Сновала је т’нка Стана



Сновала је т’нка Стана

Сновала је т’нка Стана,
сновала је бело платно,
за д’н га је основала,
за два дни га изаткала,
па га прати при трзију, 5
да вој кроји антерију:
неје дл’га, неје кратка,
т’м’н да је за носење.



Референце уреди

Извор уреди

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 26.