.
• никнути, 496.
• нико, 31, 300, 392, 721, 817, 821.
• никоговић, 261.
• никоји, 300, 817.
• Никола, 355.
• николико, 32.
• Никољ, 233, 418.
• никох, 496.
• Николић, 193.
• ни на кога, 721.
• ни на чијем, 821.
• ни од куда, 821.
• нисам, 64, 459, 819.
• ниси, 459.
• нит, 369; — нити, 369.
• нити (нит’, ни), 40, 777; — и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765, — при набрајању или ређању, 766.
• нити — нити, 720, 729.
• нитко, 31, 229.
• нитков, 229, 269.
• нићи, 466.
• ни у кога, 721, 821.
страна 468
• ницати, 130.
• ничесов, 261.
• ни̏чи̑, 64.
• ничиј, -а, -е, 32, 64, 300, 427, 821.
• ничице, 37.
• Нишава, 196.
• нишки, 257.
• ништа, 31, 261, 392, 721, 821.
• ништав, 261.
• ништарија, 158.
• ништа-човек, 273.
• нј постаје њ, 86.
• но̑, 66, 600, 730, 743, 744.
• но, заменички дометак 811.
• но- наставак, 172, 235, 236, 237, 241, 260, 261.
• нов, 230.
• Новак, 72.
• новац, 74.
• но̏ва̑ца̑, 74.
• Нови Сад, 809.
• Ново Брдо, 809.
• но̏во сѐло, 599.
• Но̏во̑ Сѐло, 599.
• но́вца, 74.
• новци, 83.
• новчић, 193.
• нога, 353, 359.
• но̏гу̑, 359.
• ноде, 96.
• ножак, 206.
• ножеви, 332.
• ножем, 89.
• ножи, 332.
• ножица, 87.
• нози, 353.
• нокат, 322, 334.
• но̀кти̑, 334.
• ноктију, 334.
• норац, 213.
• нос, 44, 45.
• носати, 611.
• носац, 213.
• носи, 514.
• носи — носјо, 141.
• носилац, 227, 324.
• носиља, 169.
• носиоци, 807.
• носити, 35, 116, 514.
• нотњи, 94.
• ноћива, 134.
• ноћивати, 36, 610, 611.
• ноћити, 610, 611.
• ноћиште, 209.
• ноћњи, 94, 241.
• ношај, 150.
• ношен, 86.
• но̏ши̑во, 72.
• ношња, 85, 179.
• нт- наставак за З-ће лице множине, 440, 436, 438, 443, 452, 480, 520.
• ну, 730.
• ну- наставак глаголских основа, 122, 145, 449, 494, 496, 497,
• нуријаш, 222.
• нъ- наставак, 172, 235, 261, 269.
• нѣсть, 459.
• Њ непчани сугласник, 79; — постало од нј, 86; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — ко је увео у српску азбуку, 46; — ń ко је увео у латиницу, 47.
• ња- наставак, 179, 241.
• њга м. њега, 402.
• ње, заменички 2. пад. ж. р. 261.
• ње- наставак при придевским основама, 241.
• њега, 86, 261, 402, 404.
• њего, 402.
• његов, -а, -о, 32, 261, 426.
• Његуш, 224.
• њези, 261.
• њезин, -а, -о, 32, 261, 426.
• њему, 402.
• њен, -а, -о, 32, 261, 426.
• њи- наставак при придевским основама и видови, 423.
• њим, 402.
• њин, 261.
страна 469
• њих, 108, 261, 402.
• њихан, -а, -о, 32, 261, 426.
• њихов, -а, -о, 32, 108, 261, 426.
• њој, 402.
• њојзи, 815.
• њу, 402.
• њъ- наставак при придевским основама, 241.
• О самогласник, 39; — после непчаних сугласника, 89, 135, 345, 392, 417; — иде у е после ц, 89, 354; — постало од е, 378, 379, 381; — мењањем постало од е, 149; — непостојано 63; — постало од л, 91, 165, 168, 324, 325, 346, 357, 364, 419; — се мења у а, 58, 130, 131, 153; — шири корен, 534; — везује две на једнако сложене основе, 276.
• о- наставак именски, 146, 147, 148, 152, 230, 279, 342, 345.
• о- наставак врем. садаш., види е- наставак.
• о- уметак у глаголским облицима, 438, 452, 459, 480.
• о̑ или о́ постало сажимањем, 64.
• о, усклик, 22.
• о, предлог при сложеним основама, 285, 301, 303, 308; — са 4-им и 7-им падежем, 678.
• об, при сложеним основама, 285, 303, 308, 486.
• оба, 313, 316, 405, 407, 408, 411; — и прирок, 593.
• обавестити, 104.
• обавити, 104.
• обагњити, 473.
• обадва, 405, 407, 408, 411, 815.
• обадве, 815.
• обадверучке, 815.
• обадвоје, 815.
• обадвојица, 815.
• обазрети се, 512.
• обала, 100.
• обалити, 100.
• обамрети, 104.
• обамрле речи како се пишу, 814.
• обапети, 104.
• обарача, 218.
• обарити, 100.
• обасипати, 104.
• обасути, 303.
• обдан, 815.
• обданица, 285.
• обележје, 285.
• оберучке, 272.
• обеселити, 100.
• обесити, 100.
• обешењак, 228.
• обиграти, 308.
• обидем, 486.
• обиђем, 486.
• обикнути се, 100.
• обилат, 243.
• обилова, 135.
• обилује, 144.
• обиље, 23, 157.
• обиснути, 100.
• обити, 486.
• обићи, 466, 486.
• обичај, 100.
• обичан и 6-ти падеж, 655.
• обладати, 100.
• облак, 100, 116, 149.
• обла́ку, 810.
• обла̑ку, 810.
• облачити се, 35.
• оближњи, 301.
• облик и наставци му, 34, 105, 310, 311, 428, 432, 437, 439, 679. Види: облици.
• облина, 177.
• облити, 303.
• облици подлога за образовање основа, 108, 118, 137, 225, 226, 227, 228, 260; — застарели, 815; — изумрли, 815; — именски у реченицама, 615 и д.; — падежни и акценат, 810; — у склапању сложених основа, 273, 295; — глаголски и не, 818.
страна 470
• обнавља, 131.
• обневидети, 819.
• обнемоћи, 819.
• обнети, 308.
• обноћ, 815.
• обод, 116, 149.
• о̀бода̑ца̑, 72.
• ободци, 98.
• обоје, 405, 410.
• обоји, -е, -а, 405.
• обор, 149.
• обоци, 98.
• обрана, 151.
• Обрадовић Доситије, 46.
• образ, 149.
• образовање слогова, 67.
• обрамица, 285.
• обрати, 308.
• обрести, 451.
• обрнут ред речи, 756, 757.
• обртањ, 180.
• обруч, 155.
• обуваћи, 248.
• обувен, 479.
• обути, 473.
• обући, 100.
• ов постало од у, 128, 144, 149, 534, 540, 543; — од ꙑ, 149.
• ов- уметак међу основом и наставком у множини неких именица, 332.
• ов- наставак, 108, 178, 233, 252, 253, 261, 271, 418, 809.
• ов, заменичка основа, 114, 395.
• ова- наставак, 134, 135, 252, 253, 271, 449, 543; — и основа времена садашњег, 143.
• овај, -а, -о, 32, 114, 269, 395, 427.
• овакав, -а, -о, 29, 32, 271.
• оваквица, 215.
• оваки, -а, -о, 32, 271, 427.
• овако, 37.
• оваков, 271.
• овакови, 426.
• овамо, 37, 272.
• овамо-те, 811.
• ован, 322.
• ова́ца̑, 357.
• овас, 322.
• овда, 37, 272.
• овде, 37, 96, 272.
• овђе, 86.
• ове године, како се пише скраћено, 823.
• оветшати, 96.
• ови, 32, 427.
• ов-ит, -а, -о, наставак, 247.
• овнић, 193.
• овновина, 178.
• ово- наставак, 252, 253, 271.
• ово, 622.
• оволики, -а, -о, 32, 427.
• оволико, 29.
• овсеница, 215.
• овсик, 203.
• овсиште, 209.
• овуда, 37, 272.
• овудије, 272.
• овца, 83, 357.
• овчара, 163.
• овчарица, 214.
• овчарски, 257.
• овчица, 83.
• овъ, 269, 427.
• овѫдѣ, 272.
• огањ, 322.
• огледало, 71.
• огњан, 239.
• огњиште, 345.
• огњишче, 345.
• огорелиште, 72.
• ограничавање значења и предлог по, 817; — трајање радње глаголске, 610.
• огребак, 205.
• огрев, 148.
• огрлица, 285.
• огрљак, 202.
• од, 39, 600, 601; — и други падеж, 664, 670; — и други падеж у трпним реченицама, 710, 712.
• одабрати, 104.
страна 471
• одавде, 37.
• одагнати, 104.
• одаднити, 104.
• одадрети, 104.
• одакле, 37; — у питању, 716, 815.
• оданде, 37.
• одапети, 104.
• одапрети, 104, 490.
• одасвуд, 104.
• одаслати, 104.
• одасути, 104.
• одати, 97.
• одатле, 37, 104.
• одашиљати, 104.
• одвајати, 59.
• одвећ, 38, 815.
• одвеће, 815.
• одвише, 816.
• одврх, 816.
• одвугнути, 149.
• одгонетљај, 150.
• одева, 130.
• одевен, 479.
• оделити, 97.
• одељење, 228.
• одојче, 192.
• одзада, 815.
• одиста, 815.
• одићи, 97.
• од једанпут, 815.
• од једаред, 815.
• од једног пута, 815.
• од једног реда, 815.
• одлежава, 132.
• одломак, 110, 205.
• одлучивање или изузимање, казано предлогом, 39, 663.
• одмах, 37, 815, 816.
• одолева, 132.
• одредница у сложеним основама, 277.
• одређени начин, 34, 702.
• одређени вид придевски, 414, 415, и д., 599; — и промена, 421; — довољан за 2-ги падеж припадања, 619; — у глаголских придева, 447, 448.
• одређеног лица заменица главна реч, 734.
• одречена реченица, неодређене заменице и прилози, 721.
• одречено значење како се даје речима, 300.
• одречено побрајање, 817.
• одречни облик при бојазни и закраћивању, 722.
• одржати, 97.
• одреднице у двема сложеним основама, 275.
• одрицање 718 и д.; — раширено на више реченица или додатака, 720; — опште у реченици, 721; — оснажено 723.
• одртина, 228.
• одседлати, 82.
• одсек, 82, 147; — у писању, 808.
• одселе, 272, 815.
• одселити, 82.
• одсести, 82.
• одсећи, 82.
• одсјаивати, 82.
• одскочити, 82.
• одстајати, 82.
• од то̀ли̑ч, 815.
• одуд, 815.
• о̀д-цара, 76.
• одцепити, 98.
• од час, 815.
• одченути, 98.
• одшалити, 82, 98.
• одшалица, 98, 213.
• одшетати, 82, 98, 807.
• одшити, 82, 98.
• одшкринути, 82.
• о̏за̑д, 815.
• оза́ди, 815.
• озго, 37.
• оздо, 37.
• озепшћеш, 548.
страна 472
• о̏зи̑м, 153.
• ои- самогласници, 63, 807.
• ој, усклик, 22.
• ој, постало снажењем из и, 149.
• оја се једначи у аа, и сажима у а̑, 66.
• оје се једначи у оо, и сажима у о̑, или о́, 66.
• ок- наставак за придеве 256, 259.
• ока- наставак за придеве, 256.
• окле, 815.
• оклен, 815.
• оклоп, 149.
• окнивен, 518.
• окнити, 518.
• окно, 172.
• око, 39, 348, 373.
• око, предлог, и други падеж, 666.
• око- наставак за придеве, 256.
• околнијех, 425.
• околности у реченици и запета, 783.
• објашњавање и две тачке, 790,
• окомак, 205.
• окопати, 303, 308.
• ократак, 301.
• окрњене речи како се пишу, 814.
• окром, 39, 816.
• Округ Подрински 809.
• округао, 26.
• окршањ, 180.
• ол постало снажењем из л, 149.
• ом и ем у 6-ом пад. именичке промене, 319, 327.
• ом стари наставак за 3-ћи пад. множине у именица, 340, 350, 384.
• омален, 301.
• оманути, 303.
• омета, 147.
• омрцати, 130.
• он, -а, -о, 29, 31, 114, 269, 392, 395, 400; — образац промене, 402.
• онај, -а, -о, 32, 395, 427, 752.
• онакав, -а, -о, 29, 32, 271, 426.
• онаки, -а, -о, 32, 271, 427.
• онако, 37, 741.
• онаковац, 215.
• онаков, 271.
• онакови, 426.
• онако — како, 774.
• онамо, 37, 272, 746, 752.
• онамо — куд, 774.
• онда, 37, 272, 745.
• онда — кад, 774.
• онде, 37, 96, 272.
• онде — где, 774.
• оно, 622.
• оновечери, 815.
• онолики, -а, -о, 32, 427.
• онолики — колики, 741.
• онолико, 29.
• ономад, 37.
• ономадне, 656, 815.
• ономлани, 815.
• онуда, 37, 272.
• онуда — куд, 774.
• онудије, 272.
• онудѣ, 272.
• онъ, 427.
• оња- наставак, 181.
• оо сажето, 64.
• опалити, 302.
• опанак, 205.
• опет, 37.
• описати, 308.
• описна граматика, 42.
• опколити, 303, 308.
• опкољава, 132.
• опкоп, 20, 147.
• опсести, 303.
• оправка, 83.
• опростити, и 2-ги падеж као допуна, 629.
• опроштај, 150.
• опроштен, 94.
• Општина Београдска, 809.
• општински, 26.
• ор- наставак за диминут. глаг. радњу, 136; — за именичке основе, 161.
страна 473
• ор снажењем постало из р, 149.
• о̏ра̑, 66.
• орао, 66.
• ораси, 331.
• о̀расима, 331.
• ораћи, 248.
• орах, 107, 331.
• орахов, 252.
• орач, 72; — као образац, 318.
• орачем, 89.
• орашак, 107.
• орашац, 52.
• орашьць, 52.
• Орашје, 24, 157.
• орашчић, 107.
• орјаткиња, 182.
• орлић, 193.
• о̏ро̑, 66.
• оро- наставак, 267.
• ортачина, 87.
• оруђа говорна, 2, 44; — њихов несклад шта изазива, 102.
• оруђе, казано наставком, 167, 169, 218; — 6-им падежем, 648.
• оруже, 101.
• оружје, 101.
• осам, 263, 266, 374.
• освајати, 59.
• осветити се, и 3-ћи пад., 637.
• освитак, 295.
• освитати, 130.
• освојити, 59, 308.
• оселе, 815.
• осем, и 2-ги пад., 663.
• осе́цати, 71.
• осим (сем, осем), 39; — и 2-ги падеж, 663, 816.
• осироте, 125.
• оскудица, 23.
• ослободити, и 2-ги пад. као допуна, 629.
• ослушкивати, 136.
• осмак, 202 осми, 263.
• осмъ, 263.
• осмь, 374.
• оснажено одрицање, 723.
• основе, 15, 57, 109, 149, 315; — наука о њима, 43, 105; — просте или сложене, 117; — сложене, 111, 273 и д.; — сложене на једнако; 276; — сложене од бројева, 298; — сложене од готових облика, 295, 298; — глаголске, именичке, придевске, заменичке, прилошке, 118; — нове и самогласник употребљене основе 110; — непосредно од корена изведене, 118; — од основа, 107, 118; — од облика изведене, 108, 118; — у глагола 432; — времен садашњег, 119, 434; — главна и одредница, 277; — зависна и главна у сложеним основама, 277; — начина неодређеног, 119, 120, 432, 433.
• осну-а, 57, 109.
• оснутак, 228.
• особина, 229.
• особит, 261.
• особито, 38.
• особна имена 24; — и велико слово, 809; — и једнина, 597; — сличне с одређеним придевима, 414.
• осој, 149.
• ост- наставак, 191.
• остава, 151.
• оставити се, и 2-ги пад. као допуне, 629.
• остали, 698.
• останак, 228.
• остарели, -а, -о, 431, 447, 690.
• остарео, 430, 447.
• остарети, 611.
• остатак, 228.
• остати, 35, 558.
• остраг, 37, 816.
• острице, 212.
• острово, 149.
• от, предлог, 486.
• от- наставак, 187.
страна 474
• отац, 52, 322.
• отачанство, 189.
• отаџбина, 82.
• отворени слогови, 67.
• отезати, 130.
• отео, 63, 91.
• отети, 469.
• отидем, 486.
• отиђем, 486.
• отити, 486.
• отићи, 486.
• отићи ћемо, 548.
• откати, 97.
• откидох, 497.
• откинуо, 497.
• откинути, 497.
• откле, 272, 815; — у питању, 716.
• отклен, 815.
• открај, 816.
• откуд, 815; — у питању, 716.
• откуда, 746.
• отмица, 213.
• отоич, 815.
• отока, 149.
• ото̀ли̑ч, 815.
• отпасти, 82.
• отпор, 149.
• отпут, 815.
• отров, 149.
• отуд, 815.
• отца, 98.
• отце, 98.
• отци, 98.
• отче, 98.
• отьць, 52.
• ох, 22.
• охрону, 123.
• оца, 98.
• оце, 98.
• оцеви, 332.
• оцем, 89.
• оцепити, 98.
• оци, 98.
• оцин, 240.
• очас, 815.
• оче, 98.
• очев, 253.
• очевина, 178.
• оченути, 98.
• очи, 313, 348, 373.
• ошвањити се, 83.
• ошве, 83.
• оштар, 234.
• оштар акценат, 70.
• оџачар, 163.
• П уснени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — тражи л кад дође пред ј, 86.
• па, при сложеним именичким основама, 301.
• па, свеза, 40, 728.
• пабирак, 205, 301.
• пабирчи, 126.
• Павао, 156, 325.
• паведрина, 301.
• павечера, 301.
• павлака, 301.
• павит, 116.
• Павле, 343.
• Павловић, 193.
• павта, 83.
• памет, 184.
• пад, 17, 120, 154.
• пад, 147.
• падалиште, 227.
• падеж, 217.
• падеж први и наставци му, 230; — како се познаје, 314; — у синтакси, 615; — други, 314, 617–633; — с предлогом с, 675; — с предлогом против (проћу), супрот, 676; — 2-ги и трпно стање, 712; — трећи, 314, 634, 640; — с предлогом против, супрот (проћу), 676; — четврти, 314, 641–645, 753; — с предлозима за, међу, итд. 677; — с предлозима на, у, итд. 688; — пети, 314; — и запета, 718; — и знак узвика, 800; — с предлогом заступљен подређеном реченицом, 775; — шести, 314, 648–655, страна 475 753; — с предлогом с, 675; — с предлозима за, међу, 677; — и трпно стање, 712; — седми, 314, 656; — с предлогом при, 674; — седми с предлозима на, у, итд. 678.
• падежи без предлога у реченицама, 615, и д.; — и речи које се по њима мењају, 22; — с предлогом, 657 и д., — у глаголско-именских облика, 447, 448; — и акценат, 810.
• падежни додатци у питању, 716.
• падем, 454.
• падне, 454.
• паднем, 454.
• падну, 454.
• паднувши, 454.
• Паја, 156.
• пак, 728.
• пакал, 165.
• пакао, 165.
• паклен, 238.
• палац, 324.
• палеж, 217.
• паликућа, 299.
• палошем, 89.
• памет, 72, 73.
• памтивек, 273.
• па-но, 811.
• Панта, 152.
• Пантелијић, 64.
• Пантели̑ћ, 64.
• пањ, 154.
• пањеви, 89.
• пањем, 89.
• пао, 63.
• паоци, 324.
• па́пак, 322.
• па̀пар, 322.
• паперје, 301.
• папрен, 26.
• папри, 126.
• па̏ра, 810.
• паракати, 136.
• па́рати, 59.
• парац, 213.
• парба, 195.
• парожак, 301, 322.
• па̏ром, 810.
• па̑ром, 810.
• па̀ром, 810.
• пас, 52, 322, 323, 332.
• па̑с, 66.
• пас, 154.
• пасе, 141.
• пасиј, 231.
• пасији, 231.
• пасји, 231.
• пасма, 198.
• пасмо, 197, 346.
• пасти, 451, 454, 456.
• пасти ћу, 691.
• пасторче, 192.
• пастрмка, 206.
• патак, 328.
• патки, 353.
• патку, 328.
• патоса, 133.
• патријаршијски, 64.
• патче, 98.
• паужина, 301.
• паун-перо, 296.
• паучљив, 251.
• пафта, 83.
• паха, 128.
• пахуљ, 171.
• паче, 98.
• паша, 86, 154.
• пашиница, 215.
• пашовати, 135.
• пашћу, 691.
• пе, 468.
• пе̏ва̑, 434.
• певае, 434, 440.
• певај, 34.
• певају, 440.
• певајући, 34, 37.
• певали би, 549.
• певали бисмо, 549.
• певалиште, 227.
• певам, 34.
• певанија, 228.
• певаније, 228.
страна 476
• пѐва̑нка, 228.
• певање, 23, 228.
• певао, 34, 91.
• певао бих, 549.
• певао је, 34.
• певао сам, 546.
• певати, 33, 34, 36, 58, 213, 442 444.
• певаћеш, 34.
• певац, 213.
• пѐва̑ч, 72.
• Пејак, 202.
• пек, 106, 438, 450.
• пека, 147.
• пекав, 429.
• пекао, 447.
• пеке — пеко, 211.
• пекиво, 109.
• пекл, 447.
• пекло, 429.
• пекох, 438.
• пекући, 429.
• пењати, 471.
• пе̏ња̑х, 471.
• пење — пењо, 471.
• пењем, 471.
• пењи, 471.
• пе̏њући, 471.
• пепел, 149, 325.
• пепељав, 250.
• пепељаст, 245.
• пепео, 149, 325.
• перина, 19.
• перје, 19.
• пермисив, 706.
• пермисивне реченице, 732, 740.
• пернат, 19.
• перни, 19.
• перо, 19, 24, 149.
• персијски језик, 42.
• перфекат, 689.
• перце, 19.
• песак, 24, 321, 322, 597.
• пескаоница, 66.
• пескови, 24, 597.
• песковит, 247.
• песконица, 66.
• пескуља, 171.
• пет, 28, 263, 266, 316, 374; — и прирок, 592.
• пета, 183.
• пета врста именичке промене, 378; — глаголске промене, 519.
• пе̏та̑к, 202.
• пе́так, 208.
• петао, 25.
• Петар Велики, 46.
• пети, редни број, 263, 316.
• пе́ти, 469, 471.
• петина, 266.
• пети падеж у синтакси, 646, 647; — и запета, 781; — и знак узвика, 800; — како се познаје, 314; — једнак с првим, 355.
• пети раздео прве врсте промене глаголске, 468.
• петица, 266.
• петља, 133.
• петљанија, 228.
• петнаест, 66.
• петне̑ст, 66.
• петори, -е, -а, 28, 267.
• петоро и прирок, 594.
• петоро, 267.
• Петрову-дне, 811.
• пећи, 429, 462, 548; као образац мењања, 462.
• пеци, 87, 429.
• пециво, 87, 109, 197.
• пецијаше, 429.
• пецкало, 167.
• пече, 429.
• печен, 429, 448.
• пѐче̑нка, 228.
• печењак, 228.
• пи (пити), 57, 105, 106, 429, 121, 433, 449, 479.
• пи̑, 64.
• пивен, 479.
• пиво, 148.
• пивши, 429.
• пие, 141.
• пиј, 64, 429.
страна 477
• пијаше, 429.
• пија̑х, 477.
• пије, 474, 477.
• пијен, 479.
• пијеш, 429.
• пијмо, 807.
• пијући, 429.
• пила, 429.
• пилад, 597.
• пиле, 25, 597.
• пилета, 597.
• пилећи, 233.
• пилић, 597.
• пилићи, 597.
• пи̑мо, 64, 807.
• пио, 63.
• пир, 159.
• пиркати, 136.
• писа, 128, 519.
• писак или главница, 44, 149.
• писаљка, 206.
• писана беседа, 806, 807.
• писао, 91.
• писао сам, 428.
• писар, 162.
• писаре, 327.
• писарем, 327.
• писарина, 176.
• писаром, 327.
• писару, 327.
• писати, 35, 36, 610; — као образац мењања, 526.
• пис-је — писјо, 434, 526, 527.
• писк, 122.
• пискарати, 136.
• писмо, 198.
• писну, 122.
• пит, 479.
• пита, 449.
• питање у реченицама, 713; — чега се тиче, 714; — како се почиње, 716; — посредно и непосредно, 799; — знак, 792, 797; — знак, и велико слово, 808.
• пити, 35, 105, 121, 429, 433, 442, 473, 474.
• питоми, 126.
• пише, 142, 434, 519, 526.
• пишем, 34, 428.
• пи́ши, 527.
• пишталина, 227.
• пл, 149, 154.
• плавити, 57.
• плавоок, 63.
• плавуља, 171.
• пладновати, 96.
• плак, 154.
• плакати, 36, 610.
• пландовати, 96.
• планути, 611.
• плати, 107, 433.
• платнен, 26.
• плаћа, 107, 131.
• плаћати, 107, 433.
• плах, 230.
• плач, 154.
• плачљив, 251.
• плашен, 101.
• плашјен, 101.
• плашт-ем, 327.
• пле, 462.
• плева, 148.
• плев, 450.
• плеве — плево, 462.
• плевен, 462.
• плевити, 462.
• племе, 50, 74, 199; — као образац мењања, 378.
• племен, 378.
• племе́на̑, 74.
• племѐна, 74.
• пле̏мена, 74.
• плен, 172.
• плео, 447.
• плесан, 363, 365.
• плесмо, 198.
• плесн, 363.
• плеснив, 251.
• плести, 93; — као образац мењања, 451.
• плет, 57, 130, 149, 154, 447, 449, 450.
• плетавши, 446.
• пле́та̑х, 455.
страна 478
• плетва, 186.
• плете — плето, 141.
• плети, 248, 462.
• плетиво, 197.
• плетијах, 455.
• плетикоса, 299.
• пле́ти̑ћи, 248.
• плетл, 447.
• плећаш, 222.
• плеће, 154, 349, 368.
• плећи, 313, 349, 368.
• плешњу, 365.
• плѐшћу, 548.
• плива, 130.
• пливати, 473.
• плијеве — плијево, 462.
• Plusquamperfectum, 691.
• плити, 473.
• плитак, 259.
• плѣв, 172.
• пловац, 213.
• пловити, 57.
• пловка, 83.
• плодан, и 2-ги падеж као додатак, 655.
• плот, 57, 149.
• плу, 57, 149, 213.
• плуг, 210.
• плута, 183.
• плуто, 183.
• плућа, 44, 45, 57.
• плънъ, 235.
• пље, 462.
• пљети, 462.
• пљоснат, 243.
• пљоштимице, 272.
• пљу̀ва̑нка, 228.
• пљувати, 540.
• пљујем, 540.
• пљус, 22.
• пљуска, 147.
• пљуца, 122.
• пљуцати, 136.
• пљуцка, 122.
• пљуцкати, 136.
• пљуцну, 122.
• пљушт-ем, 327.
• пне — пно, 468, 471.
• по, 39, 126, 468, 815; — при именским сложеним основама, 286, 301; — при глаголским основама, 307; — с 4-им и 7-им падежем, 678; — и ограничавање значења, 817.
• победа, 151.
• побези, 466.
• побећи, 466.
• побити, 307.
• поблизу, 817.
• побожићњи, 286.
• поболева, 132.
• побољи, 817.
• побра, 342.
• побрајање и две тачке, 789, 790; одречено, 817.
• побрати, 307.
• побратим, 18, 111, 126.
• побратимство, 18.
• Побрђе, 273, 286.
• по́бро, 152, 342.
• по вас дан, 817.
• повелик, 273.
• повелики, 301.
• по̀веса̑мце, 72.
• повесмо, 198.
• повијуша, 116.
• повиле, 125.
• повише, 816.
• поводањ, 180.
• поводљив, 251.
• повој, 57.
• повратак, 205.
• по̀врата̑ка̑, 72.
• повратни глаголи, 35, 609; — и 2. пад. као допуна, 628; — и 3-ћи пад., 637.
• повратуша, 223.
• повраћај, 150.
• поврх, 665, 816.
• погађачица, 214.
• погибао, 168, 364.
• погибл, 364.
• погибла, 497.
• погибох, 497.
страна 479
• поглавар, 163.
• поглед, 147.
• погле́дати, 58.
• погодба у реченици, 732; — у подређеној реченици, 739; — уступна, 740; — и два будућа времена, 692; — и прошасти придев, 700.
• погодбене свезе, 739.
• погодбени начин, 545, 549, 702, 708, 738.
• погодбено будуће, 695.
• погорелац, 227.
• погреб, 147.
• погрева, 130.
• погрда казана наставком, 164, 175.
• под, 13, 39; — у сложеним основама, 287; — при глаголским основама, 303, 307; — с 4-им и 6-им падежем, 677.
• подавити, 104.
• подалеко, 817.
• поданик, 97.
• по да́ну, 75.
• пода-њ, 104.
• пода-се, 104.
• подасути, 104.
• пода-те, 104.
• подбрадак, 287.
• подбрадник, 204.
• подбунути, 499.
• подбуо, 499.
• подвеза, 147.
• подводан, 287.
• по двоје, 817.
• подглавак, 287.
• Подгорац, 287.
• Подгоричанин, 86.
• подградити, 303.
• подгрејати, 307.
• подгрљача, 287.
• по десеторо, 817.
• подешавање гласова при образовању основа, 109.
• подзимак, 287.
• по̏д-јесе̑н, 76.
• подмет, 709.
• подмет у реченици, 4, 8, 35, 162, 609, 709, 758; — које речи бивају, 22, 552, 553, 554; — како се тражи, 553; — више подмета у реченици, 563, — више подмета и прирок, 585, 586; — више подмета и слагање по роду и по лицу, 590; — више подмета уз један глагол, 611; — неозначен у реченицама, 562; — неодређен и време садашње, 682; — у трпним реченицама, 710, 711, 712; — непознат или у питању, 713, 714; — нема у реченици, 643, 644; — изостављен, 560, 614, 750; — именовање подмета избегнути, 589; — и 2-ги падеж, 633; — и 3-ћи падеж, 640; — и 4-ти падеж, 643, 644; — и 5-ти падеж, 646, 647; — веза за пређашњу мисао и средњи род, 598; — у реду речи, 796; — у средњем роду, значи нешто неодређено, 598; — при глаголским облицима, употребљеним у сложеним именицама, 299; — у ком је падежу, 615; — више подмета и запета, 764, 767; — општи и запета, 767.
• подметнути, 303.
• подметов, додатак подређена реченица, 731; — начин скраћивања реченица, 753.
• подметови додатци, 564, 567; — самостални, 568, 769, 770.
• подмету додане реченице, 565, 732, 747.
• подне, 815.
• подно, 816.
• подножје, 287.
• подножник, 204.
• подобар, 301.
• подоста, 817.
страна 480
• подраст, 153.
• подређена глаголска радња, 696.
• подређене реченице, 724; — придевне, и подметне 771; — именичке, 773; — скраћене, 753; — према главној реченици, 731; — пред својом главном и запета, 778; — и главна реч којој се додају, 772; — и казивање будућег времена у њима, 145; — за предмет, 737; — намере и предмета како се скраћују, 755; — за намеру, 738; — за погодбу, 739; — погодбене и два будућа времена, 692; — за време, 680; 745; — за поређење или начин, 741; — за место, 746; за последицу или узрок, 747; — за време, последицу или узрок како се скраћују, 754; — с показном заменицон, 752; — именичке и запета, 771; — придевске и запета; 772, 773; — у реду речи, 757.
• подређивање, 724, 726, 727, 731.
• Подриње, 111, 157, 286.
• подробац, 213.
• подручје, 157.
• подсести, 82.
• подсећи, 82.
• подсирити, 82.
• подсмех, 82.
• подстрешје, 287.
• подуврети, 490.
• подужица, 301.
• подупирач, 218.
• подушје, 157.
• подчинити, 98, 807.
• по̑ђе, 810.
• по́ђе, 810.
• пођем, 62, 486.
• пожени, 537.
• поженути, 537.
• пожњака, 202.
• пожешкиња, 182.
• пожутети, 610.
• по за дуго, 817.
• по за један колац, 816.
• позајмљене речи, 115.
• поздравље, 72.
• позлата, 151.
• познава, 130, 532.
• познавати, 532.
• познаје, 532.
• познаник, 228.
• познанство, 228.
• познат, 475, 479.
• познати, 475.
• познатог лица заменица, 745, 746.
• познија промени личне заменице, 400, 401.
• познјака, 202.
• позор, 149.
• позоришни, 102.
• по-идем, 486.
• поизодносити, 611.
• поименце, 272, 815.
• пој, 515.
• појак, 817.
• појас, 66.
• појац, 213.
• појачавање смисла прилогом, 822.
• појдем, 62, 486.
• по један, 817.
• појединце, 37.
• поји, 105.
• појисте, 105.
• појити, 57, 59, 515.
• појти, 62, 96, 486.
• појутарје, 286.
• показне заменице, 32, 605, 606; — као свеза међу реченицама, 747; — као копча међу главном и подређеном реченицом 752.
• покорник, 204.
• по каткад, 817.
• по́ке, 64.
• поклања, 131.
• поклич, 153.
• покој, 149.
• покољ, 154.
• покрај, 96, 816.
страна 481
• покрајина, 286.
• пократак, 273, 301.
• покрива, 130.
• покривати, 58.
• покрити, 58.
• покрут, 301.
• покрштењак, 228.
• полагано, 37.
• пол-две, 815.
• полеђина, 286.
• полетар, 110, 162.
• полетарац, 71.
• полетну, 122.
• полете, 122.
• полетети, 610.
• поли(ти), 61, — поливати, 61.
• политичко-сатирички, 811.
• пол-ноћи, 815.
• полог, 149.
• положај, 150.
• положај спрам какве ствари или лица, казан предлогом, 39; — више какве ствари или лица, 39; — у унутрашњости какве ствари, 39; — према нечем, и предлог к, 672; — казан предлогом, 676.
• полојит, 57.
• полошке, 272, 815.
• полубрат, 273.
• полужје, 286.
• полукав, 301.
• полупати, 307.
• пољарина, 176.
• поље, 154; — као образац, 344.
• пољевит, 247.
• пољице, 212.
• Пољкиња, 182.
• пољски, 26; — језик, 42.
• помагати, 59, 130.
• помагач, 218.
• помајка, 301.
• по мало, 817.
• помекан, 817.
• помекше, 817.
• по̏ме̑н, 72.
• поменути, и 2-ги пад. као допуна, 629.
• поминати, 130.
• помињати, 130, 184.
• помирити се, 35.
• помишљаи, 807.
• помишљај, 150.
• помишљаји, 807.
• помњив, 251.
• помогнем, 466.
• поможем, 465, 466.
• поможеш, 465.
• помолца (помолац), 91.
• Поморавље, 157.
• помотњик, 94.
• помоћ, 365.
• помоћи, 95, 130, 466; — и 3-ћи пад. 636.
• помоћни глагол у питању, 715; — у одрицању, 718.
• помоћњик, 94.
• помоћу, 101, 365.
• понављање и запета, 770; — означено предлогом по, 817; у радњи глаголској, 610; — и тачка и запета, 785; — и две тачке, 790.
• понајбољи, 301.
• понајвећи, 301.
• понајпре, 817.
• понапред, 816.
• понатицати, 611.
• понедељак, 809.
• понедељник, 72.
• по неки пут, 817.
• по нешто, 817.
• по ниже, 816.
• понирем, 103.
• понирјем, 103.
• понос, 116.
• поноћи, 815.
• понуда, 151.
• поњаветина, 175.
• поодавно, 817.
• поодмаћи, 63.
• по оке, 64.
• поочим, 63.
страна 482
• пооштар, 63.
• попети, 50.
• попијен, 429.
• поплаветне, 125.
• поплетица, 213.
• поп-Марко, 811.
• попнем, 50, 471.
• попов, 26, 599.
• по, предлог за понављање, ред, меру, 817.
• попреко, 816.
• попријед, 816.
• попузљив, 85.
• поради, 816.
• порашта, 815.
• пор̈вица, 807, ђ.
• поребарке, 272, 815.
• поред, 39, 673; — и 2-ги падеж, 664.
• поређен придев у реченицама, 600, 601, 743.
• поређења други ред, 601.
• поређење придева, 258; — казано 6-им пад. 654; — прикривено, при оснаженом одрицању, 723; — у реченици, 578, 732; — као подређена реченица, 741, 742; — по неједнакости, 743; — по мери у реченицама, 744.
• порез, 147.
• пореза, 147.
• порекло, 165.
• порени, окрени, 537.
• пореза, 537.
• Пореч, 155.
• порити, 59.
• породиља, 169.
• породице ре́чи̑, 116.
• поса̑, 66.
• Посавље, 72, 273.
• посал, 325.
• посао, 66, 91, 325.
• посве, 815.
• посвета, 151.
• по с два, 816.
• посебан, 261.
• посебице, 37.
• по̀-селима, 76.
• посилати, 130.
• поскочица, 213.
• посл, 325.
• после, 13, 37, 39; — и други падеж, 668.
• последица у реченици, 732; — — и подређена реченица, 747; 754.
• последњи, 423.
• посмицати, 611.
• посмрче, 286.
• по̀со̑, 66.
• пособак, 229.
• пособац, 229.
• пособица, 229.
• посред, 39, 816.
• посредно образоване основе, 112; — питање, 798.
• по̀стали̑, 447.
• постанак, 228.
• поста́ње, 71.
• постао, 447.
• постати, 35; — спона у прироку, 558.
• постигавши, 37.
• по сто дуката, 817.
• постола, 149.
• по с три копља, 816, 817.
• поступача, 218.
• поступно, 37.
• поступност у побрајању и запета, 766.
• потање, 817.
• потва́рати, 59.
• потврђи, 817.
• потврђивање и две тачке, 790.
• потег, 147.
• потискао, 498.
• потискох, 498.
• потисла, 498.
• потиснути, 497, 498.
• потиште, 498.
• поткивач, 218.
• поткова, 57, 149.
• потку-а, 57.
страна 483
• по том, 229, 261.
• потомак, 229; — и наставак ић, 193.
• потомство, 229.
• потоња радња у будућности, 692; — прошаста и начин заповедни, 707.
• потоњи, 261.
• потоњи и предњи чин у прошлости, 693.
• поток, 70.
• поточар, 163.
• поточара, 163.
• потпалити, 303, 307.
• потпирача, 218.
• потпомогнем, 466.
• потпомоћи, 466.
• потпора, 149.
• потрбушке, 37, 815.
• потребит, 247.
• потрес, 147.
• потркалиште, 72.
• по троје, 817.
• потурити, 303.
• потурчењак, 228.
• поћи, 33, 62, 71, 96, 486.
• по у годинама, 817.
• поустајати, 611.
• похвала, 151.
• поцрнети, 610.
• почелак, 324.
• почем, 817.
• по чем, 817.
• по чему, 817.
• почетак, 228.
• почетак нечега, казан предлогом, 610, 613, 658, 664.
• почети, 469.
• почетци, 98, 807.
• почивалиште, 227.
• почивка и нечиј говор, 796; — међу бројевима, 795; — и уметнута реченица, 794; — знак, 793.
• починити, 98.
• почињати, 130.
• почн, 450.
• почтен, 99.
• по́ша, 220.
• пошиљати, 130.
• поштен, 99.
• пошто, 745, 817.
• по што, 817.
• по што је, 75.
• пр, 130, 149, 213, 265.
• пра, 128.
• пра, при сложеним именским основама, 301.
• прав, 26, 73, 249.
• правац, казан предлогом, 39, 575, 657, 658, 661, 667, 673; — и кретање у синтакси, 657; — у мисленом смислу, 660.
• правопис, 805 и д.; — и граматика, 814.
• прадед, 301.
• празник, 72, 809.
• празнорук, 279.
• праља, 169.
• прамајка, 301.
• прамичак, 206.
• праотац, 301.
• прапрадед, 301.
• прас, усклик, 22.
• прасад, 597.
• пра̏са̑ка̑, 357.
• прасе, 192, 382, 597.
• прасећи, 233.
• праска, 115, 357.
• прасква, 357.
• прастари, 301.
• прасци, 597.
• прати, 130.
• пратилац, 324.
• пратиоци, 807.
• праћакати, 136.
• праунук, 301.
• прах, 149.
• прашак, 149, 206.
• прва врста именске промене, 318 и д.; — глаголске промене, 450.
• први, 28, 249, 265.
страна 484
• први падеж, 615, 647; — и наставци који га обележавају, 146.
• први раздео треће врсте глаг. промене, 502; — пете врсте глаг. промене, 520.
• пре, 13, 37, 39; — при сложеним основама, 301, 307, 309; — и други падеж, 668.
• пре, од прети, 512.
• пребогат, 301.
• пребол, 147.
• превалца (превалац), 91.
• преварљив, 251.
• превелик, 301.
• превести, 309.
• превити, 309.
• превратити, 309.
• прег, 466.
• прегибак, 205.
• прегибао, 168.
• прегне, 145.
• прегнутина, 228.
• прегристи, 309.
• пред, предлог, 13, 39; — при сложеним основама, 288, 303; — с 4-им и 6-им пад. 677.
• пред, 121, 169.
• предаја, 148.
• преданити, 307, 309.
• предати, 307.
• преде, 141.
• преди, 64.
• предиво, 197.
• предло, 165.
• предлог при одреченим заменицама, 721; — и заменица у једној речи, 815; — и име у једној речи, 815, 816; — и прилог у једној речи, 815; — и ни сложено са заменицом, 821.
• предлози, 21, 39; — једносложни, 75; — у сложеним основама, 111; — и њихови корени, 114; — у слагању основа, 274, 280; — и именске основе, 301; — и глаголске основе, 302; — за трајање радње, 611; — с падежима у синтакси, 657; — и време, 658; — и мислени смисао за место и време 660; — једни исти и разна значења, 661; — с два или три падежа, 662; — састављени с другим речима, 814; — у приложном значењу, 816; — сложени, 816.
• предмет радње глаголске, 35, 162, 205, 709; — у сложеним основама, 297, 299; — у реченици, 572, 573, 609; — у 2-гом падежу, 625; — уз глаголске именице, 632; — у четвртом падежу, 641; — непознат или у питању, 713, 714; — казан реченицом и запета, 776; — више њих уз један глагол, 611.
• предметна реченица, 732, 737, 771; — како се скраћује, 755; — и запета, 776.
• предметни глаголи, 609.
• предметов самостални додатак и 6-ти падеж, 653; — при скраћивању реченица, 753.
• предња и потоња радња у будућности, 692.
• предњи и потоњи чин у прошлости, 693, 707.
• предручак, 288.
• председник, 82, 807.
• представа и реч, 3, 552.
• представка, 82.
• предци, 98.
• пређашње време, 34.
• пређашње свршено време, 429, 430, 445, 685; — за радњу будућу, 688; — глагола бити и начин погодбени, 708; — казано временом садашњим, 683; — за жељење и дивљење, 687.
• пређашње несвршено време, 429, 430, 690; — како постаде 441, страна 485 — и свршени глаголи, 441; 477, 482, 495, 686; — за жељење и дивљење, 687.
• пређе, 37.
• прежива, 128.
• презати, 130.
• презиме у 2-ом пад. припадања 619.
• презирање, казано наставком, 164, 175.
• прекида знак, 802; — и велико слово, 808.
• прекинут говор, 802.
• преко, 39, 66, 810; — и други пад., 667.
• пре̑ко, 810.
• преко̀-куће̑, 76.
• прекопати, 309.
• преко сред Косова, 816.
• преко сред сриједе, 816.
• прекрвник, 301.
• прекрет, 147.
• прекупац, 213.
• прелазна радња глаголска, 126, 732.
• прелазни глаголи, 35, 609, 698; — и З-ћи пад. 655; — и предмет, 641; — и трпно стање, 701; — и предметна реченица, 737.
• пре́лац, 227.
• прелити, 309.
• прело, 165.
• прелом реченица, 787, 791.
• преља, 169.
• пре̑м, 512.
• премален, 301.
• премда, 740, 815.
• премештање сугласника, 81, 96.
• пре́мо, 512.
• пренемагати се, 819.
• преобука, 116.
• препек, 147.
• препека, 147.
• преплатити, 309.
• препрека, 151.
• препријатељ, 301.
• пресека, 147.
• пресолити, 309.
• престајати, 307.
• прести, 93, 121, 451.
• пресути, 309.
• претварање сугласника, старо, 81, 93.
• пре́те, 512.
• претека, 147.
• прети, 512.
• претити и 3-ћи пад., 636.
• преткутњица, 288.
• претоварити, 309.
• преучен, 273.
• пре̑ш, 512.
• пржи-баба, 273.
• при, 39; — у сложеним основама, 289, 301, 307; — и 7-ми падеж, 674.
• прибегава, 132.
• прибегор, 161.
• прибедрица, 289.
• прибрати, 307.
• прибројити, 307.
• пригоркиња, 289.
• придеви, 21, 26, 310, 311; — и род, 27; — и њихови корени, 113; — бројни, 316; — и њихова промена, 316, 414 и д.; — одређеног и неодређеног вида у реченици, 599; — у реду речи, 756; — у подмету 554; — у прироку, 557; — како се слажу кад су у прироку, 583; — поређени у реченици, 600, 601, 743; — присвојни 618; — траже 2-ги пад. као допуну, 627; — као самостални додатак и запета, 769; — на ски пишу се малим словом и кад су од народних имена, 809; — од особних имена како се пишу, 809; — сложени, 811.
• придев прошасти у глагола, 429; 684, 689, 690, 698; — како постаје, 447; — исказује жељење страна 486 и благосиљане, 699; — и погодбена реченица, 700; — и начин погодбени, 708; — за будуће неизвесно, 694; — за уступање или допуштање, 740; — заступљен подређеном реченицом, 775.
• придев трпни, 429, 701; — како постаје, 448.
• придевне заменице, 30, 32, 385, 426, 734; — за присвајање, 32; — за показивање, 32; — за каквоћу, 32; — за меру и количину, 32; — промена, 392.
• придевни подметов додатак, 567, 732; — од 2-ог падежа, 570; — како се слажу са својом главном речју, 59; — у ком су падежу, 615; — у виду реченице, 732, 733, 735, 771, 775.
• придевска подређена реченица и запета, 772, 773, 775.
• придевске основе, 118; — градиво за мислене именице, 190, 191; — како се изводе, 230; — за поређење, 258.
• придевски и именски облици у сложеним основама, 296.
• приземљаст, 289.
• при́ја, 156.
• пријатељ, 18, 185.
• пријатељев, 252.
• пријатељем, 340.
• пријатељи, 340.
• пријатељица, 156, 214.
• пријатељски, 257.
• приказ, 147.
• прикла́пало, 167.
• приклињања, 611.
• прикрајак, 289.
• прикумак, 289.
• прилично, 817.
• прилог, 21, 37, 740; — за место, време, начин, меру, 37, 38, — једносложни, 75; — уз придеве, 38; — уз друге прилоге, 38; — у сложеним основама, 111; — и корени у гдекојих прилога, 114; — и нарочит прилошки наставак, 815; — уз глаголске именице у сложеним основама, 297; — у именском прироку, 357; — сложен, 811, 815, 816; — у поређењу што и придеви, 600; — неодређени у одреченој реченици, 721; — свеза међу реченицама, 745, 774; — изостављен, 774; — за појачавање смисла, 822; — за умеравање значења, 822; — за време у додатку прирокову, 745; — за место у реченици, 746; — у реченицама, 733; — у погодбеној реченици, 739; — у реченицама поређења или начина, 741; — поређен у реченици, 743; — главна реченица уз начин неодређени као додатак, 704; — питању, 716; — копча међу реченицама, главном и подређеном, 702, 752; — и заменица у једној речи, 816; — и предлог у једној речи, 815; — од реченице, 805, 822; — и запета, 780.
• прилог времена садашњега, 429, 430, 696, 733, 747; — како постаје, 443; — немају свршени глаголи, 443, 478; — градиво за нове именске основе, 226; — градиво за нове придевске основе, 260; — пачин скраћивања реченица, 754;
• прилог врем. прошлог, 429, 430, 696, 697, 733; — како постаје, 446; — начин скраћивања реченица, 754; — заступљен подрећеном реченицом, 775.
• прилошке основе, 118, 272.
• приложна реченица, 811.
• приложна узречица начина и времена и запета, 780.
страна 487
• приложно значење у предлогу, 816.
• прилуд, 301.
• пример, 159.
• Приморац, 289.
• приморскијех, 425.
• прионути, 63.
• припадање, казано 2-им пад., 617, 618, 619; — казано 3-им пад. 638.
• приповедање и начин заповедни, 707; — и погодбени начин, 708; — и време садашње, 683.
• приповест, 77.
• приповијест, 77.
• припојава, 132.
• припрема, 151.
• приређене реченице, 724, 725, 727, 728, 777; — одвајају се запетом, 762; — и тачка и запета, 785.
• прирез, 147.
• прирок у реченици, 4, 8; — не може бити без глагола, 22; — шта је, 552; — глаголски, 556; — именски, 556, 557; — изостављен, 561, 749, 750; — у множини при бројевима, 591–594; — у слагању, 583, 584; — при два или више подмета, 585, 586; — и збирне именице, 587; — у једнини и у средњем роду при бројевивима, 592; — при збирним бројевима у подмету, 594; — тражи придев у неодређеном виду, 599; — именски у ком је падежу, 616; — именски и 6-ти падеж, 652, — именски и начин неодређени, 703; — именски и трпне реченице, 710; — уз недовољне глаголе, 703; — непознат или у питању, 713; — у питању, 715; — у реду речи, 756; — при уметнутим реченицама, 758; — прирока̑ више у реченици, 563; — прирока̑ више, и запета, 764, 767; — и додане му реченице, 565, 731, 746; — и обични додатци, 564, 572, 753; — и глаголски прилози, 696.
• присвајање, казано 3-им пад., 638.
• присвојне заменице, 32, 603.
• присвојни придеви, 231, 233, 252, 253, 618.
• прислѐћи, 466.
• присој, 149.
• присоје, 289.
• приспети, 473.
• пристао, 148.
• при́чало, 167.
• причекати, 307.
• при́шо, 220.
• про̑, 66.
• про, у сложеним основама, 290, 303, 306.
• пробадати, 59, 130.
• пробити, 488.
• пробудем, 488.
• пробуду, 488.
• провалија, 151.
• проваљивати, 71.
• проваљивач, 218.
• провлачити се, 35.
• проводати, 611.
• провођати, 218.
• провођач, 218.
• провртети, 610.
• прогледати, 306.
• проговорити, 306.
• прогоревати, 36, 610.
• продаја, 148.
• продол, 290.
• прождирати, 130.
• прождрети, 130, 490.
• прождрљив, 251.
• прозор, 24.
• прозукао, 499.
• прозукла, 499.
• прозукнути, 499.
• прокај, 96.
• прокисао, 273.
страна 488
• проклет, 108.
• проклета, 130, 611.
• проклетија, 228.
• проклетиња, 228.
• проклетство, 82, 108, 228, 807.
• проклињање, казано прошастим придевом, 699.
• проклињати, 130.
• проклиње, 130.
• прокола, 149.
• проламати, 71.
• пролетњи, 241.
• пролетос, 37.
• пролеће, 290.
• промаћи, 303.
• промена имена, 316.
• промена личних или именичких заменица, 386.
• промена придева, 414 и д; — неодређених придева, 417; — одређених придева, 421.
• променљиве речи, 14.
• промицати, 306.
• прономинални корени, 114.
• проносати, 611.
• пропалица, 227.
• пропевати, 306.
• пропис, 20.
• пропланак, 290.
• прорицати, 130.
• пророк, 57.
• пророков, 252.
• пророчица, 53, 214.
• просвета, 149.
• просека, 147.
• просеница, 215.
• проси, 449.
• просидба, 186, 195.
• просилац, 324.
• просјак, 201.
• просјачи, 126.
• просјачина, 176.
• простак, 202.
• просте реченице, 580.
• прости бројеви, 28, 607; — како са пишу, 824.
• прости глаголски облици, 428, 429, 432.
• простор, казан 4-им пад., 645; — 6-им пад., 650; — радњи глаголској у реченици, 572, 575.
• простран, 26, 235.
• простра̏ни̑ (пространији), 64.
• прострел, 165.
• прострео, 165.
• прострети, 490.
• прострт, 448.
• просто-повратни глаголи, 35.
• протегљаст, 244.
• против, 39; — са 2-им и 3-им пад., 676.
• протиница, 215.
• протисли, 168.
• протицати, 306.
• проћи, 302.
• проћу, са 2-им и 3-им падежем, 676.
• професор, како се пише скраћено, 823.
• проходати, 306, 611.
• прохтети, 511.
• процвилети, 36.
• процена, 151.
• прочитао сам био, 428.
• прошаста времена, 684.
• прошасте радње, предња и потоња, 707.
• прошасти придев, 429, 430, 431, 684, 689, 690, 698, 753; — како постаје у глагола, 447, — у казивању извршеног будућег времена, 692; — за будуће неизвесно, 694; — желење, благосиљање, заклињање и проклињање, 699; — и погодбене реченице, 700, 708; — за уступање или допуштање, 740; — градиво за нове основе, 227.
• прошен, 86.
• прошиваљка, 206.
• прошло време, 545, 546, 689, 690, 698.
страна 489
• прошло погодбено заступљено будућим, 695.
• прошлога времена придев како постаје, 446.
• прошња, 85.
• проштац, 98, 322.
• прошца, 98.
• пр̑са̑, 367.
• прсак, 147.
• прсат, 243.
• пр̀си̑, 366; — прси, 366, 367.
• прск, 122, 124, 147.
• прскъ, 147.
• прскао, 498.
• прскох, 498.
• прсла, 498.
• прсну, 122.
• прснути, 497, 498.
• прст, 344.
• прстен, 597.
• прстење, 597.
• пр́сти̑, 334.
• прстију, 334.
• пртљаш, 221.
• пру, 512.
• пругло, 165.
• прут, 597.
• прутаст, 245.
• прутуља, 171.
• пруће, 597.
• прући, од прети, 512.
• прућице, 212.
• прх, 149.
• пршта, 124.
• прште, 498.
• пршута, 115.
• прѣ, види пре, 301.
• пси, 332.
• псима, 332.
• птица, 23, 213.
• пуда̀рина, 176.
• пударица, 214.
• пуж, 154.
• пуз, 154.
• пуклина, 227.
• пукне, 145.
• пун, 235.
• пуначак, 255.
• пуничин, 240.
• пупчаст, 245.
• пуре́нак, 228.
• пурењак, 228.
• пустиња, 182.
• пустити, 516.
• пусто̀ђа̑к, 277.
• пустосват, 111, 277.
• пут, 39, 327, 334; — и 2-ги падеж, 667.
• пу̏та̑ца̑, 346.
• путем, 327.
• пу́ти̑, 334.
• путо, 183.
• путом, 327.
• путоног, 279.
• пухор, 161.
• пуцати, 130.
• пуце, 346.
• пуцкарати, 136.
• пуцкати, 136.
• пуцњава, 196.
• пу̏ша̑ка̑, 73.
• пушта, 131.
• пуштах, 516.
• пуштен, 516.
• пьн, 130, 154, 468.
• пьне — пьно, 468.
• пьсъ, 52.
• пьт, 213.
• пѣ, 213.
• пѫть, 263.
• Р, језични сугласник, 79; — и самогласник и сугласник, 49; — р̈ где се пише, 807, ђ.; — каткад не трпи за собом ј, 103; — раширено у ар, ор, ер, ир, 130, 149; — у ра, рѣ, ро, 149, 463, 489.
• ра- наставак, 159, 234.
• раван, 363.
• равн, 363.
• рад, 73, 230.
• рад’ и 2-ги падеж, 670.
• Радак, 202.
страна 490
• Радан, 173.
• радања, 358.
• Радета, 192.
• радећи, 37.
• ради (зарад’, рад’), 39; — и 2-ги падеж, 670.
• радим, 34, 72.
• радих, 428.
• радно стање, 609, 709.
• радња, 358.
• радња глаголска, 179, 609; — предња и потоња, 707; — и њен правац, 673; — и њено средство, 648.
• радњи, 358.
• радовати се, 35.
• Радовић, 193.
• Радоња, 181.
• рад’ — шта, 815.
• Рађ, 155.
• Рађев, 252.
• Рађевина, 178.
• ражањ, 322.
• ражљутити, 85; — се, 85.
• раз у сложеним основама, 291, 303, 305, 307.
• разабрати, 104, 307.
• разазнати, 104.
• разасути, 104.
• разбојац, 216.
• разбери-де-те, 488.
• разбити, 305.
• разбој, 57, 72.
• ра́збо̑ја̑, 72.
• разбојиште, 116, 209.
• разбратити, 305.
• развр́сти, 456.
• разгледати, 307.
• разгорева, 132.
• раздвојеност у приређеним реченицама, 728, 729.
• раздео први у првој глаголској врсти, 450, 451; — први у трећој врсти, 502; — први у петој врсти, 520; — други у првој врсти, 450, 456; — други у трећој врсти, 504; — други у петој врсти, 526; — трећи у првој врсти, 450, 460; — трећи у петој врсти, 534; — четврти у првој врсти, 450, 462; — пети у првој врсти, 450, 468; — шести у првој врсти 450, 473; — седми у првој врсти, 450, 489.
• раздирати, 130.
• раздоље, 291.
• раздор, 57.
• раздрети, 130.
• разиграти, 303.
• разједначивање дт и тт, 93.
• разлик, 208.
• различан, 52.
• различак, 208.
• различьнъ, 52.
• разложит, 247.
• разљутити се, 85.
• разма, 272.
• размирица, 291.
• разнети, 305.
• разрез, 147.
• разумевати, 611.
• Рајчета, 192.
• рак, 73.
• ракље, 169.
• Ра́ко, 200.
• раме, 199, 379.
• ран, 235.
• рана, 172.
• рано, 13, 37.
• рано-ранилац, 297.
• рањава, 132.
• ра̏њен, 108.
• ра̏њеник, 108.
• расад, 97.
• расадник, 204.
• расап, 97, 147.
• расипати, 97.
• расипач, 218.
• раскида, 147.
• расклопити, 305.
• раскорак, 291.
страна 491
• раскршће, 291.
• расла, 453.
• распети, 82.
• распињати, 130.
• распитивати, 611.
• распојас, 291.
• распоп, 291.
• распутица, 291.
• раст, 147.
• раст, 168, 453.
• раставити, 305.
• растављање сугласника, 81, 104; — речи, 805, 814.
• растанак, 228.
• растао, 453.
• раствара, 131.
• расти, 451, 453.
• расточити, 82.
• растурити, 303, 305, 307.
• расудак, 552.
• расудити, 97.
• расудци, 98.
• расцепити, 82.
• рат, 73.
• ратовати, 36.
• ратови, 89.
• рачун, 115.
• раширити, 97.
• рашта, 815; — у питању, 716.
• рашћеретати, 85.
• рашчинити, 85.
• рашчовек, 85, 291.
• рашчупати, 85.
• рва, 128.
• рвалиште, 227.
• рд, 154.
• рђа, 154.
• рђавши, 259.
• ре, постало из р, 463.
• ребро 159, 346.
• рева, 128.
• ред речи, 756; — обрнут, 756; — редован, 756, 757; — казан предлогом по, 817.
• редован ред речи, 756, 757; — реченица, 757.
• реда, 147.
• редак, 259.
• редара, 162.
• редни број, 28, 607, 811; — и заменица у једној речи, 816; — у писању, 824, 825; — месеца како се пише, 825.
• редњи, 241.
• ређање и запета, 766; — и тачка и запета, 785.
• режањ, 180.
• рез, 180.
• рек, 57, 106, 120, 121, 130, 149.
• река, 70, 77.
• река’, 812.
• рекао, 447.
• рекл, 447.
• рекне, 145.
• рекнем, 466.
• рекнути, 145.
• рек’о, 812.
• репат, 243.
• репач, 219.
• Ресава, 196.
• реци, 87.
• реци-де-те, 488.
• рећи, 95, 121, 462, 464, 466.
• рећи ћу, 75, 428; — ћеш 548.
• реха, 211.
• реч, 77, 78, 153; — и представа, 3; — поједина, граница за бележење фонетичних промена, 81.
• рече, 34, 88.
• реченица, 2, 4; — шта је, 552; — проста и сложена, 580, 724, 750; — сложене приређивањем и подређивањем 727, 731; — и наука о њој, 43; — без подмета, 562; — без подмета и род, 589, 598, 614; — без подмета и 6-ти падеж, 640; — без подмета и 4-ти падеж, 643, 644; без подмета и трпно стање, 711; — без одређепог подмета и трпно стање, 711; — приређене, 724; — приређене раздвојно, 729; — приређене супротно, 729; — главне страна 492 и споредне, 9, 10, 725, 726, 727; — зависне једна од друге, 726; — не може бити без глагола, 552; — додане, 565; — додатак или допуна, 726; — подређене, 724; — придевске, 732, 733, 735; — именичке, 732, 735; — предметне, 732, 737; — за погодбу, 732; — уступне, 740; — за допуштање или пермисивне, 732, 740; — за поређење или начин, 741; — за време, 732, 745; — за место, 732, 746; — за намеру, 732; — за последицу или узрок, 732, 747; — за поређење, 732; — упитне или за питање, 713 и д.; — упитне и реченични знаци, 792, 797, 798; — додане и њихове главне речи у реду речи, 756; — и редован или обрнут њихов ред, 757; — уметнуте, 758, 784, 803; — приложне, 811; — као прилози, 822; — скраћивање, 748; — скраћивање путем неодређеног начина, 703; — скраћивање путем глаг. прилога, 696; — путем трпног придева, 701; — главна и прилог времена прошлог, 697; — намере и време будуће, 691; — две или више у одрицању, 720.
• речем, 466.
• реченични делови и слагање, 582; — више њих и запета, 765.
• реченични знаци, 759; — корист од њих, 760; — које су, 761; — при скраћивању, 823.
• реченични низ, 724, 728, 759, 762, 785, 786, 787, 801.
• ре̑чи, 810; — ре́чи, 810; — ре́чи̑, 810.
• речи акценатне, 75; — непроменљиве, 13; — променљиве, 13; — домаће или позајмљене, 115; — једнаке у реченицама, изостављају се, 751; — уметнуте, 803; — састављене, 805, 814; — растављене, 805; — скраћене у правопису 805; — граматичке, 806, 814; — логичке, 806, 814.
• речит, 78, 247.
• речју, 101.
• речца, 99.
• речце, 22.
• ри, 479.
• рибљи, 233, 423.
• рибји, 423.
• рибурина, 175.
• ривен, 479.
• риђ, 232, 259.
• риђан, 173.
• риђаст, 246.
• ријѐка, 77.
• ријети, 464.
• ријех, 464.
• ријеч, 77, 78.
• рикати, 35.
• Римљанка, 206.
• рит, 73.
• ри̏ти, 473.
• рјечит, 78, 103.
• рјечица, 103.
• ро од р-самогласника, 149.
• ро- наставак, 159, 234.
• ров, 149.
• рогач, 219.
• рогат, 243.
• рогуља, 171.
• рогуша, 224.
• род, 107.
• род у именица, 25; — у придева, 27; — и наставци му, 146, 230 — и падежа, 314; — мешовит, 352, 369, 371; — у глаголских облика, 431, 447, 448; — у реченицама без подмета, 589.
• ро́да, 70.
• родан, и додатак 6-ог пад., 655.
• роди, 107.
• родиља, 169.
страна 493
• родитељ, 18, 107, 185.
• родитељка, 107.
• родити, 18.
• родност корена, 116.
• рођен, 108.
• рођење, 108, 228.
• рожац, 52.
• рожина, 87.
• рожьць, 52.
• рози, 331.
• рок, 57, 106, 149.
• ронац, 213.
• роснат, 243.
• росуља, 171.
• рочити, 57, 611.
• руд, 230, 232.
• Ру̑дни̑к, 72.
• руднички, 257.
• Ружа, 355.
• ружан, 26.
• Ружице, 354.
• ружичаст, 245.
• Ружо, 355.
• рук, 155.
• рука, 51, 70, 353, 359.
• рукодавац, 213.
• руко̀да̑вник, 72.
• рукопис, 20.
• ру̀ку̑, 359.
• ру̏ме̑н, 153.
• Румљанин, 174.
• Румљанка, 206.
• руно, 172.
• Руси, 46.
• Русија, 168.
• руски језик, 42.
• руско-словенски, 811.
• рухо, 147.
• руци, 353.
• ручак, 205.
• рушт-ем, 327.
• ръ- наставак, 159, 234.
• рꙑ, 149.
• рѣ, од р- самогласника, 149.
• рѣз, 149.
• рѣчь, 153.
• С, 114; — зубни сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — постало од х пред и, 87, 331, 353; — постало од х, 130, 441, 445; — мења се у ш пред непчаним сугласницима, 85; — испада рад’ непчаних сугласника, 188; — постаје од д и т, 183, 184, 185, 444; — уметнуто међу сугласнике, 444, 460; — не мења пред собом д и т, 807.
• с, предлог, у сложеним основама, 292; — с 2-им и 6-им падежем, 675.
• са, 39; — у сложеним основама, 292, 305, 307; — и други падеж, 670; — с 2-им и 6-им пад, 675.
• саби(ти), 61.
• сабијати, 61.
• сабор, 70.
• сабрати, 305.
• сав, сва, све, 32, 96, 269, 397.
• Са́ва, 152; — Са̏ва, 355.
• савезне заменице, 604, 733, 734, 752, 772.
• са́вет, 77.
• савијен, 479.
• Савић, 193.
• са́вјет, 77.
• савколик, 32, 816.
• Сављанин, 174.
• саврх, 665, 816,
• савски, 26, 809, 816.
• сагнити, 473.
• сад, 37, 149.
• сада, 272.
• садашња прошлост, 684, 689.
• садашње време, 34, 429, 430, 679 и д.; — како постаје, 440; — и неодређени начин, 682; — и приповедачки слог, 683; — историчко, 683, 707; — у свршених глагола и време будуће, 691; — погодбено, заступљено будућим, 695.
страна 494
• садашњег времена основа, 119, 139, 432, 434, 435, 439, 468, 519, 520.
• садашњег времена прилог, 429; — како постаје, 443.
• садити, 35.
• садљика, 203.
• садно, 816.
• сажизати, 130.
• сажимање самогласника, 56, 64, 807.
• сажимати, 130.
• сазад, 815.
• сазнати, 307.
• сакри(ти), 61.
• сакривати, 61.
• сакривен, 479.
• сакупити, 305.
• сам, -а, -о, 32, 269, 496, 459, 546, 810; — образац мењања, 392.
• сам (јесам), 459, 540, 689.
• са̑ма̑, 426.
• самац, 215.
• сам-други, 811.
• самим, 399.
• самими, 399.
• самих, 399.
• самица, 215.
• са̑мо̑, 426.
• са́мо, 810.
• са̏мо, 810.
• самогласник, 48; — у образовању слогова, 67; — коренов и снажење, 106; — крајњи у основи отпада при образовању нове основе, 110; — коренов у основама неодређеног начина, 121; — дуљи се или шири, 136; — замењен апострофом, 812.
• самогласници српски које су, 49; — непчани и ненепчани, 55; — и подешавање сугласника с њима, 81; — и њихове особине, 56.
• самодевети, 277.
• самодошлица, 277.
• самокрес, 277 самопиклица, 277.
• самораст, 277.
• самоседми, 277.
• самостални подметови додатци, 567, 568, 569, 642, 646, 653, 732, 735; — јављају се само у неодређеном придевском виду, 599; — у ком су падежу, 615, 646, 653; — и запета, 769, 770; — уз именице и заменице, 771; — и слагање, 595.
• самосталних реченица низање, 11.
• самостално значење речи, 814.
• самотвор, 230.
• самотег, 147.
• самотиња, 182.
• самоток, 277.
• самоук, 277.
• самур-калпак, 296.
• сан, 23, 52, 172, 322.
• сандал-гаће, 296.
• сандучина, 87.
• саонице, 66.
• сапети, 50.
• сапињача, 218.
• сапнем, 50.
• Сарајевка, 206.
• сасма, 272.
• сасред, 816.
• са́ставак, 205.
• са́става̑ка̑, 72.
• састављање речи у писању и значење, 805, 814, 816.
• саставити, 305.
• састраг, 816.
• сат, 52, 183.
• са́ти̑, 334, 538.
• сатрица, 213.
• сатџија, 98.
• сахат, 334.
• са̀хати̑, 334.
• сачекати, 36, 307.
• саџија, 98.
• с Богом, 806.
страна 495
• с братом, 806.
• сва, 96, 816.
• свагда, 13, 37, 272.
• свагде, 816.
• свадба, 82.
• свађа, 131, 155.
• свађати се, 35.
• сва́ја, 156.
• свак, 427.
• свакад, 13, 37, 816.
• свакъда, 272.
• свакакав, -ва, -во, 32, 426.
• свакаки, -а, -о, 32.
• свака̑ко, 66, 816.
• сваки, -а, -о, 32, 271, 427.
• свако, 31, 392.
• свакојак, -а -о, 32.
• свакојаки, -а, -о, 32.
• свакојако, 66.
• свакоји, -а, -е, 32.
• свакуд, 816.
• свастика, 156.
• сват, 183.
• сватко, 31.
• свачесов, 261.
• сва̏чи̑, 64.
• свачиј, -а, -е, 32, 64, 427.
• свашта, 31, 392.
• сваштозналац, 297.
• све, 815.
• Свевишњи, 809.
• све̑дно, 64, 806.
• сведочанство, 189.
• свеза, 147.
• свезе, 21, 40, 740; — једносложне, 75; — и њихови корени, 114; — међу реченицама, 725; — погодбене, 739; — састављене с другим речима, 814.
• свезнали, 297.
• све-једно, 64, 806.
• свекрова̑, 72.
• свемогући, 297, 809.
• све̑т, 73, 149, 242.
• светао, 63.
• светац, 322.
• Свети Јован, 809.
• светиња, 122.
• Свети Сава, 809.
• светитељ, 185.
• светова, 135.
• светогорац, 111, 214.
• светца, 98.
• светче, 98.
• свећа, 86.
• свеца, 98.
• свечан, 239.
• свече, 98.
• свијем, 397.
• свијех, 397.
• свију, 397.
• свилара, 163.
• свилени(х), 350.
• свилокос, 279.
• свињарина, 176.
• свира, 122.
• свирај, 34.
• свираљка, 206.
• свирање, 228.
• свирати, 34.
• свирац, 213.
• свирне, 145.
• свирну, 122.
• свирчев, 253.
• свиск, 122.
• свискао, 498.
• свискох, 498.
• свисла, 498.
• свисну, 122.
• свиснути, 497, 498.
• свиште, 498.
• свјема, 397.
• сво̑га, 66, 398.
• сво̑му, 398.
• свод, 149.
• своим, 807.
• свој, -а, -е, 32, 270, 398, 603.
• својак, 202.
• својега, 66, 398.
• својем, 398.
• својему, 398.
• својим, 807.
страна 496
• својина, казана 2-им пад., 617, 618.
• својски, 37.
• својство, казано 2-им пад., 620; — казано извршеном глаголском радњом, 698; — трпним придевом, 701.
• својтљив, 251.
• сво̑м, 398.
• сво̑ме, 398.
• свраб, 149.
• сврб, 149.
• сврбеж, 217.
• сврдал, 165.
• сврдао, 66, 165, 325.
• сврдо̑, 66.
• сврзи-брада, 299.
• сврх, 665, 816.
• свршена радња у прошлости, 684, 690; — не- основа времена садашњег, 145, 500; — и аорист или пређашње свршено, 685.
• свршени глаголи, 610, 611; — само у времену садашњем, 612; — и време садашње, 680, 681; — и садашње историчко, 683; — немају пређашњег несвршеног времена, 441, 495, 686; — и време будуће, 691; — за казивање предње радње у будућности, 692; — немају прилога времена садашњег, 443.
• свуд, 272.
• свуда, 37, 272.
• свукуд, 37, 816.
• свьт, 130.
• свѣтъ, 149.
• с-густ-не, 145.
• с-густ-ну, 109.
• с ђацима, 806.
• с Ђуром, 806.
• се, заменица, 268, 402, 602, 682; — у реченицама без подмета, 614; — и трпно стање, 712.
• се, глаголски корен, 534.
• се — со, основа вр. сад. 538.
• себе, 31, 229, 261, 388, 402, 602; — промена, 387.
• себезнао, 297.
• себи, 261, 388, 602.
• себица, 229.
• север, 160.
• сег, 180.
• сед, придев, 159.
• седам, 263, 266, 374.
• се̏дати, 36, 610.
• седба, 135.
• седе, 454,
• седејах, 506.
• седелац, 227.
• седем, 454.
• седети, 33.
• сѐдло, 346.
• седми, 263.
• седми падеж како се познаје, 314; — различан по акценту од трећега, 329, 356, 375; — у синтакси, 656; — с предлогом при, 674; — с предлозима на, у, итд., 678.
• седми раздео прве глаголске промене, 450, 489.
• седмина, 266.
• седмъ, 263.
• седмь, 374.
• седне, 145, 454.
• седнем, 454.
• седѣ, 124.
• сеје — сејо, 519.
• сежањ, 180.
• сеј, 542.
• сеја, 128, 534.
• се́ја, 156.
• сејати, као образац мењања, 536.
• сеје — сејо, 534.
• се́ка, 200.
• секин, 240.
• секира, 209.
• секириште, 209.
• Секула, 355.
• Селак, 202.
• селба, 195.
страна 497
• селијех, 350, 425.
• село, 70, 165; — као образац промене, 344.
• селом, 350.
• сеља(ти), 109, 131.
• сељак, 202.
• сељакуша, 224.
• сељани, 333.
• сељанин, 333.
• сем и 2-ги падеж, 663.
• Семберија, 158.
• семе, 50, 77, 105, 106, 199.
• семен, 105, 106.
• семена, 105.
• семенка, 206.
• сен, 172.
• сенара, 163.
• сено, 23, 24, 54, 77, 172.
• сенце, 216.
• сеоба, 195.
• сеоскијех, 425.
• сести, 93, 451, 454.
• сестра, 156.
• сестрин, 240.
• сетва, 186, 195.
• сетити се и 2-ги падеж као допуна, 629.
• сеткарити 136.
• сећи, 95, 462.
• сецалица, 227.
• сецало, 167.
• сеци, 87.
• сецкати, 136.
• сеча, 86, 154.
• сечањ, 180.
• сечем, 34.
• сечива, 87.
• сечиво, 197.
• се́ша, 220.
• си (јеси), 459, 546, 689.
• си- наставак за 2-го лице глаг. једнине, 436.
• сив, 249.
• сиваљ, 170.
• сиваст, 246.
• сивоња, 181.
• сивуља, 171.
• сиђети, 90.
• сијати, 33, 90.
• сијено, 54, 77.
• си́ка, 200.
• сила, 70.
• силимице, 272.
• силни, 91.
• симитџија, 98.
• симиџија, 98.
• симо, 272.
• син, 172.
• синак, 341.
• синко, 341.
• сино, 54.
• синовљи, 233.
• синовчев, 253.
• синоћ, 37.
• синци, 341.
• синчић, 109, 193.
• сио, 90.
• сипљајив, 251.
• сир, 24, 597.
• сир-збијало, 297.
• сирови, 24, 597.
• сирома̑, 64.
• сиромаси, 87.
• сиромаха, 64.
• си̏рома̑ш, 153.
• сиромашан, и 6-ти пад. као додатак, 655.
• сиромаше, 88.
• сиромаштво, 23, 188.
• сиротова, 135.
• сирочад, 194.
• сисаљка, 206.
• сисати, 130.
• сит, 73, 242.
• ситногорица, 277.
• сито, 183.
• сј иде у ш, 86.
• сјај, 138.
• сјаја, 508.
• сјајан, 26.
• сјајати, 138; — се, 508.
• сја́кати, 138.
• сја́кнути, 138.
страна 498
• сједијах, 506.
• сје̏ме, 77.
• сјутра, 816.
• ск у двојењу слогова, 67.
• ска- наставак, 257.
• сказаљка, 206.
• скакавица, 215.
• скакалиште, 227.
• скакати, 59.
• скакуће, 143.
• скакутати, 136.
• скеларина, 176.
• ски- наставак, 423, 809.
• ски́дати, 58, 71.
• скин’о, 812.
• скинуо, 812.
• скитачина, 176.
• склад, 147.
• склоп, 149.
• склопити, 305.
• ско- наставак, 257.
• скок, 433.
• скокну, 122.
• скоро, 37.
• скочи, 122.
• скочити, 36, 59, 433, 610, 611.
• скраћене речи, 805, 823.
• скраћивање реченица, 748; — замењивањем, 753; — глаголским прилозима, 696; — сложених реченица, 750; — трпним придевом, 701; — начином неодређеним, 703.
• скркло се, 499.
• скркнути се, 499.
• скроз, 816.
• скрпља, 131.
• скуп, 259.
• скупа, 37.
• скупац, 215.
• скупљи, 86.
• скупотиња, 182.
• ску́псти, 460.
• скупши, 259.
• скуп, 183.
• скъ- наставак, 257.
• слаб, 230.
• слабачак, 255.
• слава, 23, 70, 149.
• славити, 516.
• слављах, 516.
• слављен, 516.
• Славонија, 54.
• славуи, 807.
• славујев, 252.
• славуји, 807.
• слагање главних реченичних делова, 582; — придевних и самосталних додатака с главном речју, 595; — додатака с бројем као с главном речју, 596.
• слад, 184.
• сладак, 27, 259, 420.
• слађи, 86.
• слама, 198.
• сламка, 206.
• сламњача, 219.
• сла̏пши̑, 259.
• сласт, 93, 184.
• слати, 530.
• слатка, 82.
• слеме, 199.
• слеп, 230.
• слепачки(х) торбетина(х), 361.
• слепити, 305.
• слепица, 215.
• слинав, 250.
• сличност у реченици, 578.
• слова и гласови срп. језика, 46.
• словенски стари језик, 42.
• словенски, крањски, језик, 42.
• словенско стабло језика, 42.
• словенство, 809.
• слово, 149.
• слогови и образовање њихово, 56; — отворени или затворени, 67; — и њихово образовање, 67; — у сложеним речима, 68; — и акцентовање, 71; — кратки у разлици српских говора, 77.
• сложена реченица, 11, 580, 724, 727, 728.
• сложене основе, 111, 117, 273, и д.
страна 499
• сложене речи, 20.
• сложени глаголски облици, 428, 545.
• сложени предлози, 816.
• слу, 149.
• слуга, 210, 352, 359.
• слу́гин, 240.
• слу̀гу̑, 359.
• служба, 195.
• служити и 3-ћи падеж, 636.
• слух, 211.
• случај, 150.
• сљубити се, 85.
• сме̑, 476.
• смед, 483.
• Смедеревац, 214.
• смедавши, 483.
• смеде, 483.
• смедијах, 483.
• смедне, 500, 612.
• смедох, 483.
• смејати се, 33, 35.
• смеје — смејо, 476.
• сме̏ју̑, 476.
• сме̑м, 476.
• сме́мо, 476.
• смео, 63, 698.
• сместа, 816.
• сме́те, 476.
• сметењак, 228.
• смети, 473, 476, 481, 483.
• смет-је, 434.
• смеће, 434.
• смех, 211.
• сме̑ш, 476.
• смије — смијо, 476.
• смишља, 131.
• Смиљана, 173.
• смо, 459.
• сможден, 516.
• смождити, 516.
• смок, 147.
• смоква, 83.
• смрзлица, 227.
• смрзлутак, 227.
• смрт, 184.
• смртца, 216.
• смрца, 216,
• смуђем, 89.
• смутљивац, 215.
• смѣти, 476.
• сна̑, 64.
• снага, 210.
• снажнији акценат због снажења у корену, 611.
• снаси, 353.
• снаха, 64, 353.
• снаша, 155, 220.
• снебити се, 488.
• сне̑г, 74.
• сне̑га, 74.
• сне̏гови, 74.
• снего̀вима, 74.
• сне́гу, 74.
• сни, 332.
• снивати, 131.
• снивен, 518.
• сниже, 816.
• снити, 131, 518.
• снова, 128, 540.
• сновати, 57, 540.
• сноп, 540, 597.
• снопље, 86, 157, 597.
• сну, 57, 128, 149, 540.
• сну-ати, 57.
• снује — снујо, 540.
• с њим, 806.
• со̑, 23, 64, 91, 364, 365.
• соба, 24.
• собетина, 175.
• сок, 147.
• Со́ка, 200, 353.
• соко̑, 64, 91, 325.
• сокол, 64, 325.
• соколови, 332.
• Сокољанин, 86, 174.
• Сокољанка, 206.
• сол, 64, 364.
• со̀лара, 163.
• со̀лило, 167.
• солити, 126.
• сољу, 365.
• сомљи, 233.
• со́нице, 66.
страна 500
• Софија, 200.
• спа(ти), 61.
• спавам, 34.
• спавао, 91.
• спавати, 34, 61.
• спа̀ваћи̑, 248.
• спајање самогласника, 56, 64.
• спарити, 305.
• спасава, 132.
• Спасенија, 158.
• спасеније, 754.
• спаситељ, 185.
• спати, 61, 524.
• спахијски, 63, 807.
• спахи̑ски, 807.
• спе — спо, 461, 473.
• спећи, 524.
• спи, 524.
• спи̑м, 524; — спи̑ш, 524.
• сплав, 149.
• сплеткаш, 222.
• спој, 515.
• спојити, 305, 515.
• споља, 816.
• спона, 689; — у прироку, 557, 558; — изостављена, 559, 689, 749; — у сложеним временима, 690; — и трпне реченице, 710; — у одрицању 718; — у реду речи, 756.
• спор, 234.
• според, 816.
• споредна реченица, 9, 10, 12, 726, 727.
• споредни и главни акценат, 71, 72.
• спрам, 816.
• спрега, 147.
• спред, 816.
• спреко, 816.
• спрема, 198.
• спријатељити, 305.
• спроћ, 816.
• спроћу, 816.
• срам, и додатак 4-га падежа, 643.
• срамота и додатак 4-га пад., 643.
• срб, 154.
• Србадија, 158, 809.
• Србаљ, 154.
• Срби, 46, 333.
• срби, 126.
• Ср̀би̑, 807.
• Србија, 158, 807.
• Србин, 46, 174, 333.
• Србинов, 809.
• србо-влаш, 276.
• србуља, 171.
• срдачце, 99.
• срдашце, 99, 216.
• срдити се, 35.
• сребро, 24, 159, 597.
• сред, 39; — и други падеж, 666.
• сре́да, 77.
• средњи, 241, 423.
• средњи род, 25; — при неименованом подмету, 589; — значи неодређеност, 598; — средња рода два у подмету и прирок, 590; — при бројевима у подмету, 591; — за неодређену количину, 622.
• средство, казано 6-им пад., 648.
• Сремац, 74, 214.
• Сре̑ма̑ца̑, 74.
• Сре̑мче, 74, 88.
• срести, 451, 454.
• срете, 454.
• сретем, 454.
• Сретење, 809.
• сретне, 454.
• сретнем, 454.
• сретњи, 241.
• срећни, 241.
• сријѐди, 77.
• сркутати, 136.
• срма, 70.
• срна, 172.
• срочити, 57.
• Српкиња, 53.
• Српска Краљевска Академија, 809.
• Српска Народна Скупштина, 809.
• српски, 82, 257, 423, 599, 809.
• српски језик према словен. 42.
страна 501
• Српство, 82, 809.
• Српчад, 194.
• Српче, 25.
• срце, 346.
• ср́чко, 207.
• ст у двојењу слогова, 67; — постало разједначивањем од дт или тт, 93; — пред којим сугласницима не остаје, 102; — на крају речи, 322; — на крају основе, 346, 357, 419.
• ста(ти), 61, 121, 433.
• ста, број, 815.
• стабар, 159.
• стабло, 165, 346.
• става, 148.
• ставити и два 4-та падежа, 642.
• стад, 484.
• стадох, 484.
• стаза, 154.
• стаја, 61, 130, 148, 508.
• стајавши, 429.
• стајала, 429.
• стајасмо, 429.
• стајасте, 429.
• стајати (ста̏јати), 36, 61, 429, 508, 509, 610.
• ста̀јаћи̑, 248.
• Ста́ка, 200, 353.
• стакалце, 216.
• стаклен, 238.
• стакло, 96.
• ста́лац, 227.
• ста́леж, 227.
• сталца (сталац), 91.
• Стаменка, 206.
• Стаменко, 207.
• стан, 172.
• Стана, 96.
• станара, 162.
• стане — стано, 145, 434, 478.
• станем, 478.
• стани, 478.
• стани-де, 811.
• Станијић, 64, 193.
• Ста̀ниша, 355.
• Стани̑ћ, 64, 193.
• становати, 57.
• Станисава, 200.
• стану, 57.
• станути, 145.
• стање, 86.
• стање радње глаголске, 709; — како се глаголом исказује, 609; — трпно, 545, 550, 701; — и заменица се, 712; — обележено именичким наставком, 88.
• стао, 63, 91.
• стар, 234.
• Стара Планина, 809.
• старети, 611.
• старији, 259.
• старинско претварање гласова, 93.
• Старовлашанка, 206.
• старојко, 207, 318.
• староков, 230.
• старопутина, 277.
• староседелац, 277.
• статва, 186.
• стати, 36, 121, 433, 473, 478, 481, 484, 610; — спона у прироку уз трајне глаголе, 558, 703; — као помоћни глагол, 613.
• ствар, као образац мењања, 362.
• стварим, 376.
• стварих, 376.
• стварју, 101.
• стварми, 376.
• стварне именице, 23.
• стварца, 216.
• ство- наставак, 18, 107, 108, 226 227, 228, 229.
• створитељев, 252.
• стврдне, 145.
• стврдну се, 123.
• с-те- наставци, 105.
• сте, глагол, 459.
• Стеван, скраћено, 823.
• Сте́во, 152.
• стега, 147.
• стегно, 172.
• стеља, 154.
• стеона, 292.
страна 502
• стигао, 496.
• стигне, 145.
• стигнем, 466.
• стигни, 466.
• стигнут, 466.
• стигнути, 466, 496.
• стид, с 4-им падежем, 643.
• стиде, 125.
• стиже, 88.
• стизати, 130.
• стићи, 466.
• стихови и велика слова, 808.
• стл, 149, 154.
• сто, 28, 91, 149, 264.
• с тога, 264, 747.
• стожер, 160.
• стој, 509.
• Стоја, 96.
• Стојан, 156; — скраћено, 823.
• Стојанов, 418.
• стојећак, 226.
• стојећи, 429.
• стојите, 429.
• Сто́јо, 156.
• Сто́ко, 200.
• стопало, 167,
• стопарац, 277.
• сто-први, 811.
• стотина, 266, 316; — у прироку, 592.
• стотинак, 266.
• стр, 121, 130, 149, 172, 235.
• стра̑, 64.
• страга, 816.
• страдалац, 227.
• стража, 154.
• стражара, 163.
• страна, 74, 172; — стра́на̑, 74.
• стране речи, 160.
• стра̑но, 74.
• стра̑ну, 74.
• страх, и четврти падеж, 643; — и знак узвика, 800.
• страха, 64.
• страховит, 247.
• стрв, 149,
• стрг, 154.
• стре, 121.
• стрела, 165.
• стреха, 211.
• стрижен, 448.
• стрићи, 462.
• стриц, 319, 332.
• стрицеви, 332.
• стрицем, 89, 319.
• стричев, 253.
• стричеви, 332.
• стричевић, 193.
• стр̏ме̑н, 72, 153.
• строво, 149.
• стру, 149.
• струга, 128.
• стругар, 162.
• струна, 172.
• студе, 125.
• сту̏де̑н, 153.
• студен, 238.
• студенклеп, 296.
• Студеничанин, 86.
• ступа, 147.
• стьг, 154.
• су, предлог, у сложеним основама, 292, 301.
• су, глаголски облик, 459.
• суверица, 301.
• сувише, 816.
• сугласник у двојењу слогова, 67.
• сугласници, 48; — које су, 49; — како се деле по говорним оруђима, 79; — по звучности, 80; — и њихове особине, 81; — и једначење њихово по звучности и по говорним оруђима, 81, 85; — јотовање, 81; — и подешавање са самогласницима, 81; — и старинско претварање, 81; — преметање, испадање и растјављање, 81, 104; — грлени пред самогласником и, 87; — пред самогласником е, 88; — непчани и самогласник о, 89; — не мењају се пред апострофом, 812.
страна 503
• суглух, 301.
• сугреб, 147.
• сударити се, 35.
• судија, 151, 352.
• су̑ди̑м, 72.
• судио, 63.
• судити, и 3-ћи падеж, 636.
• судиште, 209.
• судњи, 241.
• судци, 98, 807.
• суђен, 108.
• суђеник, 108, 228.
• суждребна, 292.
• сузетица, 301.
• сукати, 172.
• сукметица, 301.
• сукно, 172.
• сукња, 155.
• сукрвица, 292.
• сулуд, 301.
• сулудаст, 246.
• суначце, 99.
• сунашце, 99.
• сунце, 25.
• сунцокрет, 147.
• сунчан, 239.
• супрот, 39, 816; — с 2-им и 3-им падежем, 676.
• супротност показана свезом, 40; — у приређеним реченицама, 728, 730; — и знак почивке, 793.
• супроћ, 816.
• сур, 234.
• суражица, 292.
• сур̈жица, 807, ђ.
• суродица, 301.
• сусел, 147.
• сусрести, 451.
• сусрет, 147.
• сутеска, 149.
• сутра, 37, 816.
• сутра-дан, 811.
• сући, 459.
• сух, 26, 73, 230, 259.
• Суха Планина, 809.
• сухомеђина, 277.
• сухотиња, 182.
• сушти, 459.
• съл, 130.
• сънъ, 52.
• съп, 130, 147, 172, 461.
• съпати, 172.
• съпе — съпо, 461.
• със, 130, 213.
• съсати, 538.
• съсе — съсо, 538.
• сътельна, 292.
• съто, 264.
• сътъ, 52, 183.
• сь, 272.
• сѣ, 195, 519.
• сѣд, 149.
• сѣк, 154, 180.
• сѣмо, 272.
• Т зубни сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — пред ц, ч, ш може остати и неизбачено, 98; — испада пред ц, ч, џ, 98; — избацује се ради несклада говорних оруђа, 102; — иде у с, 183, 184; — испада пред л, 447; — испада пред н, 497; — остаје каткад без промене пред с и ш, ц и ч, 807.
• т- наставак за трпни придев, 448, 475, 479, 508; — за 3-ће лице једнине у глагола, 436.
• та, заменица, 395.
• та- наставак, 183, 242, 263.
• тад, 37.
• тада, 272, 745, 752.
• Таде, 343.
• Тадија, 355.
• тај, -а, -о, 32, 395, 752.
• 'таја, 128.
• так, 130, 466.
• такав, -а, -о, 29, 32, 271, 426, 741.
• таки, -а, -о, 32, 271, 427, 745.
• такља, 169.
• тако, 37, 741, 747, 752.
страна 504
• таков, 271.
• такови, 426.
• тал, 91.
• та̏лац, 324.
• талпара, 163.
• тамне, 125.
• тамо, 37, 125, 272, 746, 752.
• тамо — где, 774.
• танак, 254, 259.
• тане, као образац мењања, 378.
• танет, 378.
• танко-вита, 276.
• танковрх, 279.
• тањи, 86, 126.
• тањирача, 219.
• тап, 22.
• тарем, 493.
• тарући, 493.
• та́та, 152.
• таћи, 130.
• тачка, 792; — и велико слово, 808; — знак скраћења, 823; — уз родни број, 825.
• тачка и запета, 785 и д.
• тачки, 353.
• ташт, 232.
• ташта, 155.
• тв, сугласници, 83.
• тва- наставак, 186, 195.
• тварь, 153.
• тво̑га, 66, 398.
• твој, -а, -е, 32, 83, 270, 398.
• твојега, 66, 398.
• твојему, 398.
• твојем, 398.
• тво̑м, 398.
• тво̑ме, 398.
• твому, 398.
• твор, 83.
• творах, 516.
• творац, 213.
• творен, 516.
• твори, 105.
• творити, 59, 83, 516; — и два четврта падежа, 642; — творих, 105.
• тврд, 83, 259.
• тврдоглав, 279.
• тврдоуст, 63, 273.
• тврђа, 155.
• те, 40, 402, 602, 728, 811.
• те- наставак глаголски, 436.
• тебе, 388, 402, 602.
• теби, 388, 602.
• тег, 147, 254.
• тежак, 201, 254, 259.
• тежина, казана 4-им падежем, 645.
• тек, 37, 745.
• тек, 57, 106, 120, 130, 149.
• текућ, 443.
• телад, 24, 194, 372, 597.
• тела́дма, 372.
• тела̀лина, 176.
• телац, 382.
• теле, 192, 382, 597.
• телѐта, 382.
• телећак, 202.
• телећи, 233.
• те̑ло, 70, 383.
• телца (телац), 91.
• тељ- наставак, 107, 185.
• теме, 50, 74, 199.
• темељит, 247.
• теме́на̑, 74.
• темѐна, 74.
• те̏мена, 74.
• теоци, 382, 597.
• тепање, и основе да значење у том смислу обележе, 152, 156, 207.
• тепсти се, 460.
• тер, 728.
• тѐра̑нка, 228.
• терба, 195.
• теса, 128.
• тесан, 259.
• теско̀та, 190.
• тестаменат, 115,
• тетин, 240.
• тетки, 353.
• тећи, 35, 36, 95, 462.
• тециво, 87, 197,
• тецијах, 467.
страна 505
• тѐча̑х, 467.
• тешко, усклик, 22, 82.
• ти, 29, 31, 268; — како се мења, 387.
• ти, заменички облик, 387.
• ти- наставак, 105, 444; — и д и т пред њим, 93.
• тии(ћи)- наставак, 265.
• тиква, 83.
• тиквић, 193.
• тилутице, 272.
• тим, 743.
• тиск, 168, 179, 743.
• тисућа, 264, 316.
• ти̏ти, 473.
• тих, 230, 259.
• тицати, 130.
• тиши, 86.
• тишина, 53, 177.
• тишма, 102.
• тишња, 179.
• тишта, 508.
• тиштати, 508.
• тишт-ма, 102.
• тј постаје ћ, 86, 486.
• тка, 128.
• ткалца (ткалац) 91.
• ткаља, 169.
• ткати, 539.
• тке — тко, 539.
• тко, 96, 396.
• тк-онт, 539.
• тку, 539.
• тла́ка, 149.
• тлачити, 149.
• тлък, 149.
• тлъстъ, 242.
• тњ постало разједначењем од ћњ, 94.
• то, заменица, 622, 743.
• то, заменички дометак, 396.
• то- наставак, 183, 242, 263, 264, 269.
• тоболца (тоболац), 91.
• тобџија, 82.
• тов, 149.
• Тодице, 354.
• то јест, како се скраћује у писању, 823.
• ток, 57.
• то ли, 744.
• толики, -а, -о, 32, 427.
• толики — колики, 741.
• толико, 29, 747.
• тоне — тоно, 494.
• тону, 449, 494.
• тонути, 495.
• тоњах, 495.
• топ, 130.
• топал, 26, 91.
• топлик, 204.
• топлица, 215.
• топот, 187.
• топрв, 816.
• торбак, 202.
• торокуша, 223.
• точак, 205.
• точасмо, 429.
• точен, 429.
• точећи, 429.
• точи, 429.
• точив, 429.
• точили, 429..
• точимо, 429.
• точити, 57, 429.
• То́шо, 220.
• тра̀вара, 162.
• травка, 83.
• травуљина, 175.
• травчица, 83.
• тражи(ти), 109.
• тражи, 126.
• трајање радње у глагола, 36, 121, 133, 134, 141, 142, 610, 658; — у прошлости, 684, 686; — и прилог времена садашњег, 696; — и време садашње, 679, 680.
• трајати, 35, 611.
• тр̈ах, 493.
• трвен, 493.
• трвеник, 228.
• тргне, 145.
• трговчић, 83.
страна 506
• тре, 141.
• трем, 493.
• трен, 172.
• тренутни глаголи, 36, 610.
• трепет, 187.
• трепетуша, 223.
• трес, 147, 432, 445, 450.
• тресавица, 215.
• тресавши, 446.
• тресао бејах, 547.
• тресао сам, 546.
• тресао сам био, 547.
• тре́са̑х, 457.
• тресе — тресо, 141, 432, 434, 441, 443.
• тресем, 432.
• тре̏се̑т, 187.
• тресијах, 441, 457.
• тресне, 434.
• тресох, 445.
• трести, 432; — као образац мењања, 456.
• тресући, 443.
• тресѣах, 441.
• третии, 265.
• треће врсте промене именичке, 351; — промене глаголске, 501.
• трећак, 202.
• трећи, 265.
• трећина, 266.
• трећи падеж различан по акценту од седмог, 329, 356, 375; — у синтакси, 634–640; — и прелазни глаголи, 635; — за присвајање, 638; — и заклетва, 639; — и жеља, 639; — у реченици без подмета, 640; — с предлогом к, 673; — с предлогом против, супрот (прођу), 676.
• трећи раздео прве врсте глаголске промене, 450, 460, — пете врсте, 533.
• трећег познатог и непознатог лица заменица, 745.
• тре̏ша̑ња̑, 73, 357.
• трешња, 179, 357.
• три, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 409, 411, 607; — и прирок, 593.
• тридесет, 28.
• тридесет-девети, 811.
• три́-дни̑, 336.
• тринаест, 66, 298.
• трине̑ст, 66.
• трипут, 815.
• триста, 815.
• трк, 17, 124, 147, 508.
• тркалиште, 227.
• тркља, 169.
• трља, 169.
• трн, 172, 597.
• трњак, 202.
• трње, 24, 86, 597.
• тр̈о, 493, 807, ђ.
• трова, 109, 128, 534, 540.
• тровати, 534, 540.
• тро́га, 66, 410.
• троје, 267, 405, 410, 412, 413, 594, 607.
• тројега, 66, 410.
• троји, -е, -а, 28, 267, 405, 413.
• тројице, 316.
• тролетни, 277.
• тролетница, 277.
• тромеђа, 277.
• троснопица, 277.
• трострук, 277.
• трпеж, 217.
• трпен, 507.
• трпети, 507.
• трпи, 141, 501.
• трпљен, 507.
• трпни придев, 429, 431, 507, 698, 701, 753, 754; — како постаје, 448; — у казивању извршеног будућег времена, 692; — за будуће неизвесности, 694; — и трпно стање, 710; — градиво за нове именичке основе, 228.
• трпно стање, 545, 609, 701, 709; — образац, 550; — и заменица страна 507 се, 712; — кад је најчешће, 711.
• трска, 102.
• трстика, 203.
• трст-ка, 102.
• трти, 493.
• тру, 128, 149, 534, 540.
• тру-а, 109.
• труд, 147.
• трудбеник, 204.
• трује, 534, 540.
• труладак, 227.
• тру́леж, 227.
• трун, 172.
• труо, 698.
• трх, 493.
• трча, 124, 508.
• трчати, 35, 508.
• трча̑х, 508.
• трчкарати, 136.
• трчкати, 136.
• тс и ц 82, 98; — не спаја се и оставља се тако како је, 82.
• тт како се разједначује, 93, 183, 184.
• ту, 37, 746.
• туга, 353; — и четврти падеж, 643.
• ту где, 774.
• туда, 37, 272.
• туде, 272.
• тудије, 272.
• туђе речи у језику, 115.
• тужба, 195.
• тужњава, 196.
• тузи, 353.
• Тузланин, 174.
• Тузланка, 206.
• туколук, 278.
• тулца (тулац), 91.
• туп, 259.
• Турад, 194.
• Турак, 333.
• Турк, 333.
• Турк-и, 109.
• Туркиња, 182.
• Турком, 340.
• турски, 809.
• Турци, 340.
• турчи(ти), 109, 126.
• Турчин, 174, 333.
• турчин-цвет, 296.
• туст, 242.
• тутњава, 196.
• тући, 149, 462; — се, 35.
• туцањ, 180.
• тучењак, 228.
• тушта, 155.
• тхор, 83.
• тче, 539.
• тш спаја се у ч, 79, 98; — оставља се тако како је, 82.
• тшт или чт даје шт, 99.
• тъ, заиеница, 269, 272, 395.
• тъ- наставак при имен. основана, 183, 242, 263.
• тък, 130, 147.
• тъск-јъ, 232.
• тꙑ, 149.
• ть- наставак, 93, 184.
• тьште срьдьце, 811.
• Ћ непчани сугласник, 79; — ко је увео у српску азбуку, 46; — постало од ђ, 82; — постало од тј, 86, 486; — постало од гт, 95, 444; — постало од кт, 95; — постало од хт, 95, 463; — у старом словенском шт, 459; — место т по наличности, 510.
• ћа- наставак, 248.
• ће, 510, 548.
• ће дати, 548.
• ћемо, 510, 548.
• ћерати, 86.
• ћеркин, 240.
• ћете, 510, 548.
• ћеш, 510, 548.
• ћеш проћи, 548.
• ћи- наставак, 265.
• Ћирилица, 47.
• Ћи́ро, 152.
• ћњ разједначава се у тњ, 94.
• ћо́ра, 152.
страна 508
• ћо́са, 152.
• ћу, 510, 548; — и време будуће, 691.
• ћуре, 192.
• ћуриј, 231; — ћурији, 231; — ћурји, 231.
• ћурка, 70.
• ћуталица, 227.
• ћъ- наставак, 248.
• У, самогласник, 39, 114; — мења се у ов, 128, 149, 534, 540, 543; — постало од л, 469; — место ѫ, 468.
• У, предлог, 39, 293, 303, 307; — и други падеж, 669; — и 2-ги и 7-ми падеж, 678.
• убал, 165.
• убао, 165.
• уби(ти), 61.
• убивалац, 116.
• уби-ица, 213.
• убија(ти), 61, 109, 130.
• убилац, 324.
• убилца (убилац), 91.
• убиство, 116.
• убица, 213.
• убог, 230.
• убожак, 255.
• убожар, 163.
• убојит, 116.
• убојник, 204.
• уборак, 205.
• убрадач, 218.
• у̀-Буга̑ра̑, 76.
• увежба, 133.
• увек, 37, 816.
• увелак, 227.
• увеличавање, казано наставком, 164, 175.
• увенути, 499.
• увео, 499.
• увести, 307, 456, 610.
• увештба, 133.
• у̀вре̑ти се, 490.
• увр́сти, 456.
• уврх, 665, 816.
• угал, 165.
• угаљ, 322.
• угао, 165, 325.
• углед, 147.
• угљара, 163.
• угљевље, 157.
• угнати, 307.
• уго̀ве̑вши, 513.
• уговети, 502.
• уговјевши, 513.
• угризак, 205.
• угурсузе, 328.
• уда- наставак при прилошким основама, 272.
• удавача, 218.
• удадба, 195.
• удаја, 148.
• удар, 149.
• удешава, 132.
• удно, 816.
• удовички, 423.
• уже, 154, 380.
• ужина, 133.
• ужитак, 133, 228.
• Ужице, 212.
• Ужичанин, 86.
• уз, 39, 154, 465, 511; — и четврти падеж, 673; — и време будуће, 691; — при глаголским основама, 303, 307; — и свршеност радње глаголске, 612; — и исказивање предње радње у будућности, 692.
• узаврети, 104, 307.
• узајмично-повратни глаголи, 35, 609.
• узајмљене речи, 160.
• узак, 254, 259.
• узал, 165.
• узалуд, 37, 815.
• уза-ме, 104.
• узао, 165.
• узасопце, 272.
• узастопце, 272.
• уза-те, 104.
• узачак, 255.
страна 509
• узбијати, 116.
• узбрдит, 247.
• узвика знак, 792, 800; — место запеге, 782, 801, — и велико слово, 808.
• узгред, 815.
• уздах, 147.
• уздисај, 150.
• уздићи, 302.
• уздуж, 816.
• узео, 91, 807.
• узети, 50, 130, 469.
• узетиња, 228.
• узимати, 130.
• узјахавши, 37.
• узм, 450.
• узмем, 50.
• узмогбудем, 692.
• узмогу, 465.
• узнети, 303.
• уз’о, 807.
• уз пркос, 815.
• узрок, казан предлогом, 39; — показан свезом, 40; — казан доданом реченицом, 572, 579, 732, 747, 754; — казан предлогом, 658, 670; — и време у синтакси, 661; — у питању, 716; — и речи зашто и зато, 817.
• уи, 63, 807.
• ујак, 202.
• уједно, 816.
• у́јо, 342.
• ујутру, 816.
• ук- наставак за глаголске диминутивне, 136.
• уклонити, 303.
• у̏-коло, 76.
• укоп, 20.
• укосиште, 209.
• украј, 816.
• укућница, 293.
• у̀лести, 456.
• у̀лећи, 466; — се, 466.
• уљ- наставак, 171.
• уља- наставак, 171, 175.
• уљудан, 293.
• ум, 198.
• умало, 815.
• умањавање значења и предлог, по, 817; — при образовању придева, 240; — казано основом, 203, 206, 207, 212, 216, 220, 255.
• умах, 815.
• уме, 449, 503.
• у̀ме̑вши, 513.
• умеде, 503.
• умедне, 145, 500, 503, 612.
• умеднути, 145.
• умедох, 503.
• умео, 63.
• умеравање значења прилогом, 822.
• уместо, 816.
• уметак, 205.
• уметање самогласника а међу сугласнике, 104.
• умети као образац мењања, 501.
• уметнута реченица, 758, 784, 803; — и почивка, 794; — и запета, 783.
• уметнуте речи, 803.
• уметци у глаголских облика, 438.
• умивати се, 35, 141.
• умије, 502.
• умили, 243.
• умиљат, 243.
• умирати, 130.
• умирем, 103.
• умирјем, 103.
• умје, 449.
• у̀мје̑вши, 513.
• уморио се, 34.
• умрети, 130, 611.
• умѣ, 124, 501, 611.
• умѣје — умѣјо, 501, 502, 611.
• унакрст, 815.
• унаоколо, 816.
• унапред, 816.
• унићи, 61.
• унутра, 37, 815.
• унучад, 372.
страна 510
• унуча́дма, 372.
• унуче, 192.
• уочи, 816.
• уочити, 63.
• упадак, 205.
• упис, 20.
• упитај-де, 488.
• у̀пити, 473.
• упитне реченице, 713, и д.; — и реч. знаци, 792, 797, 798.
• упитни прилози, 716.
• упитни облик за дивљење, 717; — за намеру, 738; — за погодбену реченицу, 739; — за поређење, 744.
• у̀-плач, 76.
• упоредна граматика, 42.
• управитељ, 185.
• управо, 37, 816.
• у̀пре̑ти, 490.
• упут, 815.
• ур- наставак, 164.
• ура- наставак, 164, 175.
• уредба, 195.
• урок, 57.
• усахла, 499.
• усахнути, 499.
• усев, 148.
• усклици, 22; — и запета, 782.
• ускос, 815.
• ускрс, 70, 147, 809.
• ускршњача, 219.
• ускршњи, 241.
• усмена беседа, 806.
• усне, 44, 45.
• уснени сугласници, 79.
• уснено-носни сугласници, 79.
• успаван, 34.
• успоред, 816.
• усред, 39, 816; — и 2-ги падеж, 666.
• усталац, 324.
• устијех, 350.
• устока, 149.
• устрижак, 205.
• у-стри́ца, 75.
• уступање, казано подређеном реченицом, 740; — казано будућим временом, 695.
• уступна реченица, 740; — погодба, 741.
• усути, 461.
• у̀схте̑, 511.
• у̀схтеју̑, 511.
• у̀схте̑м, 511.
• усхте́мо, 511.
• усхте́те, 511.
• у̀схте̑ш, 511.
• у̀схтијем, 511.
• ут- наставак за глаголске диминутиве, 136.
• ут-ак- наставци, 227.
• утапати, 130.
• утећи, 303.
• утече, 34.
• утопити, 130.
• утопљеник, 228.
• уторак, 208, 809.
• уточиште, 209.
• ухо, 211, 348, 373.
• учах, 516.
• учаше, 34.
• учен, 101, 516.
• ученик, 228.
• учестана радња глагол., 36, 610, 611; — и а- наставак, 129; — и и- наставак, 131; — и ива- ова- наставци, 134; — и је- наставак времена садашњег, 143.
• учим, 34.
• учитељ, 18.
• учитељевица, 215.
• учити, 516.
• учјен, 101.
• уш- наставак, 223, 224.
• уш, 366.
• уша- наставак, 223, 224.
• уши, 313, 348, 373.
• у̀ши̑, 366; — ушију, 366.
• у̀штипа̑ка̑, 72.
• Ф уснени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — у изузетку страна 511 при једначењу по звучности, 83.
• фебруар, 809.
• Француз, 328.
• Французу, 328.
• француски, 809.
• Futurum exactum, 692.
• Х грлени сугласник, 79; — нема парњака међу јасницима, 80; — у сажимању самогласника, 64; — промењено у с у разним приликама, 87, 130, 331, 353, 441, 445; — мења се у ш, пред е 88, 328, 441, 445; — пред и, 87; — пред непчаником, 531.
• х- наставак за време, 105, 438, 445.
• ха- наставак именски, 211.
• хајдемо-те, 811.
• Хајдук-Вељко, — 811.
• хајдуци(х), 340.
• хајкача, 218.
• хаљина, 24.
• хаљинац, 216.
• хартија, 115.
• хаџи-недомак, 296, 811.
• хаџо, 152.
• хвалити, као образац за трпно стање, 550.
• хвали, 445, 449.
• хвалио сам, 546.
• хвалити, 444.
• хва́лиће, 548.
• хва́лићемо, 548.
• хва́лићете, 548.
• хва́лићеш, 548.
• хвалићу, 548.
• хвалих, 445.
• хвалџија, 91.
• хва̑љен, 448.
• хваљен бејах, 550.
• хваљен бех, 550.
• хваљен бивши, 550.
• хваљен бих, 550.
• хваљен буди, 550.
• хваљен будући, 550.
• хваљен сам, 550.
• хваљен сам био, 550.
• хваљен ћу бити, 550.
• хва̑љени̑м 448.
• хват, 183, 334.
• хва́ти̑, 334.
• хеј, 22.
• Херцеговац, 214.
• хиљада, 28, 115, 264; — у подмету, 592.
• хитар, 415.
• хитња, 179.
• хи̏три̑, 415.
• хитрѝна, 177.
• хитро, 37.
• хј постаје ш, 86.
• хладне, 125.
• хладовит, 247.
• хладолеж, 154.
• хлебац, 216.
• хо- наставак, 211.
• ходати, 611.
• хо̀дац, 213.
• ходити, 35.
• хоп, 22.
• хоте(ти), 510.
• хотимице, 37.
• хотје, 510.
• хоћах, 510.
• хоће, 510.
• хоћемо, 510.
• хоћете, 510.
• хоћеш, 510.
• хоћеш поћи, 548.
• хо́ћо, 225.
• хоћу, 225, 440, 510; — и време будуће, 691.
• хтедне, 612.
• храбар, 234.
• храм, 198.
• храна, 24, 172.
• хранећи, 429.
• храни, 429.
• хранив, 429.
• храниле, 429.
• хранимо, 429.
• храните, 429.
страна 512
• хранитељ, 185.
• хранити, 429.
• храњасмо, 429.
• храњен, 62.
• хра́поња, 181.
• Хрвати, 47; — и стари падежни — наставци, 340, 350, 361, 376, 391, 399, 425.
• хрватски, 257.
• хришћанин, 174.
• хришћанка, 206.
• хришћански, 809.
• хришћанство, 809.
• хром, 230.
• хромну, 123.
• хт постаје ћ, 95, 463.
• хте, 510, 511.
• хтед, 511.
• хтедне, 145, 500, 511.
• хтеднем, 511.
• хтеднути, 145.
• хтедох, 511.
• хтети, 137, 225, 510, 695; — и време будуће, 691.
• хтио, 90.
• хтјед, 692.
• хтједбуде, 692.
• хтѣје — хтѣјо, 511.
• хћах, 510.
• худ, 230, 259.
• хум (хлъмъ), 198.
• хъ- наставак, 211.
• хꙑ, 183.
• Ц зубни сугласник, 79; — постало из тс, 79, 98; — мукао парњак, 80; — у претварању, 82; — пред самогласником и, 82, 87, 126, 353; — постаје ч пред е, 88, 328; — непретворено пред и од наставка, 240; — претвара се у ч, 255, 257; — постало из к, 87, 130, 331; — тражи да се о промени у е, 354; — каткад не мења пред собом д и т, 807.
• ц- наставак за диминутивне глаголе, 136.
• ца- наставак, 216.
• цавтити, 96.
• цакло, 96.
• Цана, 96.
• цар, 327.
• царе, 327.
• царев, 418.
• царевац, 215.
• цареви, 332.
• царем, 327.
• царина, 176.
• царић, 193.
• царски, 257.
• цва̀сти, 451.
• цватити, 96.
• цвеља, 131.
• цвет, 149.
• Цвети, 153, 809.
• цвеће, 24.
• цвећице, 212.
• цврка, 147.
• цвркутати, 136.
• цвркуће, 143.
• цвѣтъ, 149.
• це- наставак, 216.
• цедило, 167.
• цел, 230.
• целац, 215,
• целѝваћи̑, 248.
• целокупан, 273.
• целца, (целац), 91.
• целцат, 91.
• цена, 172.
• цео, 92, 230, 419.
• церовик, 204.
• Цетињка, 206.
• цига̀нија, 158.
• циганин, 174.
• циганка, 206.
• цијел, 92.
• цио, 92.
• цифре како се пишу, 824.
• цичие, 141.
• цј иде у ч, 86.
• цмок, 22.
страна 513
• Цоја, 96.
• црв, 334.
• црвен, 26, 238; — цр̏ве̑н, 153.
• црвѐнило, 167,
• цр́ви̑, 334.
• цреп, 149.
• црк, 466.
• црква, 83.
• црквена азбука, 46.
• црквењак, 202.
• цркне, 145.
• црн, 235, 259.
• цр́на го̀ра, 599.
• Цр̑на̑ Го̀ра, 599, 809.
• црнети, 33, 35, 610.
• црник, 204.
• црнило, 167.
• црнина, 177.
• црнити, 126.
• црно̀граб, 277.
• црномањаст, 246.
• Црно Море, 809.
• црноок, 63.
• црноточина, 278.
• црњ, 155.
• црп, 155, 149, 450, 460.
• црпсти, 460.
• цртало, 167.
• цр̏ћи, 466.
• Ч непчани сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — састављено од тш, 79, 98; — пред т, 99; — постало од кј, 86; — од к, 87, 88, 259, 328, 539; — од ц, 87, 88, 328; — постало од цј, 86; — каткад не мења пред собом д и т, 807.
• чабрењак, 202.
• чабрић, 193.
• чаброноша, 278.
• чађ, 365.
• чађу, 101, 365.
• чазба, 102.
• чак, 37.
• чамов, 252.
• чанколиз, 278.
• ча̀нчара, 163.
• ча̏пу̑р, 164.
• чарапаст, 245.
• час-по, 811.
• част-ба, 102.
• чатац, 213.
• чатити, 99.
• чв- сугласници, 83.
• чво́рак, 322, 323.
• чворнат, 243.
• чврсне, 145.
• чврсну, 123.
• чврст, 73, 259.
• чврстну, 123.
• че, 469, 539.
• чега, 261.
• чегов, 261.
• чеговић, 261.
• чегрташ, 221.
• Чедомиљ, 155.
• чека, 122.
• чекиња, 182.
• чекне, 145.
• чекну, 122.
• че́лац, 324.
• челњак, 91.
• челца (челац), 91.
• чемер, 160.
• чемерикаст, 245.
• чепукати, 136.
• чергаш, 222.
• чеса, 261.
• чесов, 261.
• чест, 242, 259.
• честит, 247.
• честитост, 191.
• честобродица, 213.
• четвери, -е, -а, 405.
• четверо, 405.
• четвори, -е, -а, 28, 267, 405, 413, 607.
• четворма, 410.
• четвороношке, 272.
• четворо, 267, 405, 410, 412, 413, 607; — образац мењања, 410; — у подмету, 594.
• че̏твр̑т, 266.
страна 514
• четврта врста именичке промене, 362; — глаголске промене, 514.
• четвртак, 208.
• четврти, 263.
• четврти падеж како се познаје, 314; — једнак с другим, 330; — у синтакси, 641–645; — с предлозима за, међу, итд. 677; — с предлозима на, у, итд. 678; — као самостални додатак, 753.
• четврти раздео прве врсте глаголске промене, 450, 462.
• четири, 262, 313, 316, 405, 407, 409, 411, 607, 621; — у подмету, 593.
• четирѝ-дни̑, 336.
• четꙑриѥ, 262.
• четирма, 409.
• четова, 135.
• четрнаест, 66, 298.
• четрне̑ст, 66.
• чех, 180.
• чешањ, 180.
• чешем, 101.
• чешјем, 101.
• чешки језик, 42.
• чешљати се, 35.
• чѐшље̑ва̑, 72.
• чи̑, 64, 807.
• чизмарка, 206.
• чиј, -а, -е, 32, 64, 271, 427, 714, 807, 821.
• чији, 427, 817.
• чика, 353.
• чикин, 240.
• чи́ко, 200.
• чи́ко̑в, 72.
• чи́ко̑ва̑, 72.
• чим, 745.
• чин, 172.
• чинећи, 34.
• чини, именица, 153.
• чинивши, 34.
• чинио, 34, 63, 91, 807.
• чиниоци, 807.
• чинити, и два четврта падежа, 642; — се, спона у прироку, 558.
• чињен, 34.
• чист, 242.
• чистији, 259.
• чисти-кућа, 299.
• чистота, 190.
• читам, 428.
• читати, 34, 99.
• читаћу, 428.
• чл, 172.
• члан у сложеној реченици, 727, 729.
• чобан, 333.
• чобани, 333.
• чоба̀нија, 158.
• чобанин, 174, 333.
• чобанка, 206.
• чобанчад, 194.
• човек, 23, 25, 339, 597.
• човеков, 26.
• човеци, 597.
• човечански, 257.
• човечанство, 189.
• човече, 88.
• човѐчи̑, 64.
• човечиј, 64.
• човечуљак, 206.
• чорболок, 278.
• чт прелази у шт, 99.
• чтити, 99.
• что, 99, 396.
• чу(ти), 61, 106, 120, 450, 539.
• чув, 446.
• чува, 130, 519.
• чуваје — чувајо, 141, 519, 520, 521.
• чувај, 522.
• чувалац, 227.
• чу̑ва̑н, 523.
• чувар, 162.
• чувати као образац мењања, 521; — се, 35.
• чувен, 61, 428, 479.
• чувен сам, 428.
• чувши, 446.
страна 515
• чудо, 383.
• чудотворац, 278.
• чуђење и 2-ги падеж, 630.
• чуја̑х, 477.
• чује, 474, 477.
• чукљајив, 251.
• чула, 3.
• чун, 172.
• чуо бејах, 547.
• чуо сам био, 547.
• чупавац, 215.
• чути, 33, 473, 474; — као образац, 473.
• чутуретина, 175.
• чц остављено без промене, 99.
• чц, промењено у шц, 99.
• чь, 269, 396.
• чьн, 130, 469.
• чьт, 213.
• чьте, 811.
• чьто, 396.
• Џ пепчани сугласпик, 79; — јасан сугласнпк, 80; — састављено из дж, 79, 98; — ко је увео у српску азбуку, 46, — ǵ ко је увео у латиницу, 47.
• џигерица бела (плућа), 44, 45.
• џигерњача, 219.
• Ш непчани сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — постаје од сј, 86; — постаје од хј, 86; — постаје од х пред и, 87; — постаје од х пред е, 88, 328, 441, 445; — постаје од х пред непчаником, 531; — не мења пред собом д и т 807.
• ш- наставак за 2-го лице једнине, 436.
• ша- наставак, 220; — за поређење, 259.
• шав, 321, 322.
• шад, 485.
• шаљем, 530.
• шапутати, 136.
• шарак, 208.
• шаран, као образац мењања, 318.
• шарен, 238.
• шарен-трба, 296.
• Шар-Планина, 296, 811.
• шарчев, 253.
• шаторје, 157,
• шв- сугласници, 83.
• швен, 479.
• ше- наставак за поређење, 259.
• шеничица, 71.
• шепер, 160.
• шест, 263, 266, 374.
• шестъ, 263.
• шеста врста глаголске промене, 543.
• шести, 263.
• шестина, 266.
• шести падеж како се познаје, 314; — у синтакси, 648–655; — с предлогом с, 675; — с предлозима за, међу, итд. 677; — у трпним реченицама, 710, 712; — као самостални додатак, 753.
• шести раздео прве врсте глаголске промене, 450, 473.
• шестица, 266.
• шесторо, 28, 267.
• шеталиште, 227.
• ши, 479.
• шибика, 203.
• шибљак, 202.
• шѝваћи̑, 248.
• шивен, 479.
• шиј, 64.
• шиндрика, 203.
• шипка, 82.
• ширење коренових самогласника, 57, 58, 59, 130, 146, Види: дуљење.
• ши̏ри̑, 103.
• ширји, 103.
• широк, 256, 259.
• шити, 444, 473.
• шишак, 201.
• школа, 24.
страна 516
• шљем, 530.
• шљивовик, 204.
• шњим, 806.
• шо- наставак, 220.
• шобот, 187.
• шт- сугласници у двојењу слогова, 67; — разједначено од шћ, 94, 516; — разједначено од шч, 94, 498, 508, 531; — пред неким сугласницима губи т, 102; — на крају речи, 322; — на крају основа, 346, 357, 419; — у старом словенском, а у српском ћ, 459.
• шта, 396, 714, 817, 821.
• штѐне, 192.
• штеточинац, 213.
• штити, 99.
• што, 31, 99, 269, 392, 396, 605, 622, 743, 747, 775, 776, 816, 817, 821; — у промени, 396; — у питању, 716.
• што било, 817.
• штогде, 816.
• што год, 743, 817.
• штогод, 622, 816, 817.
• штокад, 816.
• штоко, 816.
• штокоји, 816.
• што му драго, 817.
• што-но, 815.
• што — тим, 743.
• штотко, 816.
• што — то, 743.
• шточиј, 816.
• штошта, 816.
• шћ се разједначује у шт, 94, 516.
• шћах, 510.
• шћера, 152.
• шугав, 250.
• шуљајив, 251.
• шума, 198.
• Шумадија, 158.
• шу̏њало, 167.
• шц постало од чц, 99.
• шч се разједначује у шт, 94, 498, 508, 531.
• шъ- наставак за поређење, 259.
• Ъ самогласник, 52, 416; — иде у ъг, по том у и, 130; — дуљи се у у или испада, 461.
• ъ- наставак, 146, 147, 148, 150, 230, 279, 318, 321, 395, 419.
• ък- наставак, 226, 254, 255.
• ън или ъм иде у ѫ, 468.
• ъц- наставак, 216.
• Ꙑ- самогласник, 53, 416; — снажењем иде у ов, 149; — постаје у српскоме и, 182.
• Ь- самогласник, 52; — прешло у а, 236, 254, 255, 257; — постало и, 130; — као стари непчани сугласник узрок гласовним променама, 397.
• ь- наставак, 153, 266, 318, 321, 362, 363, 395, 419.
• ьк- наставак, 107, 205, 206, 208, 227, 228, 229, 254, 255, 259.
• ька- наставак, 205, 206, 208.
• ько- наставак, 205, 207.
• ьи, 130, 213, 469.
• ьн или ьм иде у ѧ, 468.
• ьн- наставак, 236, 237, 260, 261, 262.
• ьна- наставак, 236, 237, 260.
• ьно- наставак, 236, 237, 260.
• ьњ- наставак, 180.
• ьство- наставак, 188, 227, 228.
• ьск- наставак, 257.
• ьска- наставак, 257.
• ьско- наставак, 257.
• ьц- наставак, 213, 214, 215, 216, 227.
• ьца- наставак, 216.
• ьце- наставак, 216.
• Ѣ- самогласник, 54; — мењањем иде у а, 149; — прелази страна 517 у а, 124, 239, 477, 508; — постало од е, 130, 441, 458, 477; — постало од и, 149; — и његове замене у јужном говору, 90, 393; — у ширењу основе, 489; — обележје пређашњег несвршеног времена, 441; — у начину заповедном, 442.
• ѣ- наставак, 105, 124, 132, 141, 449, 501.
• ѣи- наставак у заменичких падежа, 393.
• ѣн- наставак, 239.
• ѣна- наставак. 239.
• ѣно- наставак, 239.
• ѣх, стари, наставак за 7-ми падеж, 340, 393, 425
• Ѧ- самогласник 50, 440; — постало од ен, 378; — постало од ьн или ьм, 468.
• ѧт- наставак, 192.
• ѧта- наставак, 192.
• Ѫ- самосталник, 51; — како постаје, 272; — из он, 436; — из ом, 440; — из ън, или аъм, 468.