Светислав и Милева/31
8.
СТЕФАН ступи, ПРЕЂАШЊИ
СТЕФАН: Милево, сестро, не бој се! Бајазит је заробљен: нећеш овде више тавновати.
ОСМАН: Ха! Шта је ово?
СТЕФАН: И мати овде?! О, како сам срећан, да јој руку пољубим!
МИЛИЦА: Сине, избављај Милеву! Њу на смрт воде.
СТЕФАН: Милеву на смрт?! Ко има те силе да јој живот одузме?
ОСМАН: Каурине, то је воља нашега цара, и ти ћеш одмах познати ко силе има.
СТЕФАН: Угуши љутину, јер те у невреме мучи. Зар ти не знаш да је Тимур победио, Бајазита заробио?
ОСМАН: Цар заробљен?!
СТЕФАН: Изиђи само напоље, па ћеш се уверити. Чујеш ли ону вику? То је Тамерлан.
ОСМАН: Ха, злобна судбо, зашто нисам само ово извршио?!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|