◄   ПОЈАВА VII ПОЈАВА I ПОЈАВА II   ►

ЧИН ДРУГИ
 
ПОЈАВА I
Соба у замку Радимировом. Јутро је. РАДИМИР сам.

 
Данас с' управ' мјесец навршује
Како га је покрила за свагда
Црна земља.
Синоћ бујно коло, свирка, пјесма,
Млада уза њ са сватима нева,
А већ јутрос лежаше у гробу!
О мој б'једни сине, б'јаше дакле
Записано у судбини твојој
Да гроб хладни
Постеља ти женидбена буде!
Вај! још ником' не би тако подан
Уз мед отров; још никога тако
Бог довео није цвјетном стазом
До највише тачке уживања,
Па му ондје живот претргнуо. —
(Загледа се у лик своје жене, који виси о зиду.)
Мила друго, Катице моја,
Невиности и доброте цв'јете,
Блажени нам тецијаху дани;
Али течај би им одвећ кратак;
Смрт за рана покоси м' и тебе.
Сад Радимир сам је у свом замку,
Сам је, стар је, 6'један као нико,
Без утјехе између два гроба.
Да си барем ти остала мени!...
Не, овако боље; ево сада
Смрти твојој радујем се чисто;
Јер да с' и ти, као ја, видјела
Оно наше једино дијете
Гдје онако б'једно дух испушта,
Било би ти материнско срце
Оног часа од жалости пукло.
Боље, боље што умрије прије.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.