Свет (комад у четири чина)/47
XIII
СТАНА, АНА.
АНА. Госпођо, једно писмо.
СТАНА. За господина ваљада?
АНА. Није, него баш за вас. Донело је једно дете и казало да вама у руке дам.
СТАНА. Мени? (Узима писмо и разгледа га).
АНА (повлачи се).
СТАНА (отвара писмо и тражи потпис). Без потписа? Шта то значи, писмо без потписа? (Чита писмо). „Поштована госпођо, не изненађујте се овим редовима, пријатељска их рука пише. Не држите у кући лепе служавке. Ваш муж није толико стар, а није ни равнодушан према садањој вашој младој служавци. Свет свашта говори. (Тихо чита, погледајући, даје Ана не слуша). Напољу се већ много што шта зна; а ако и сами обратите мало већу пажњу, неће бити потребно да вам се каже шта свет све зна.“ (Запрепашћена, пљесне се рукама и седне на столицу. После извесне паузе). Ана!
АНА. Молим.
СТАНА (погледа је значајно, па за се). Лепа је, одиста је лепа. (Њој). Ко је донео ово писмо?
АНА. Рекла сам вам, једно дете, па је одмах отишлој вели, не треба никакав одговор.