Симпатија и антипатија/9
- II ДЕЈСТВО
- III
- (Тода, Аврам, пређашњи)
ТОДА: Ах, слатка господична!
АВРАМ: Медена господична!
ЦРНОКРАВИЋ: Но?
ТОДА: Зашто да ме удајете после шеснаест година, пак још за пијаницу.
АВРАМ: Шта сам вам ја скривио, да ме обесите за права бога.
ЦРНОКРАВИЋ: Који вам је враг, шта сте напели буке?
ТОДА: Ах, господине, пре подне, кад је господична била видовита, натера ме Аврам, да је запитам, шта ће од мене бити, на то ми она каже, да ћу се тек после шеснаест година удати. Не би ни то марила, премда сами знате како је жалосно, кад девојка од деветнаест година мора још шеснаест да чека, али господична каже, да ће ми муж бити древна пијаница, и да ће ме сваки дан тући.
МАРТА: Кукавна девојко!
ЦРНОКРАВИЋ: Ко те је терао, да је питаш?
ТОДА: Ах, то би свака учинила.
АВРАМ: А ја је питам, како се могу новци ископати, а господична ми каже да ћу бити обешен. Није ли то богу плакати?
АГНИЦА: Ја од свега овога ништа не знам.
ТОДА: Смилујте се, господична. Не марим чекати и шеснаест година кад није другојачије, само не дајте да ме бије на правди бога.
АВРАМ: Нека ме затворе, нека ме бију и чине од мене, што им је воља, само да ме не обесе. Жао ми је осрамотити род. Хоћете ли, господична?
АГНИЦА: Оставите се ви, то у мојој власти није.
ТОДА: Ја ћу вас две године забадава служити.
АВРАМ: Ја ћу пола плаће моје оставити. Господине, молите и ви господичну.
ЦРНОКРАВИЋ: Ја да молим? Мене је у парницу бацила, све добро одузела, и пре времена сахранила.
АВРАМ: То је баш штета, тако добар господин!
АГНИЦА (плаче): Ја сам баш несрећна девојка!
ЦРНОКРАВИЋ: Децо, ми ћемо, као што ми се види, сви страдати, но што му је, ту му је.
АВРАМ: Сви ће којекако, али ја, сиромах, кад повичу "повуци"? Биће и повуци и потегни.
|