◄   II II DEJSTVO IV   ►
II DEJSTVO
III
(Toda, Avram, pređašnji)


TODA: Ah, slatka gospodična!

AVRAM: Medena gospodična!

CRNOKRAVIĆ: No?

TODA: Zašto da me udajete posle šesnaest godina, pak još za pijanicu.

AVRAM: Šta sam vam ja skrivio, da me obesite za prava boga.

CRNOKRAVIĆ: Koji vam je vrag, šta ste napeli buke?

TODA: Ah, gospodine, pre podne, kad je gospodična bila vidovita, natera me Avram, da je zapitam, šta će od mene biti, na to mi ona kaže, da ću se tek posle šesnaest godina udati. Ne bi ni to marila, premda sami znate kako je žalosno, kad devojka od devetnaest godina mora još šesnaest da čeka, ali gospodična kaže, da će mi muž biti drevna pijanica, i da će me svaki dan tući.

MARTA: Kukavna devojko!

CRNOKRAVIĆ: Ko te je terao, da je pitaš?

TODA: Ah, to bi svaka učinila.

AVRAM: A ja je pitam, kako se mogu novci iskopati, a gospodična mi kaže da ću biti obešen. Nije li to bogu plakati?

AGNICA: Ja od svega ovoga ništa ne znam.

TODA: Smilujte se, gospodična. Ne marim čekati i šesnaest godina kad nije drugojačije, samo ne dajte da me bije na pravdi boga.

AVRAM: Neka me zatvore, neka me biju i čine od mene, što im je volja, samo da me ne obese. Žao mi je osramotiti rod. Hoćete li, gospodična?

AGNICA: Ostavite se vi, to u mojoj vlasti nije.

TODA: Ja ću vas dve godine zabadava služiti.

AVRAM: Ja ću pola plaće moje ostaviti. Gospodine, molite i vi gospodičnu.

CRNOKRAVIĆ: Ja da molim? Mene je u parnicu bacila, sve dobro oduzela, i pre vremena sahranila.

AVRAM: To je baš šteta, tako dobar gospodin!

AGNICA (plače): Ja sam baš nesrećna devojka!

CRNOKRAVIĆ: Deco, mi ćemo, kao što mi se vidi, svi stradati, no što mu je, tu mu je.

AVRAM: Svi će kojekako, ali ja, siromah, kad poviču "povuci"? Biće i povuci i potegni.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.