Пучина/36
< Пучина
XII
ЈОВАНКА, ЈОВАН и МАРИЈА
ЈОВАНКА (сама, уморна седа на диван и дубоко се замисли).
ЈОВАН и МАРИЈА (улазе обоје, али забринута лица, као људи који су сазнали непријатну новост).
ЈОВАН: Јованка, шта радиш, како си?
МАРИЈА (врло љубазно): Како си, Јованка?
ЈОВАНКА (хладно): Откуд ви, већ месец дана нисте ми прекорачили праг, а пре сте нам сваки дан долазили.
ЈОВАН: Ех, пре, пре је била Олгица овде, па смо волели дете да видимо.
МАРИЈА: Истина, како је дете тамо?
ЈОВАН: Пише ли ко отуд о њој?
ЈОВАНКА: Не знам, можда Владимир има какво писмо. Није ми рекао.
ЈОВАН: Па где је тај Владимир?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|