Svet (komad u četiri čina)/47
XIII
STANA, ANA.
ANA. Gospođo, jedno pismo.
STANA. Za gospodina valjada?
ANA. Nije, nego baš za vas. Donelo je jedno dete i kazalo da vama u ruke dam.
STANA. Meni? (Uzima pismo i razgleda ga).
ANA (povlači se).
STANA (otvara pismo i traži potpis). Bez potpisa? Šta to znači, pismo bez potpisa? (Čita pismo). „Poštovana gospođo, ne iznenađujte se ovim redovima, prijateljska ih ruka piše. Ne držite u kući lepe služavke. Vaš muž nije toliko star, a nije ni ravnodušan prema sadanjoj vašoj mladoj služavci. Svet svašta govori. (Tiho čita, pogledajući, daje Ana ne sluša). Napolju se već mnogo što šta zna; a ako i sami obratite malo veću pažnju, neće biti potrebno da vam se kaže šta svet sve zna.“ (Zaprepašćena, pljesne se rukama i sedne na stolicu. Posle izvesne pauze). Ana!
ANA. Molim.
STANA (pogleda je značajno, pa za se). Lepa je, odista je lepa. (Njoj). Ko je doneo ovo pismo?
ANA. Rekla sam vam, jedno dete, pa je odmah otišloj veli, ne treba nikakav odgovor.