Сновала је т’нка Стана

* * *


Сновала је т’нка Стана

Сновала је т’нка Стана,
сновала је бело платно,
за д’н га је основала,
за два дни га изаткала,
па га прати при трзију, 5
да вој кроји антерију:
неје дл’га, неје кратка,
т’м’н да је за носење.


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 26.