Svetislav i Mileva/31
8.
STEFAN stupi, PREĐAŠNjI
STEFAN: Milevo, sestro, ne boj se! Bajazit je zarobljen: nećeš ovde više tavnovati.
OSMAN: Ha! Šta je ovo?
STEFAN: I mati ovde?! O, kako sam srećan, da joj ruku poljubim!
MILICA: Sine, izbavljaj Milevu! Nju na smrt vode.
STEFAN: Milevu na smrt?! Ko ima te sile da joj život oduzme?
OSMAN: Kaurine, to je volja našega cara, i ti ćeš odmah poznati ko sile ima.
STEFAN: Uguši ljutinu, jer te u nevreme muči. Zar ti ne znaš da je Timur pobedio, Bajazita zarobio?
OSMAN: Car zarobljen?!
STEFAN: Iziđi samo napolje, pa ćeš se uveriti. Čuješ li onu viku? To je Tamerlan.
OSMAN: Ha, zlobna sudbo, zašto nisam samo ovo izvršio?!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|